Bogoslovlje

стварању закона одржања и принципа ентропије. А поменути физиолог (Kisch), који то износи, истине нарочито да, кад се искључи безсадржајни појам вечности, баш природни закони нужно воде претпоставци надприродног створења света, нагонећи на претпоставку једног почетног стања чије се настајање помоћу схватљивих нам закона природног збивања не да ни замислити баш због природног закона ентропије. До сличних резултата долазимо, вели Kisch даље, ако на супрот сваком природно-научном искуству, претпоставимо да je оно прастање најсконцентрисаније енергије трајало произвольно (ма колико) дуго, јер je принцип ентропије почео дејствовати тек у једном одређеном тренутку. А ни то почињање дејствовања једног принципа који влада материјом, a који пре тога не би био у дејству, не може ce учинити схватљивим никаквим образложењем природне науке. Тако, иако занемаримо питање о пореклу енергије, морали бисмо акт стварања видети у тренутку кад почиње важити принцип ентропије 1 ). Хоћемо ли сматрати да je егзистенција Божја доказана поменутим аргументима на темељу природне науке? То не.. Одавно je речено да није оправдано примењивати појам ентропије на појам света 2 ;. Појам света није одређен појам. Свет као целина нама није дат већ, како je Кант говорио, задат; он je проблем. О примени појма ентропије на појам света имало би смисла говорити једино ако би се могло доказати да je свет

') lb. стр. 311.

2 ) Исп. В. Bavink, Ergebnisse und Probleme der Naturwissenschaften, 1930, p. 238. Чак и кад би се, вели, са теоријом релативитета, претпоставила просторна крајност света (коју je Е. v. Hartmann погрешно изводиц из важења принципа ентропије) у питању би била брзина процеса. Зато ce принцип ентропије не може сматрати као сигуран темељ једног доказа за временску крајнрст света. У осталом, реални смисао ентропије je једно још врло спорно питање (ib. 244). Додуше ни из закона о одржању енергије не следује нужно вечност света одн. немогућност његовог почетна и краја у времену. Замислимо, вели, једно платно које се клати без трења и отпора. По закону о одржаньу енергије могло се клатно клатити од почетна света и може се клатити „до страшног суда". Али то не смета да je у истини клатно у једном сасвнм одређеном тренутку времена фабриковано и обешено и стављено у покрет и да га физичар, који je то учинио, у пркос свему одржању његове механичке енергије може опет скинути и довести у стање мира (ib. р. 234). Schnippenkötter-ову књигу Der entropologische Gottesbeweis („историја једне апологетске заблуде“ 1920) коју Bavink ломите, нисам имао при руци.

213

Религија у светлости савремене науке