Bogoslovlje

48

издавању пуномоћија и да га потпише још један сведок внше него кад ]е издаваоц пуномоћија писмен. 81 У пуномоћију се мора означнти тачно одређена особа са којом се намерава и жели склопити брак, тако јасно да мора бити искључена свака могућност заблуде. Потребно je у њему назначити место и по могућности дан и сат где ће се и кад he се склопити та] брак. Оно мора бити на снази, да није опозвано и не може се пренети на треће лице, него заступник мора лично присуствовати склапању брака. 32 Опозивање пуномоћија може бити само док заступник није склопио брак, али ако га je већ склопио са исправннм пуномоћијем, онда опозив не важи него брак мора остати на снази. 33 Услови који се тичу свештеника (жупника), који такав брак склапа могу се углавноме свести на ово: пре свега мора водити рачуна о обича]у места где се такав брак склапа; затим треба ако му време дозволи прибавити сагласност од надлежног ординарија (Codex сап. 1090 и 1091); даље, мора обуставити венчање ако примети ма какву сумњу у исправност пуномоћија и најзад видети некн оправдан разлог за склапање таквог брака (као-велику удаљеност, немогућност доласка и личног присуства или неки другу важан случа]). 34 Грађанска законодавства у многим државама су имали такве одредбе, по којима се брак могао склопити и преко пуномоћника, особито тамо где су се та законодавства више ослањала на римском него на црквеном праву. Такве одредбе уношене су у поједина законодавства појединих држава било као стални, било као прнвремени прописи за по]едине периоде или случајеве. Тако напр. Аустриски грађ. законик у§76 то наводи као'стални пропис 35 , док je у Италијанском грађ. законику клаузула о склапању бракова преко пуномоћника била унесена само за време рата Италије са Етиопијом 36 . И наш Основни закон о браку ФНРЈ предвидио je „у нарочито оправдании случајевима“, да „може“ срески народни одбор надлежан за место пребавилишта односно последњег боравишта једног од вереника „дозволити му да закључи брак преко пуномоћника“ (чл. 34). Закон дозвољава осуство само једног од вереника да би брак могао бити пуноважан (чл. 34 ст. 2). Али и осуство оба брачна друга закон не третира као недостатак битннх услова за закључење брака, те га не сматра као да ни]е ни постојао, већ само као ништав (чл. 43). „Пуномоћје мора бити издано у облику јавне исправе и у њему мора бити тачно означено лице с којим издаваоц пуномоћја намерава закључитн брак“ (чл. 34 ст. 3). А важност таквог пуномоћја траје највише три месеца по издагьу.

51 Исто

sa V. Jellčlć. цит. дело, 166.

58 Dr Е Funczlk, цит. дело, 115.

8< Исто 115.

15 Аустриски Грађ. законик § 76; Прото Љубо Влачић (Аустриско брачно право, Сплит 1909) наводи читав),низ случаЈева, како су зе у Котору 1876 год. склапали браковн преко пуномоћника (стр. 116).

5S Dr Е. Funczlk, цит. дело 116.