Bogoslovlje

Heffler-a: Методика религијске наставе и одгоја (XX, бр. 3), Jelenića: Правописна расправа између Кошћака и Чеваповића (XIX, 2). Чланци; Католички покрет и ћирило-методска идеја (XIV, 542), Света Гора Атос (XV, 495), Монашки живот и научни рад на Атосу (XVI, 313), да се на концу заврши са реценцијом једног дела из Старозаветне Археологије. Прави „galimatias“ што би рекао Dr. Zimmermann, али уједно и сведочанство о научној вредности и висини свих тих „оцена“. Због тога и пусто фразирање, да се у моме делу не говори о сваком поједином питању доста исцршьиво, нити да не савладава доста опсежну стручну литературу о том предмету, не погађа циља. Jep од све те „опсежне“ литературе, рецензент зна да спомене само објављена равно пре пола века (1882), док je за то време старозаветна наука коракнула гигантским кораком напред. Moja би погрешка била да нисам употребио неко новије дело (и покрај свих данашњих материјалних тешкоћа), али овако ни најмање. Нарочито још када се узме у обзир да сам ja употребио Zschokke-oBo; Das Weib im Alten Testament (1885), које ce односило на моју тему. Г. рецензент ми замера да избегавам римокатоличку литературу, што никако не стоји, jep сам баш највише цитирао и употребио Döllera, за којега he можда и г. рецезент, и ако му то није струка, знати да je римокатолички научењак у Вечу. Па и тај Döller (римокатолик), и те како употребљава протестанстку „рационалистичку“ литературу, а не говори о сваком поједином питању доста исцрпљиво, него само набацује главке проблеме, као што сам и ja учинио. Иначе би из сваког појединог питања могла настати велика монографија, а то ми није била сврха. С друге стране морам утврдити да си г. рецензент није дао доста труда, да моје дело добро упозна. То се види из његове тврдње да се у.мојим „изводима запажа неријетко уплив протестантског рационализма“. Научни je узус да се онда, за доказ тога, наведу некоја места из самота дела, иначе je то само хватагье из ваздуха, и да се уједно настоје побита. Ко год прочита моје дело, видеће да ja износим разне рационалистичке теорије о изнесеним питањима, али да их уједно и побијам или настојим, барем, побити само то не види, или неће да види, мој г. рецензент. Зато му

185

Оцене и прикази