Bogoslovlje

38

ста у правду север-југ, например у Сијени и Александији, што je приметио још Ератостен и на основу тога израчунао приближав обим Земље; и најзад, да. je морска површина заиста испупчена, што може видети сваки посматрач. А све те чињенице могу се објаснити једино тада ако je Земл>а лоптаста. Као што je систем шьоснате Земље имао разне варијанте, тако je било и са системом лоптасте непокретне Земље. Али оно што je заједничко свим тим варијантама можемо свести на ових неколико тачака; 1) Земља je лопта која непомично стоји у центру васионе. 2) Око ње обрћу се Месец, Сунце, пет планета и звезде некретнице свако на својој кристалној сфери. 3) Сфером звезда некретница завршава се васиона. Кристалних небеских сфера које су по Евдоксовом мишљењу биле учвршћене осовинама око котик се и крећу, било je по истом Евдоксу 27, по Калипу 33,, а по Аристотелу 56. Међутим доцније су астрономи приметили извесне неправилности у кретању планета. И пошто се то није могло објаснити овим Евдоксовим системом, то јецео систем био у опасности да падне и да га већ тада замени систем покретне Земље какав су заступали још астрономи Хикета из Сиракузе и Хераклидес из Понтика, оба из IV века пре Христа. Али Аполоније из Перге, припадник Александиске астрономске школе постави нову теорију према којој се све планете осим Месеца и Сунца крећу по главном кругу своје путање названом деференту и епициклима. Том теоријом о епициклима (кружићима који се налазе на главном кругу' или деференту) Аполоније je продужио век геоцентризму за неких петнаест векова, jep je Клаудије Птолемеј искористио за дефинитивно учвршћење геоцентричког система света. Средњевековни естрономски систем je уствари Птолемејев систем, само што су тадашњи астрономи {не теолози!) изнад сфере звезда некретница којом се завршавала Птолемејева слика Васионе, додали joui и сферу прецесије, а изван ње такозвану првопокретну сферу (Primum mobile)· Свему томе Данте je додао joui три сфере; пакао частилиште и paj, па je тиме чак и геометриски одредио место за нешто што je духовно и што-се по самој природи ствари односи према простору савршено друкчије него материја. Најзад, да би слика била потпуна, треба додати да je побожна машта средњевековних људи запослила анђеле као покретаче небеских сфера. Систем покретне Земл»е. Овако складну и скоро китњасту слику васионе порушио je чувени пољски астроном и теолог Никола Коперник, одбацивши све небеске кристалне сфере осим сфере звезда некретница којом се и по његовом мишљењу завршава васиона. У своме чувеном делу De revolutionibus orbium coelestium изнео je овакав систем света: 1) Васиона je лопта ограничена материјалном и непомичном сфером звезда некретница. 2) Њен je пречник спрам пречника Земље неизмерно велик. 3) Сунце je центар васионе око кога се окреће Земља са Месецом и свих осталих тада познатих пет планета. 4) Земља се покрај свога годишњег кретагьа око Сунца обрне и око своје осовине за 24 часа. Тихо Брахе, дански астроном није могао да се сагласи са оваквим системом васионе, jep би се по његовом мишљењу Земља морала распасти кад би се кретала и jep бисмо ми видели разлику у међусобном положају