Bogoslovlje

страну, ма и одличну, књигу из више разлога а највише зато што ни о једној њему познатој књизи није могао стећи уверење да би она у свему одговарала и својим духом у довољној мери изилазила у сусрет моралноме смислу нашега народа (13). Г. Максимовић је веровао у то да његов морални смисао, његова савест, јесте у великој мери одблесак моралнога смисла и савести нашега народа у њему као сину тога народа, и био је уверен да у самостално израђеној, a не преведеној, књизи његовој мора тај одблесак доћи, свесно или несвесно за њега, до извеснога изражаја (ibid.). Ова књига г. Максимовића је код нас прва ове врсте, и по обимности садржаја, по многобројности и разноврсности, као и распореду проблема о којима се у њој расправља, с довољно оправдања носи назив система моралне философије. Написана лепим и лаким, унеколико поетским стилом, мирно, са извесном топлином и убеђеношћу, ова he књига заиста „бити ближа, појмљивија уму, доступнија срцу и души сваком Југословенину него ма која страна књига, па ма она стајала у научном погледу изнад ове и била израђена са далеко сложенијим научним апаратом и у далеко за научни рад погоднијим околностима него што су оне у нас, Југословена" (ibid.). Kao прва књига код нас ове врсте и ради оријентације у области етичких проблема „Венац живота“ може се препоручити свима читаоцима нашим. Свештеници пак наћи ће у њој довољно материјала за цитирање у својим беседама и написима, а студентима ће послужити не само за упознавање са решењима проблема даним у њој, већ и као потстрек за даљу студију њихову у погледу основних етичких проблема и етичких питања данашњице. Пре него што пређемо на само излагање. садржине „Венца живота“, која је подељена на увод и седам глава, потребно је ради бољег разумевања онога што се у овој књизи излаже, као и намере писда, и да би се јасно видело колико је у своме подухвату успео, да у најкраћим потезима изнесемо преглед савремене философске етике и начин њене обраде. Етичка питања стоје у средишту мишљења данашњиде, али и у средишту дискусије. Са једним ретким интересовањем философско мишљење новијега времена (крајем 19 и

Оцене и прикази