Bogoslovlje

природне науке. Једина филозофија большевизма je материјализам, једина религија атеизам. Али бољшевичка филозофија je идеологија једне социјалне класе, управо једне политичке партије која свима средствима врши антирелигиозну, атенстичку пропаганду. Партијска дисциплина, пре свега, не допушта слободну мисао и критику те нове вере без Бога, вере у самог човека. Она захтева да се без критике прими као утврђена истина да Бога нема и да се одбаци свако религијско учење. ЈБубити своје непријатеље значи, веле, љубити кулаке и велике власнике, погнути се под јармом кулака и капиталиста. Адаби пропаганда била успешнија, почиње се са децом. Стварају ce и постоје већ и организације деце безбожника. Међутим, било je и посредничких покушаја, на име, да се идеологија комунизма идентификује с идеологијом хришћанства. Дужност правог хришћанина- према тим посредницима била би да помаже пролетариат у борби за његову праведну ствар без обзира на његову атеистичку идеологију. А то je врло характеристично за хаос који влада у данашњем друштву. Из тога хаоса једини спас je враћање Богу. И кад би чисто научна, теориска вероватноћа за атеизам била исто као и за теизам, на страни теизма остаје нетто што му даје и сувише преваге. То je т.зв. морални дрказ за биће Божје који су постављали највиши људски умови, као Платон, Кант и др. Кад не би било Бога, пошто би на крају крајева без икаква трага ишчезло добро као и зло ј ер свет на нашој земљи мора имати краја то би било свеједно да ли je човек био најбољи или најгори. А то заиста није лако замислити. Да ли je нама дана с теже да верујемо, да будемо хришћани, него нашим претцима? Свакако. Само не због науке. У тешкој борби за опстанак и у општој животној трци, где сваки ставља самог себе изнад свих и изнад свега, ми немамо времена да мислймо о Богу. 1 А уз то joui долази поменута антирелигиозна пропаганда која je захватила већ многе милионе људи, жена, па чак и деце. Ако се и најпобожнијем човеку сваки дан говори и доказује да нема Бога, он he се, најзад, уморити доказујући супротно и доћи he у описност да лодлегне. Али и обратно. Ако и најбезбожнији човек има при-

* Исп. поменуту расправу Духовна криза нашег доба ((Богословље 1932, бр. 1, стр, 51).

220

Богословље