Bogoslovlje

■стварним односима образованих руских људи његовог доба према овој култури, вели буквално следеће: „Ja видим да Руси]а напредује. Ja мислим о Русима, да ће доћи време, када «ни неће требати туфе помоћи, и чак ће je презирати“ (види дитив, нашу Историческую Записку о Кхевской духовной Академш стр. 118). На крају смо дужни да исправимо веће погрешке, које су «е, можда случајно, поткрале у књизи коју приказујемо. 1. М. Петар Могила хиротонисан je у архијерски чин у лето 1633 године, у братској богородичној цркви у Лавову, од епископа овога града, Јеремије Тисаровског, који je онда био једини у очима пољске владе правомоћни православии епископ у- Пољској, уз асистенцију влашког епископа, а не пимског, луцког и холмског епископа, како веле аутори (р. XIII). По себи се разуме, Петар Могила није могао добити хиротонију од јерусалимског патријарха Теофана (ibid.), који je посетио Русију, па онда Пољску, 1619—1620 г., кад je Петар Могила био још млад фак, или, можда, војник. 2. М. Петар Могила je умро не 22. XII, као што мисле аутори књиге (р, XVII), него 31. XII. 1646 г., тачније речено: дубоко у ноћи на 1. I. 1647 г. 3. Никејско-цариградски символ вере, састављен крајем IV века, није могао бити подељен на 12 чланова по примеру апостолског символа вере (р. 126), jep je овај последњи постао у Vi-ом веку, а можда чак и доцније. 4. Позиви аутора књиге, коју оцењујемо, на велико поштовање православних богослова према т. зв, Атанасијевом символу (р. 140.; „Les plus grands théologiens orthodoxes prisent fort l’Athanasianum...), који у себи садржи уметак „Filioque“, што бајаги доказује да je и савремена православна богословска наука расположена према латинској доктрини о Filioque, служе само као најречитији докази за крајњу тенденциозност књиге коју приказујемо. Сви православии (па и протестантски) богослови једнодушно негирају аутентичност символа т. зв. Quicunque у томе облику у коме се он сачувао, и цене га само у толико уколико он помаже пунијем и дубљем разумевању догматске науке о Пресветој Троици. Ево н. пр. аутентичних речи епископа Силвестра Малеванског, кога писци

183

Оцене и прикази