Bogoslovlje

логија, као наука која се у обради појединих проблема не служи само најглавнијим својим изворош натприродним откровењем већ примењује и научне методе других наука као и њихове резултате и резултате филозофије, дужна je да проверава научну исправност ове хипотезе о пореклу морала. Ова дужност теологије утолико je оправданија што je један део савремене филозофије природе отступио од Дарвинове десцендентне теорије у понеким за њу битним ставовима, па се може очекивати да се са одбацивавьем тих ставова мора одбацити и сама еволуционистичка хипотеза, ако се на њима заснива. Прбверавагьем научне исправности Дарвинове хипотезе о пореклу морала могло би се десити да се она одбаци као научно неисправна, што би Ьвакако био веома значајан резултат. Али само то не би било довольно. Било би потребно да се да ново решење проблема о пореклу морала које би резултирало из правилно схваћене десцендентне теорије. Наша намера није да покушамо са једним таквим решеньем проблема, jep je то задатак који се на ограниченом простору с којим ми располажемо не може извести. Наша je намера много скромија. Ми би били задовољни ако би могли да укажемо на могућност једног решења проблема о пореклу морала у вези са десцендентном теоријом ко je би могло да се прими и послужи као потстрек за озбшьне подухвате у том смислу. Али, пре него што би могли да се учине подухвати у том смислу неопходно je потребно да се види у чему се састоји Дарвинова десцендентна теорија, да би из правилно схваћене њене суштине могла правилно да се схвати суштина еволуционистичке хипотезе. Најпре, дакле, у чему се састоји суштина Дарвинове десцендентне теорије?

II Суштина Дарвинове десцендентне теорије састоји се у томе да се сав живи свет, са свима својим најразличитијим облицима па и с човеком, развио од сасвим простог првобитног живота. Тај живот je био потпуно индиферентан према свои каснијем филогенетичком развитку, јер није био унапред одређен да се на један ј едини начин филогенетички развије. Стварно, Дарвин je на крају свог дела: »Постанак врста« написао да »има

величанствености у овцме погледу на живот, са његовим различитим моћима које je Творац првобитно удахкуо у неколико облика или само у jeдан«; 1 али, с погледом на то како се његовом теоријом објашњава еволудиј а живота, изгледа да од те узвишене мисли ни je чинио употребу у конкретном објашњењу филогенетичког развитка, да није заступао гледиште да je еволуција изнутра одређена у смислу остварења идеје Творца, него je дао такво објашњење које се искоришћује у атеистичке сврхе, те Боривоје Милојевић можда с правом каже да Дарвин »није веровао да je у органски свет усађен неки нужни покретач таквог развитка«. 2 Живот je, по Дарвину, могао на различите филогенетичке начине да се развије, јер му je сзојствена индивидуална особина промешьивости. »Код органских

1. Чарлс Дарвин, Постанак врста (Превео са енглеског Недељко Дивац), Београд 1948, 416

2. Чарлс Дарвин, Мој живот (Превео Милан С. Недић, предговор написао Бора Милојевић), Београд 1937, 13