Bogoslovlje

8

Везе између обе цркве и оба народа имале су у почетку верско-просветни характер из којих се касније развише: књижевна сарадња, помоћ у редовном школском просвећивању, политички односи и војна сарадгьа. Светогорски монах који je Св. Сави осладио монашки живот у Св. Гори био je Рус, и Св. Сава je примио постриг у руском манастиру Св. Пантелејмона. Одлазак Св. Саве у Св. Гору био je од огромног значаја за Српску цркву. Савина пак Крмчија примљена je као официјелно законодавно руководство за управљање и у Руској цркви. Српски владари помагали су Русик у Св. Гори бројним повелама и богатим даровима. Данило казује да српски краљ Драгутин (1273 —1316) много пута шиљаше у руску землу дарове црквама и манастирима и милостюьу сиромашнима и маломоћнима. Јер у тој руској земљи имађаше веома љубљенога свога пријатеља кнеза Василија (I Јарославича, 1272 —1276), шилући му слатке речи са великолепним царским даровима. Николай Иванович Петров у своме делу „Исторический взглядь на взаимным отношения между Сербами и Рускимы, Клевъ, 1876, 28, каже: ~У срећним околностима Срби су некада обрадили своју културу, али с губитком политичке самосталности и потчињењем туђем игу они су предали резултате свога образовања Русији, која, користећи ce њима, постаде са своје стране заштитницом и учитељицом Срба.« Духовни зајам Срба Русима беше преписивање и одношење српских књижевних произвола, одлазак учених Срба у Русију и њихрв рад на духовном напретку Русије. Србин Кипријан постао je митрополит московски 1389; однео je многе рукописе у Русију и радио на уј.едињењу Руске цркве, на унапређењу канонског и манастирског поретка и писао житија руских светаца. Слично je било и са Григоријем Цамблаком, митрополитом кијевским и московским. Значајно име међу старим руским юьиижевницима je и Пахомије Логофет, Серб, „иже приде изъ серб'ския земли ка великому кнезу Василию Васильевичу”, (1425 —1462); где je писао службе и житија руским свецима. Велики кнез московски Јован Ш Василевич (1462 —1505) послао je велику помоћ катедрали београдске митрополије и повелу да монаси манастира Успења Богородице у Београду могу ићи у Русију за помоћ, што je и било 1509. Ангелина, бивша деспотица српска примила je обилну помоћ од Василија Ш Јоанновича (1505 —1533). Јован IV Василевич Грозни (1533 —1584) локлонио je манастиру Хиландару великолеину везену плаштаницу и помагао Хиландар. У XV. и XVI веку ношене су српске књиге у Русију. Српска Пећка патријаршија одржавала je сталне везе са Русијом и и из културних и словенско-родолубивих веза рађала су се крупна политичка и војна подузећа. Када су Срби' били' под Турцима, полагали су своје наде. на ослобођење у Ру сиј у. Епископи и изасланици манастира одлазили су у Русију и тражили помоћ, носећи на поклон у Русију иконе и мошти. Неки од ньих су и остајали у Русији.