Bogoslovlje

Претходни ступњи мистичке контемплације су извесни облици молнтве. У „афективној молитви 11 преовлађују афекти и човека може обузети јелна реч, једна претстава, једно лросто осећање присутностн Божје. 1 Мистичко схватање није обично мншљење већ нарочито, интуитивно опажање, управо увиђање (mysticus intuitus). 2 To је управо гледање „незавиено од функције чула.“ 3 Мистичка интуиција тј. непосредно опажање је интуитивно схватање јединства, целине и управо смисла целине. За разлику од обичног, емпиријског схватања, од профаног опажања, мистичка интуидија види једно и јединство које се чулима не може добити. 4 У мистичком доживљају, како тврде мистици човек се изгуби, утопи у бескрајном јединству свега, у Апсолутном. У потпуном самозабораву и губљењу свог Ја, мистик постаје све, цео свет. одн. Бог. Осећање јединства с натчулним светом у религиозној екстази није само субјективан већ објективан догађај који мистик осећа као изливање духовне силе у свет и у самог њега. 5 Најважније обележје мистике је пасивност и губљење свог Ја. Мистик има свест да живи безличним и божанским животом. 6 Он лостаје једно са свим што постоји, одн. с Богом. Мистик се удубљава у најдубље дубине самог себе, где налази свој праузор, Бога. Он хоће да стече сазнања која не долазе •споља већ их он добија из саме душе, силом њене суштине. Он хоће највише сазнање које се не може стећи разумом. 7 Он види све у једном и све у себи. To је гледање sub specie aeterni, под видом Вечнога, Мистик је у Богу и Бог је у њему. 8 Мистика је тежња за непосредним сазнањем Бога, за сједињењем с Богом. У том смислу је свака дубља религиозна тежња мистичка. Мистик је свако, ко у својој уну

1 Ј. Probes, о. с. р. 471.

2 R. Otto, West-ostliche Mystik 1926, р. 63, 329.

3 Ibidem р. 365.

* Ibidem, р. 55, 312.

5 W. Wundt, Probleme der VSlkerpsychologie 1921, p. 99.

6 H. Delacroix, La .psychologic du mysticisme", de H. J. Leuba. Journal de psychologie normale et pathologique, 1926, p. 584.

7 R. Otto, о, с., р. 43, 365.

8 Ibidem, р. 61 и д.

Психологнја религије

Богословље