Bogoslovlje

18

Теодисије (стр. 56) има такође сличну реч и мисао из уста Симеонових, који пре смртн заповеди Сави: срквскынхк цркквлхк Ht нако[нчл)ннл /иноглл сквршнтн“. Наведене речи из Устава о држању псалтира, из Доментијана и Теодосија могао je читати Никодим, и по сећању на њих могао je напнсати своје речи са додатком извине о маловременом животу. Осим тога мисао о настављању и довршењу дела уређења Српске цркве од владара и архиепископа иза св. Саве, започетога од Немање Симеона и Саве, била je блиска изразу, тако рећи била je на уснама, када je говор о њнхову животном делу за српску цркву, па била реч о Симеону, Сави, Стевану Првовенчаноме, итд., била о осталим српским архиепископима до Никодима и после Никодима. Преводећи Данила, опазио сам ове слнчне изразе и мислн, на које je већ раније указао Станоје Станојевић: 8 Стефан Урош I Велики (113): н н£достлткчкнли родителгежл свонжл ткште cî исплкнитн, Краљ Душан (219): нк плче нсплкннтн <ин н оконкчлтн волкшнндш законы н ськрышнын/ии оустлвы оутвркждЈнии н злпислннга роднтмк /HOHXh Н ПрФрОДИТМк №ЖI Л СВ£ТЫН)(К Н ЕОЖкСТВВНЫНХВ ЦрЬКкВЛХк. Јанићије (288): Ekct н£достлтккы юинко прфжд£ iero троуждьшнихк Ci CBfTHTMk СЬБЛЛЖСНЫН СЛЖк СОВОЮ НСПЛкНЛIе Н Сквршлlе Вк прлвдоу. Сава 111 (324): вкслкьШ Н£достлткы прфждс юго внвшннхк cbîthTf Лк НСПЛкНЛI€ Н ШОКОНкЧЛНОЮ СкВрШЛЮ. Никодиму се довршујући дело давања пунога типика српској цркви тако рећи наметало да употреби једну пре и после њега познату и употребљавану фразу, j ер je Никодим превођењем јерусалимског типика мислимо, доиста испунио недокончано. Али извор ове фразе ннје у списнма св. Саве но у апостолу и сви који су je употребљавали сећали су се речи из посланнце св. апостола Павла Титу. Сада се поставља питање у који je манастир св. Јована Претече у Цариграду послао Никодим да му се донесе јерусалимски типик ради превођења. И. Мансветовъ 9 каже: „Више je него вероватно да je овде реч о Студијском манастиру, а ако je то тако, то излази да je улога студијског устава у то време завршена на месту његова постанка, и уступно je своје место другој грани“. М. Скабаллановичъ понанавља мишљење Мансветова када каже да je Никодим добио грчки текст jepyсалимскога типика од царнградског патријарха из манастира св. Јована Претече тј. Студијског 10 . Студнјски манастир био je разорен од Латина, а 1293 године био je обновлен од Константина Палеолога. 11 Мансветовъ и Скабаллановнч су мислнли да je Никодим у студијскн манастир послао да му се донесе јерусалимски типик зато, jep je овај манастир

8 Српски архиепископи од Саве И до Данила II (1263 —1326), Глас СЫН, 77. 14.

* Церковный уставъ, М. 1885, стр. 267.

10 Толковый типиконъ, Вып. 1, 415.

11 Η. П, К о н д а к о в ъ, Византlйскlя церкви и помятннки Константинополя. Труды VI арх. въ ОдессЬ (1884), Тоыъ 111, Одесса, 1887 145, 147.