Bogoslovlje

трашњости доживљује Бога. За мистика Бог је Ја. А то Ја, своју душу, налази мистик иу животу, кад је свестан да није Бог, да је различан од Бога. 1 Његово Ја се уздиже и тако рећи проширује до бескрајног, апсолутног Ја. Он сазнаје Бога у мистичком сједињењу с Б.огом, Али мистик има и друкчији појам о Богу и то га управо и чини мистиком, а не тек мистичко сједињење (unio mystica) с Богом. Мистика се јавља у колико предмет, на који се односи религија, постаје ирационалан. Сам Бог је код мистика мистичан, т. ј. мистериозан и његов доживљај је мистериозан и зато мистичан. 2 Уосталом, оба израза мистичан и мистериозан долазе од исте, грчке речи (myein = затворити, затворита очи). 3 Код неких мистика сам појам Божанства значи негацију свега сазнања. О Богу се не може рећи ништа позитино већ само негативно. Бог је ништа. 4 Постати ништа то јепостати Бог. 5 Зато се говори и о негативној као и о мистичкој теологији. Уосталом, мистика, у извесном ширем смислу, управо је скраћено име место мистичне теологије (од. чега је и постала), 6 Најзад, неки разликују и један тип негативног или „суженог" мистицизма који тражи мир и јединство уништавајући све мисли и жеље осим једне просте идеје о апсолутном Богу. 7 Уосталом, мистика означава врло различне ствари и зато има различитих типова мистике. & Мистика и религија Под појмом мистике разуме се или најунутрашњија страна свега доживљавања, па и религиозног, или извесна историјска појава која прати све религије, вели Gruehn. По

1 S. Behn, Über das religiose Genie. Archiv fur Keligionspsycholgie 1914, p. 53 и д.

2 R. Otto, o. c., p. 193 и д.

8 R. Otto, o. c. p. 194; Das Heilige, p. 22; F. Heller, Des Gebet, p. 248; Relig. In Gesch. u. Gegenw. IV, c. 334 (Leisegang).

4 S. Hessen, o. c, p. 96; W. Windelband, Lehrb. d. Gesch. d. Philos., 1921, p. 282,

5 ]. H. Leuba, o. c., p. 458; F. Heiler, o. c., p. 251.

6 F. Heiler, o. c., p. 249.

7 H. Brinton, The mystic will 1931, p. 20.

8 R. Otto, o. c. p. 186.

Богословље