Bokeljske priče

10

Испод пода кмечи јаре. Жена преврну колач на цријепњи. Брзо ће се испећи каже она. Кукурузни колач мора да буде танак. Тек тако се лијепо испече објашњава домаћин. Имаш лијепу и добру домаћицу наставља Конте. Више је волим него врећу бува. Нека ти, стари кењац јавља се жена. - Испекао се кукурузни колач. Конте Бескућа устаје, сиједа за трпезу. Ломи жуте, димљиве кришке и кваси их уљем. Сад ћемо окренути на вино. Ракија изгори човјека мудро говори Конте Бескућа. Жена је отишла у подрум са празним боцуном. Јаре је весело закмечело. Што ти отписа млетачки дужд? пита кметдомаћин у отсуству жене пошто не жели да она чује мушки разговор. Ништа. Није дозволио .. . То су смутили они которски племићи. Е, луда посла... . Немају са тим везе которски главари наставља Конте. Дужд је љубоморан. Ето, то је узрок. У читавој Републици светога Марка ни један племић нема стотину кућа, ни деведесет. Када је чуо да ја имам деведесет и девет и да подносим молбу за стоту забранио је и послао поруку провидуру да се назовем: „Конте Бескућа”. Жена је донијела вино. У пландиште су дјеца дотјерала стоку и угнала је у конобу. Козе ћуте, јарад кмече да се што прије дочепају вимена. Волови су легли са набреклим боковима. Јесте ли похарали лозе? пита конте дјецу. Не ми, господин конте одговарају у хору.