Bokeljske priče
Download:
Show in BnLViewer
67
„Кокот само претсмртну игру игра. Зар не видиш да сам угасио цигарету „Црвенкова” живота, да се по мору просипају златаста пера као пепео на вјетру” одврати Вицко и завесла према копну да изнесе вина и части рибаре. Крв кокота је шкропила бову и она ускоро постаде црвена. На балкону се смијала дјевојка. Онда стидљиво рече: „Срећно! Хоћеш ли и мене позвати на чашћење?” .. . „Тебе ћу посебно частити” поносно рече Вицко, пољуби камен станац поред мандраћа и отрча у шодрум да изнесе вино. Прођоше два пролазника.