Bogoslovlje

осуђен у синедриону за време пасхалне вёчере, онда, када je већ наступио сами велики празник. 1 На празник се није моглосахрањивати, како тврди Strack (о. с. 833), позивајући се на законску одредбу да не сме преноћити тело злочинца обешенога на дрво (Девтерономиј 21, 23). Jep ссуда на смрт, као и само извршење смртне казне било je у рукама римске власти (Јован,, 18, 31.), као што je и само разапињање на крст била чисто римска смртна казна, 2 значи да je сигурно и само сахрањивање било опет у рукама власти, због чега и Јосиф моли Пилата даму преда тело Исусово. Телеса су, можда иначе остајала на. крсту и по више дана (испор. Јован. 19, 31.), нарочито када се узме у обзир да злочинци нису одмах умирали на крсту, неге je то могло трајати прилично дуго. Зависило je и од конструкцијеобешенога. И само приповедање синоптичара о тој тобожној пасхалној вечери, показује додуше неке детаље из којих би се моглозакључити да се ту ради о пасхалној вечери, али ти детаљи,. ипак, нису толико прецизни и карактеристични, да се на основу њих може повући једини тачни закључак да се ту ради о пасхалној вечери, Тако на пр. лежање за вечером (Мат. 26, 20. Марк. 14, 18. Лук. 24, 30) je додуше одређено за пасху (Pesah. . X, 1.), али оно долази и код осталих гозба, према грчком и римском обичају, покрај седења. (Berakh. Vi, 6. 46,b.) 3 И умакање у зделу („tibbel“. Мат. 26, 23 Марк. 14, 20) није никакав специјални пасхалии обичај, jep се оно практиковало и при другим јелима. О томе сведоче речи трактата опасхи: „у свима осталим ноћима умачемо једаред, а у пасхалној ноћи двапута“ (Pes. X, 4.). При сваком јелу говорио се благослов („berakha“) над. хлебом (а и вином, ако га je било), после чега се ломио, а не само при пасхалној вечери. 4 При томе израз άρτος не може служити за доказ да се можда не ради и о пасхалном (бесквасном хлебу), и ако би природнији био израз άζυμος, што-

1 Испореди и талмудску одредбу да се 14. нисана несме ниједан посао започињати, па макар се могао и завршити 14. нисана (Pesah. IV. 5), A затварање и суђење падају под појам „nocao“. 2 Strack-Billerbeck, Kommentar. Bd I. (München 1922) exp. 96. 3 Beer, Pesachin (Giessen 1912) crp. 96. 4 Beer. o. c. 96, * 1 -

196

Богословље