Bogoslovlje

бића у природном стању постоји извесна индивидуална променљивост«, каже Дарвин. Та особина променљивости je широких могућности, јер Дарвин каже: »Опште мишљење да je количина могућих промена строго ограничена, такође je само проста претпоставка«. 3 Благодарећи тој особини променљивости, на живим бићима се показују »многе мале разлике« које се називају »индивидуалним разликама« или »варијацијама«. 4 Оне су, с једне стране, ствар самога организма, јер се ни под каквим условима не би могле јавити, ако би организам био неспособан да их створи. С друге стране, пак, оне се јављају под утицајем услова живота, те су они такође важни за варирање организама. У том смислу Дарвин каже: »Имамо добар разлог да верујемо, као што je показано у првој глави, да промене у условима за живот стварају тежњу да се промешъивост повећа.« 5 Према томе: »У сваком случају постоје два чиниоца; природа организма, који je много· важнији чинилац, и природа услова за живот«. 6 Дарвиново тврђење да je органска променљивост повезана са условима живота има само општу важност. То не значи да се може утврдити узрок за сваку појединачну појаву посебно. Дарвин отворено признаје не само то да су ти узроци њему непознати него и то да ће они за увек непознати остати, и зато варијације назива »случајним појавама«. Оне су, дакле, зато случајне што су им узроци непознати. Он каже ово: »До сада -сам каткад говорио да су варијације . . . случајне појаве. То je, наравно, сасвим нетачан израз, али он нам служи да јасно признамо наше потпуно непознавање узрока за сваку посебну варијацију«. 7 Јер »дубоко je наше непознавање закона варираШа. Ни у једном од сто случајева ми нисмо у могућности да означимо неки разлог зашто je овај или онај део варирао!« 8 Те индивидуалне разлике или варијације, чији су непосредни узроци непознати, имају основну и битну важност у филогенетичком развитку живота. Дарвин им приписује такву важност, с једне стране, зато што се те варијације, по њему, »често наслеђују« и с друге стране, зато што се »ове индивидуалне разлике показују« не само на »деловима које природњаци сматрају неважним« него и на деловима »који морају бити названи важним«9 као и зато што »варијације теже... да се преобразе у нове и одређене врсте«, 10 те су оне »врете у зачетку.« 11 Али, ма како били важни, сами варијетети, без икакве помоћи са стране, нису у могућности да се »преобразе у нове и одређене врсте«. Прелаз варијетета у нове и одређене врсте остварује се природним одабирањем. Јер многострука индивидуална променљивост пружа широке могућности филогенетичког развитка. Природним одабирањем се, међутим, те могућности ограничавају и филогенетички развитак упућује одређеним путем. Јер у природи постоји борба за опстанак коју преживљују само она жива бића која, у односу на друга жива бића, имају највише преимућстава да

3, Дарвин, Постанак врста, 77

4. Исто, 46

5. Исто, 75

6. Исто, 114

7. Исто, 114

8. Исто, 137

9. Исто, 46

10. Исто, 58

11. Исто, 59