Bogoslovlje

лике да сьаки дан слуша о Богу, може, најзад, постати религиозан. То показује колико је значајан задатак цркве. Али то није само задатак цркве већ и свих нематеријалиста и идеалиста. Вера у Бога, у највиши идеал, je вера у бескрајне могућности, у божанске циљеве човекове, као и његово божанско •порекло. Зато je вера у Бога дужност сваког човека и зато je дужност свакогэ који искрено верује да своју веру шири око себе. Taj задатак није лак. Треба отворено и смело прићи противницима, познати их свестрано и признати им да су у праву, онда кад су у праву. Атеистичка пропаганда je све жешћа. Борба je тешка. На чијој ће страни бити победа? Атеизам се шири. Али реакција мора наступити. По многим лнацима она се већ јавља. И изван црквених кругова све енертичније се тражи спаса из тешке духовне кризе која je главки узрок и економске кризе. 1 Хоће ли вера у Бога победити потпуно и дефинитивно ? Не ! Сви льуди не могу бити побожни. Увек je било и биће безбожника. То je појмљиво. Мрак je неопходан да би се могла разликовати светлост. Шта би значила вера у Бога кад би безверје било немогућно? Културни прогрес, чини се, и није могућан друкчије него у супротностима. Што су веће супротности, које се боре, у толико je већи прогрес који их отклања и измирује. Из данашње духовне кризе, из борбе с моћним противником, религија мора изићи

» 1 А привредна криза, која je питање живота и опстанка човековог погоршава опет духовну кризу. Гладни људи не мисле на душу и на Бога већ на тело и на хлеб. Само док једни гладују другн имају и сувише. Те и сличне мисли изложили смо у поменутој расправи Духовна криза нашег доба {Богословље 1932, с. 42, 54), Ту смо говорили о моралној и религиозно] кризи, о поколебаној, изгубљеној вери. Jep људи су изгубили веру у Највишега. Хришћани су изгубили веру у Hoh свог највишег идеала, у његову реалност. Спас из данашше опасне кризе може људима донети једино враћање Богу. Зато су данас потребне вође с искреном и дубоком вером 'која би снажно зрачила и показивала људима пут којим се могу препородити. То je нарочито потребно нашем младом народу који je можда у тежој кризи него други зато што je у сувише наглом прелазу из једпог скоро патријархалног стања ка новим облицима живота изгубио старе вредности не заменивши их новим. А шта су, уосталом те нове вредности, нови идеали? Не лута ли данас човечанство и није ли у кризи управо зато што на место највишег, вечног идеала, xohe да стави нове, пролазне? Jep какав шоже бити највиши идеал човека који не верује у Бога већ верује и на становишту саме науке мора веровати да he на крају крајева, ма колико трајало, све и добро и зло бити ништа,

221

Религија у светлости савремене науке

Богословље 15