Bogoslovlje
то се и за успех њена проповедања користи све оно што томе успеху може да допринесе. У наше време овоме успеху највише треба да помогне психологија, коју je „модернизам унео у теологију“ и она, као „пасторална психологија“, по мишљењу проф. А. Трстењака, „допуњује теологију“ 4 , јер и Христос заповеда; „Хајде у дубину!“ (Лк. 5,4). И овај чланак, посвећен тајни успеха у проповедању, резултира из проучавања те пснхологије првенствено у области проповедништва. Стога су њени резултати чисто практичне природе, намењени директној помоћи црквеним проповедницима у постизању њиховог диља. Јер онако како би данас требало проповедати реч Божју или како je проповедају савременн истакнути хришћански проповедници у свету, као напр. Pfliegler у Бечу, Sonnenschein у Берлину, Donders у Минстеру, Linchardt у Минхену, Toth у Будимпешти, L’Ermite у Паризу, КегЬу у Чикагу, Day у Енглеској, Ruttin у Белгији или Mäder у Швајдарској, или je резултат усвајања захтева те психологије или су пак закључци те психологије засновани на њихову искуству и пракси. Зато би и цшь овога чланка, чије су извесне мисли већ раннје истакнуте, 5 a који je далеко од тога да je њиме цела материја исцрпљена, био постигнут ако би служителе речи Божје у нашој цркви бар покренуо на размишљања о тек набаченим идејама у овоме правду. 6
Да би могли правилно оцените значенье и обим проповедништва и открити основне законе који условљавају, диктирају његов успех, морамо пре свега покушати да уђемо у његову природу, суштину. Дзље, ако желимо да упознамо праву природу објављивања речи Божје, морамо претходно одговорити на питање порекла речи Божје. Откуда она међу људима? Како се она појављује и које су њене особине, њени успеси, њена моћ ? Први, управо величанствени опис појаве речи Божlе, сусрећемо у почетку ГХостања. Над пустом и празном земљом, над којом још лежи тама, Бог проговара... и Његова реч ствара. Ствара мора и копна, биље и дрвеће, звезде на своду небеском., рибе у води и птице у ваздуху, сва разнолика жива бића „по врстама њиховим“ и најпосле човека „по образу своме“. У својој дакле првој манифестации реч Божја се показује као реч стварања, реч живота, узрок и извор живота. „И рече Бог“... „и би тако“ (1 Мој. 1, 11, 20—22, 24, 26; 2,7).
* Dr. Anton Trstenjak, Pastoralna psihologlja, Ljubljana 1946, str. 7, 16.
6 B. моју расправу: „Увод у основне проблеме омилитике“. Зборник Православное богословское факултета 111, Београд, 1954, стр. 161 163.
6 У чланку су, поред већ поменутих дела, коришћени и радови једног од најпознатијих проповедника и теоретичара проповеди нашега доба Dr. Т. Toth-a, на првом месту: Das Geheimnis des Predlgteriolges. Neuartiges Predigten и његова излагања у предеовору своје збирке проповеди: Die Zehn Gebote I, Paderborn 1931 (друга свеска Je изишла у истом месту 1936), затим радови: Ed. Thurneysen-a (Die drei homiletischen Grundlagen. „Zwischen den Zeiten“ 1933, S. 473 îf), A. D. Sertillanges-a (Verkünder des Wortes, Salzburg 1936), Th. Soiron-a (Die Verkündigung des Wortes Gottes, Freiburg i. B. 1943), Dr. Đ. Gračanina (Verbum Dei vlvl, Zagreb, 1947, литогр.), који je овде дао лепу синтезу целе проблематике и М. Pfliegler-a (Priesterliche Existenz, Insbruck —München 1952). Чланак je претежно практично-научное карактера те и нема потребе за скрупулозним иавођењем цитата, ко]е je иначе уобичајено у чисто теориско-научним радовима.
;зз
Богословље