Bogoslovlje

то значи да се ниједан природни процес не може повратити у првобитно стање, успоставити сам од себе. То растурање ил ш т. зв. деградирање енергије изражено je у појму ентропије. Појам ентропије изражава тенденцију, која постоји у прнроди, да ce енергија способна за акцију све више претвара у енергију која сама од себе није више способна за акцију. Ентропија расте,. све je већа и тежи максимуму. Сами од себе могу се у природи збивати само они процеси, при којима се ентропија повећава. Кад ентропија дође до максимума, не може се више ништа збивати само од себе. А пошто je количина енергије γ свету увек иста, то je крај процеса ентропије, по Клаузијусу и. Томсону, топлотно мртвило, топлотна смрт света. То je стање у коме би постојала само („млака“) топлотна енергија, стањепотпуне изједначености у коме би сва енергија у васиони постала неспособна да сама од себе пређе у акцију. Али кад се говори о крају светског збивања, мора се говорити и о његовом почетку. Кад се као крај замишља топлотна слфт света, апсолутан мир, шта се мора замислити каоњегов почетак? На то je дао одговор поменути физичар Auerbach 1 ). Све већу ектропију упоређује Ауербах са током (идењем,. одвијањем), a концентрацију растурене енергије ектропију са нзвијањем једног сата. Ентрописка тенденција разумљива je,, по њему, само ако je у њеном почетку стојала неизмерна количина ектропије на расположењу. „Ова максимална вредност енергичне делатности подудара се, по Ауербаху, са појмом створења, т. ј. са навијањем васељенског сата који од тада ради“. Са становишта доследног природњачког размишљања намеће ce питање: шта je било повод за настајање и за престајање тог прастања најсконцентрисаније енергије, то значи, другим речима, за почетак растурања енергије? Или, још простије: шта je било пре почетна дејствовања принципа ентропије? Како Ауербах закључује,. прастању најсконцентрисаније енергије морао je претходити један акт стварања, који га je створио, било да ce тај акт стварања састојао у концентрации претходно растурене енергије, хаоса, или чак у стварању енергије уопште и у исто време у

h Пошто немамо при руци Ауербахов спис изложићемо његове мисли према наведеном делу физиолога Kisch-a. Исп. поменуту моју расправу Природне науке и надприродно створење света (у Богословљу VI, 1931, св.4, стр. 309 и д.)

212

Богословље