Bogoslovlje

47

Свети синод Руске православие цркве при доношеньу такве одлуке, о венчању преко заступника, позива се на Св. писмо Старога завета, и примере из историје хришћанске цркве код грчког и словенских народа, па je нашао да такав начин склапања брака „Православной церкви противности не заключает!..“ „То какъ обручеше, такъ и браковТнчаше по чиноположению церковному совершатъ безпрепятствено можно по обрядамъ... из Требника о чиноположении браковТнчашя.“ 25 Ван сваке je сумње, да су се и такви бракови преко пуномоћника код царске породице у Русији, склапали у цркви као света тајна са венчањем и благословом цркве преко епископа или свештеника. Ближе одредбе о начину склапања таквога брака изгледа да Св. синод није доносио, сем што je нагласно „по чиноположению. - , из Требника.“ Даље, из одлуке би се дало закључити, да je такав брак могао склопити не само „муж“ као што говори одредба Крмчије него и оба брачна друга. Оваква одредба била je на снази и важила je у Русији све до 1917 године. У Римокатоличкој цркви, по канону 1089 Codexa дозвољава ce склапање брака преко заступника (per procuratorem) 36 ине само једног, негр, у изванредним случајевима и оба брачна друга. 27 И у таквим случајевима црква даје благослов исто онако као да су оба брачна друга лично присутна. Само ради снгурности и да би се избегле могућности преваре или склапања несигурног брака, по прописима општег и партикуларног права римокатоличке цркве, постављани су оснм уобичајених превентивних мера, које се траже при склапању бракова где су оба лида присутна, још и специјалнн услови који се тичу пуномоћија и свештеника који склапа такав брак. 28 Пуномоћије за склапање брака мора бити специјално писмено пуномоћије. Оно мора бити дато као посебан налог у сврху склапања једног брака а никако не може, бити неко опште пуномоћнје и које би важило иза нека друга пословања. 29 Такво пуномоћије мора бити потписано својеручно од лица које га даје и оверено и потписом потврђено од стране жупника или бискупа места где живи стално лице које издаје такво пуномоћије а у крајњој нужди вреди ако je потписано и пред бар два сведока. 30 Ако je пуномоћитељ неписмен то се у пуномоћију мора назначити и тада je потребно да присуствује

25 Зборник матер!алов 39.

2S Codex Juris canonici Romae 1920 S. 298; О. Dr. A. Crnica, Priručnik kanonskog prava kat crkve. Zagreb 1945, 211.

27 Dr Emil Funczik, Katoličke Manženske pravo v Trnave 1944, 112. Мада н Римокатоличка црква признаје и сматра брак као св. тајну, што Je и саборски прогласио још на Флорентийском и на Триденском сабору, Триденски сабор ]е донио одлуку да се избаци из цркве сваки, који би устврдио, да брак није прави и истински сакрамент (св. та]на) успостављен од Господа Христа и да „између крштеиих не може бити ваљаног брака, који није у исти мах и сакрамент“. (Ср. A. Crnica цит. дело, 192). Само по римокатоличном учењу сматра се да саме странке склапају бракове и да ]е довољна и само asistentla pasiva свештеника па да брак постане св. тајна. (Codex сап, 1098, 1096) Међутиы православна црква ставља зависност пунозажности брака од акта венчања. (С. Троицки, Црквени или грађ. брак 29; Исти, Хришћ. филозофија брака, Београд, 1934, 177)

23 Dr Е. Funczik, цит. дело, 116.

29 Dr Fra V. Jelićić цит. дело, 166.

30 A Crnica, цит. дело, 211.