Bogoslovlje

39

звезда преко године кад би Земља стварно обилазила око Сунца, па je зато начинио неку комбинацију Коперникова и Птолемејева система света. По гьему Земља je непомични центар васионе, а остале планете крећу се око Сунца па са Сунцем заједно око Земље. Такође се и сфера звезда некретница креће око осовине која пролази кроз осовину непокретне Земље. 7 Систем света модерне астрономије. Модерна астрономија створила je нову слику света која се увелико разликује од Коперниковог система. По тврдкьи и сазнању најновије астрономије може се рећи: 1) Не постоје никакве материјалне небеске сфере. 2) Васионски простор je неизмерно велик. 3) Према теорији релативитета, а и према математичким рачуниша пољског научника Минковског, руског математичара Фридмана и белгиског математичара Леметра (Lemaitre) (1929 г.), а нарочито на основу резултата које су постигли амерички астрономи Хабл и Хумезон посматрањем .маглина са звездаре на Маунт-Вилсону, 8 васионски простор je не само коначан него се и шири, и то невероватном брзином од преко 40.000 км. у секунди. Треба напоменути да ова чюьеница ширења васионе задаје велике тешкоће астрономима, јер уколико се та поставка прихвати онда многи астрономски па и геолошкй рачуни морају претрпети радикалку ревизију. 9 А особите тешкоће та чивьеница наноси материјализму, јер ако je заиста тачно да се васиона шири, а спректрална анализа о томе неумољиво сведочи, онда je математички извесно да je васиона морала имати свој почетак. Зато материјалистички астрономи Цветков и Полак, иако не могу да лорекну чшьеницу која сведочи о ширењу васионе, найме померање линија у спектрима калаксија ка црвеном делу спектра, ипак не желе да признају нужне заюъучке и консеквенције те појаве, него се теше надом да ће се та чињеница кад-тад моћи објаснити материјалистички. 10 Уосталом и сама људска мисао лакше се мири са једном коначном него бесконачном васионом, јер ми васиону стварно и замшшьамо коначном, само што јој у мислима стално повећавамо границе. Најзад астрономи данашњице иду тако далеко да се чак усуђују да израчунају и приближни обим васионе, који по гьиховим рачунима износи највише 500.000 милиона светлосних година. 11 Дабоме, ако помислимо да светлост прелази око 300.000 км. у секунди, онда је\ова цифра за наше људске мере и цојмове управо неизмерна. 4) У тој огромној васионској лопти, покрај светлих и тамних маглина расуте космичке прашине, постоје и разна небеска тела усијана и хладна, сц. стана у сунчане и звездане системе. Ови системи сачињавају галаксије које се на небу виде као светле маглине и којих према астрономским рачунима има бар 100 милиона·. l2 5) Једна од тих галаксија je и наш галактички систем Кумове сламе или Млечног пута. Он има облик сочива чија дужа осовина износи око 100 хиљада светлосних година, a краћа осовина je десет пута маша. Запремина наше галаксије износи 35 трилиона кубних светлосних година. У њој има 200—300 милијарди звезда. Једна од њих je и наше Сунце

; Исти писац и дело, стр. 21. 23, 24 —28, 30, 31. Цемс Цине, Физика кроз векове, Београд, 1952 г. стр. 329 —330. '■ Цемс Цине, Звезде у свемиру, Београд, 1951 г. стр. 115.

10 К. А. Цветков и И. Ф. Полак, наведено дело, стр. 343 —344.

" Џемс Цине, Звезде у свемиру, стр. 116.

12 К. А, Цветков и Й. Ф. Полак, наведено дело, стр. 343.