Bogoslovlje

гласа (изузетак чини VII вас. сабор) и њихова улога била је ограничена на учествовање у саборским расправама, док мирско свештенство као сталеж уопште није било заступљено на васељенском сабору. Велике и значајне промене, које су се од последњег васељенског сабора (787) амо догодиле у политичким, привредним, друштвеним и културним односима, а које индиректно додирују и црквену област, постављају питање извесне модификације у саставу општег сабора ортодоксне цркве. У прилог извесне коректуре у саставу сабора говоре и друге чињенице, као н. пр. постојање, у сравњењу са расправним материјалом седам васељенских сабора, опсежнијег и сложенијег радног програма, потреба решења великог комплекса догматских и нарочито, црквеноправних проблема те постојање веома развијене и диференциране теолошке литерзтуре. Епископат ортодоксне цркве је у циљу бржег и успешног расправљања и решења многобројних и сложених питања, која ће бити предмет радног програма будућег општег сабора ортодоксне цркве, упућен на потпору и позитивну сарадњу и других црквених сталежа, нарочито претставника ортодоксне теолошке науке, који су у специјалне области веома диференциране теолошке науке темељно упућени те могу у погледу проблема, који у њихову област засецају, имати јасан, потпун и исцрпан суд. Из горњих разлога било би опортуно да се изврши измена у саставу општег сабора у том правцу да уз категорију пуноправних чланова (епархиских епископа) буде установљена и категорија чланова са саветодавним гласом, која би имала да обухвата у првом реду претставнике ортодоксних теолошких факултета а затим и најистакнутије личности из круга мирског свештенства, које на основу своје пастирске праксе добро познаје разнолике проблеме свакидашњег живота и верске потребе вернкх. У цркви Старог и раног Средњег века имао је римски император широке прераготиве у односу према васељенском сабору. У круг ових прерогатива спадали су право сазива сабора, право контроле саборског рада, право премештаја саборског седишта, право прекида саборског расправљања, право закључења саборског засед'ања и право потврде саборских закључака. У времену од одржања последњег васељенског сабора (787) до наших дана настале су у току

35

Проблем сазива васељенског сабора