Bogoslovlje

историског развитка далекосежне и значајне промене: 1) слом римске тачније грчко-римске империје; 2) велико територијално проширење ортодоксне вере изван граница римске империје; 3) стварање велике руске државе; 4) постанак средњевековних југословенских држава на Балканском Полуострву; 5) стварање Латинског Царства у Цариграду и с њим повезаних латинских држава у јужној половини Балканског Полуострва; б) формирање новогрчке државе и југословенских држава на Балканском Полуострву у 19 веку; 7) конституисање румунске државе у прошлом веку и 8) велики територијални губитци турског царства у Европи и тиме изазвано знатно појачање словенског елемента на Балканском Полуострву. Опадање икуменског патријархата у Цариграду, које је текло паралелно са декаденцијом римске империје, надаље пролазан поновни полет и последња кулминација икуменског патријархата за време турске владавине на Балканском Полуострву и напослетку константно опадање патријархата од времена оснивања нових хришћанских држава у 19 веку на Балканском Полуострву и конституисања нових автокефалних црквених области на Балканском Полуострву као логичне последице новог уређења државноправних и међународноправних односа све ове промене нанеле су икуменском патријархату у Цариграду велик уштрб у погледу црквенополитичке моћи и угледа и на тај начин створиле су веома деликатну црквенополитичку ситуацију у ортодоксној цркви: недостајање неоспорног црквеног авто ритета који би био у могућности да преузме вођење перманентног централног синода ортодоксне цркве, чије стварање императивно захтевају интереси саме дркве, и да агенде овог на колегијалној основи формираног врховног извршног органа ортодоксне цркве енергично и конзекветно обавља. Будући да је у погледу васељенског сабора некада одлучни државноправни фактор, наиме римски император, који је оличавао како идеју идентитета вере и државе тако и идеју универзалности, ишчезао, а на његово место није ступио никакав еквивалентан државноправни фактор, може право вођења сабора с обзиром на државнополитички хетерогенитет ортодоксног света ipso iure једино црквеној власти припадати. Али, како ортодоксна црква нема јединствену црквеноправну и црквенополитичку организацију, може президијална власт бити

36

Богословље