Bogoslovlje

„прождрљивости je најсродније сладострасно узбуђење (ή των άφροδιΡίων κίνησις). И сама природа, желећи да покаже њихову сродност, одредила je место за полне органе испод трбуха, означавајући овом близином њихову тесну меЩусобну везу. Jep, ако ослаби ова страст (тј. блуд), она слаби због малаксалости трбуха, који се налази изнад њених органа, а ако ојача и почне беснити, то joj се одозго (од трбуха) даје снага. Но прождрљивост није само хранитељка (τροφός) и одгојитељка (τιθηνός) ове страсти. Прождрљивост убија у човеку свако добро, jep чим она овлада и достигне врхунац своје моћи, одмах пропадају и нестају добра својства као уздржљивост, девичанство, храброст, трпљење и остале врлине.“ 1 По Ниловом учењу као карактеристична психичка одлика човека, који je обузет страшћу прождрљивости, служи тежња за уживањем. 2 „За лакоме људе (λίχνοις),“ каже он, „није довољна само разноликост у укусу и мирису спремљених јела, већ je потребна и разноврсна боја која треба да раздражи њихову жудњу за храном, да би ce joui пре почетка једења њихов поглед наслаЩивао жутим, белим и др. бојама. Да би се опет наслащивало и чуло мириса, треба додавати храни што пријатније мирнее, а да би јестиво било пријатно и грлу, морају се помешати ствари разних својстава, слатко и папрено треба помешати са горким и сланим. Исто тако не треба лишавати насладе ни чуло вида. За то се разно посуђе, обојено живописним шарама припрема за јело. Све ово чини се због тога, да би стомак поверовао чулима, као искусним судијама, који умеју да добро оцењују оно што осећају.“ 3 Према томе страст прождрљивости одликује се не толико спољашњим особиналlа, колико унутрашњим, психичким моментом или тежњом за уживањем, која се истине на прво место и која лако овлада целом душом човековом. У овом случају човек свесно и слободно изврће неодољиву и природну потребу исхране тела, и преобраћа je у повод и извор самонаслађивања. Да човек не

1 de raonast. exercitat, cap. LVlll col, 792 A. Мисао о тесној вези прождрљивости са блудом изражена je концизније на другом месту: .Мисао прождрљивости има за завршетак помисап блуда“ ό τής γαστριμαργίας λογισμός τέλος έχει τό τής πορνείας* .de mon. exercit. cap. XL col. 769 B. 2 Ово наслађивање Нил назива .задовољењем грла“ ·τόν λιμόν ήδονή» (.de monast. exercitatione“ cap. 58 col 792 В.) 3 Narrat. 11l col. 616 ВС.

226

Богословље