Bogoslovlje

9

Наши учени људи одлазили су у Русију и тамо заузимали одлична места, а многи наши људи одлазили су између 1690 и 1780 у Русију ради школовања. Степан Милорадовић долазио je 1663 г. са студеничким архимандритом Неофитом из Русије у манастир Студеницу да извиди и проучи тамо-Iшье рударство и отуда одведе у Русију „серебряния руди мастеров”. Том приликом однео je узорке руда у Русију. У манастиру Студеници се и данас чува књига из XVII века, у којој су записана имена чланова појединих породица из Русије, које су дале прилоге Студеници. Помињемо емиграције Срба у Русију због тешког стања у коме тада беху, као и одлазак Срба официра и војника из војне границе у Русију. Овде треба поменути и то, да je Српска црква због оскудице у богослужбеним књигама, јер није било преписивача и штампарија, крајем XVII и почетном XVEH века напустила у богослужењу свој стари српскословенски језик и добијањем богослужбених књига из Русије примила у богослужење рускословенски језик, и тако данас Српска црква има исти богослужбени језик као и Руска црква. У ХШ веку настављају се пресељења Срба у Русију због тешког станьа у коме Срби и тада беху. Тако напр., 1715 прелази колона од 218 душа, a њихово насеље у Русији се прозвало „Новая Сербия”. Генерали Јован Шевић и Рајко Прерадовић прелазе у Русију са својим групама исељеника, и у Русији нису ни у чему разликовани од Руса. Сава Лукић Владиславић Рагузински, Серб Сава Рагузински, беше поверљив проруски човек, који je служио Русији у војно-политичкој мисији и врбовао Далматинце за руску флоту. 1725 поверена му je трговачка мисија у Кини, коју je са успехом извршио. 1726 г., настојањем београдског митрополита Мојсија Петровића, дошао je у Београд Максим Суворов, преводилац Синодалне штампарије и донео потребив књиге за Велику школу, коју je у Београду основао. Са Суворовим дошли су и други Руси наставници. Суворов je остао међу Србйма 11 година. Ректор Велике школе у Сремским Карловцима био je Рус, Емануил Козачински, а с ььим су дошла још четири Руса наставника. У првој половини XVIII века школовали су се Срби ђаци у Академии, Словено-латинској школи у Москви, у Харковској академији, a највише у Кијевској духовној академији. Учене богослове добијали су Срби највише из Русије. Напр. Јован Рајић, писац чувеног дела „Историја словенских народа, нарочито Бугара, Хрвата и Срба” у 4 квьиге (1794 —5), од којих je прва одмах штампана у Русији, завршио je 1756 г. Духовну академију у Кијеву. Царица Катарина II тражила je од аустриског цара Јосифа II да јој пошаље учено лице ради организованна народних школа у Русији, по примеру оних у Аустрији. Јосиф II препоручио je Катарини за овај посао Србина Теодора Јанковића, који je 1782 дошао у Петроград. Овде je одмах основана комисија за уређење народних школа, која je имала да састави и изводи општи план уређења руских школа, да спреми учитеље и неопходна наставна средства. За остварење света овога највише je урадио Јанковић. Наставни план je утврђен 21 септембра 1782. Јанковић je преузео дужност дирег:тора главног народног училишта у Петрограду. Како je рађено ту, та-