Bogoslovlje

52

которое произошло на земле. 3) Православная церковь никогда не анафемисала новую астрономию. 4) Творцы новой астрономии были глубоко религиозными христианами, а не атеисты. 5) Новая астрономическая картина вселенной гораздо многоречивее свидетельствует о Божьей мудрости, чем это был случай с какой бы то ни было старой системой, потому что новая научная картина вселенной гораздо спиритуальнее, динамичнее и величественнее, чем старые картины малой вселенной, наполненной водой и окованной кристальными или может быть железными сферами.

Др ДИМИТРИЈЕ ДИМИТР И ЈЕВИЋ

ДЕСЦЕНДЕНТНА ТЕОРИЈА И ПРОБЛЕМ О ПОРЕКЛУ МОРАЛА

I Неопходно je потребно да се проблем о пореклу морала понеже са десцендентном теоријом·, ако се жели његово научно, односно филозофско решење. Оно повезивање неопходно je потребно стога што десцендентна теорија, поред осталог, решава и проблем о постанку човека, проблем који je уско повезан са проблемой о пореклу морала. А она je једина теорија филозофије природе која ужива општи углед у толикој мери да се противу ње принципијелно ништа не приговара ни са које стране: нити од стране науке нити, од стране филозофије, без обзира како се њена вредност оцењује. Чарлс Дарвин je први учинио покушај да проблем о пореклу морала реши у вези и на основу десцендентне теорије. Он je тај проблем покушао да реши у оквиру проблема о пореклу човека, пошто je уопште немогуће решити тај проблем а не објаснити како су постали они елементи који су конститутивни за човекову човечност, за суштину његовог бића. Њбгово решегье проблема има важност хипотезе и с погледом на то да порекло морала објашњава поступним развитком од сасвим простих облика могло би се назвати еволуционистичка хипотеза о пореклу морала. Решавање проблема о пореклу морала у вези са десцендентном тесритом првенствено je ствар филозофије природе. Али сам проблем о пореклу морала није ствар нити само филозбфије природе нити само пауке него њихов заједнички проблем а у исто време и ствар религије, стварно један од најважнијих религиских проблема, те интересовање за њега није само научно и филозофско него и религиско, за теологију првенствено религиско. Теологија не може бити незаинтересована овом хипотезом из више фазлога, а нарочито стога што даје решење проблема које се не може помйрити са хришћанским учегьем о пореклу морала. С погледом на то тео-