Bokeljske priče

11

Конте по обичају просу златнике. Настаде трка. Капе још једном полетеше у знак: хвала, хвала, хвала... Домаћин је све то брижљиво посматрао. Жена је насула вино. Чаше звецнуше, главе се подигоше. Између дасака патоса лијепо се види како преживају краве и волови. Кријештавци пјевају на маслинама. Маистрал удара у модре плећи маслина. Игличаста пера светих стабала дрхте на вјетру. Имаш лијепу дјецу замишљено ће конте. Нека их мајка опреми. Идемо на купање. Хоћеш ли и 'ги домаћине? Не. Ја не знам пливати. Срамота .. . Живиш у Думидран, уз поплате мора, и не знаш пливати. То је спрдња. Конте плива са дјецом. Жена је заузела његово мјесто за трпезом. И она кваси кукурузницу у маслиново уље. То је доручак. Ручак ври на огњишту. Кува се прасећа вилица са младим кромпиром и раштаном. Збиља је овај наш господар добар, говори жена. Сељачког је поријекла. На Прчањ су његови преци дошли са западних страна Боке, из Стрпа . . . не знам тачно откуда. Давно је то било. Сељаци његове постојбине договорили су се да једног између себе учине богатим човјеком. Покупили су паре и дали најпаметнијем. Продали су имања и за тај новац купили једрењак. Унајмили су капетана. Сељаци су постали морнари. Убрзо је тај најпаметнији сељак постао конте. Онда је на Прчањ саградио палату. Све је напредовало, бујало. Бока је тада преживљавала златни вијек ... Послије сунца долази ситна киша, па крупнија. Када завије мећава по планинама, приморску земљу стегне лед, живот замире. Тако је било и са Боком. Наполеон је само пошкропио богатство Боке. Швабе су дошле изненадно као бура. Оне су Боки донијеле Под темељима Пуле стављен је златни прстен