Bogoslovlje

48

caiio претпоставка y коју ce према садашњем стању науке може веровати си!ли не. Ако je та претпоставка неистинита, онда самим тим пада сваки разговор о њеним последицама за догму искупљења. А ако je истинита, ми још увек ништа не знамо о-одыосу тих бића према Богу. Из догматике, међутим, знамо само толико, да je Христос дошао да спасе род Адамов, а евентуални становници других небеских тела ’свакако нису потомство Адамово, и питање je да ли je њима уопште потребно искупљење. Уосталом баш ако им je и потребно, ниоткуда не следи да се ньихово искуп-: љење морало свршити на исти начин као и искупљење рода Адамова. У својој премудрости и свезнању Бог може пронаћи безброј целисходних начина за постигнуће тако великог и узвишеног цшьа. Ти су начини нашем уму скривени, баш као што je према црквеном песншптву и начин искупљења рода Адамова било »от вјека утајеноје и ангелом несвједомоје таинство«. Најзад кад Петронијевић тврди да би вишекратно оваплоћење уништило Спаситељеву Божанску природу зато што »Бог који више пута мора да сиђе са свога божанскога престола није више Бог, 35 онда критичар наше догме тиме само још једанпут потврђује колико ни je упућен у суштину догме коју критикује, a која je језгровито изражена y оној дивној свештениковој молитви по свршетку проскомидије: »Во гробје плотски, во адје же с душеју јако Бог, в раји же с разбојником и на престоље бил јеси Христе со Оцем и Духом, свја исполњајај неописаниј«.

Хришћански геоцентризам и антропоцентризам

Из целог досадашњег излагања види се да je хришћанска догматика потпуно независна од којег било астрономског система света. Па ипак може се говорити о антропоцентризму и геоцентризму у хришћанству, само то није онај астрономски, Птолемејов геоцентризам и антропоцентризам, него je он сасвим друкчији. Хришћански геоцентризам није заснован на димензијама и облику и положају Земље у васиони, него на вредности и достојанству човечје личности и Земље као ньеговог обиталишта. Просторне димензије и положај неког небеског тела нису уједно и Мерило његове важности пред Богом и човеком. Значај небеских тела цени се по евреи којој су намењена и по догађајима који се на њима збивају. Највећи град неке државе не мора уједно бити и њен главки град. Витлејем je например једно незнатно јудејско село које се ни по култури ни по богатству ни по политичком значају не може мерити са осталим градовима Јудеје и осталог Света, па je пророк имајући у виду рођење обећаног Месије у Витлејему, ипак о њему с правом рекао да ни по чему није мањи од осталих Јудиних градова (Михеј 5,2). То се исто може рећи и о вредности Земље спрам осталих небеских тела. Она се пред осталим васионским колосима заиста! не може похвалити својим врло скромним димензијама. Али оно што њу чини изузетно великом то je чињеница да на њој живи најсавршеније нама ποзнатно видљиво биће, човек, који je по својим телесним димензијама спрам једног електрона заиста колос непојмљиве величине, иако je спрам осталих небеских тела заједно са својом планетом толико ситан као и електрон

36 Д-р Бранислав Петронијевић, Историја новије фнлозофије, стр. 49.