Bokeljske priče

67

„Кокот само претсмртну игру игра. Зар не видиш да сам угасио цигарету „Црвенкова” живота, да се по мору просипају златаста пера као пепео на вјетру” одврати Вицко и завесла према копну да изнесе вина и части рибаре. Крв кокота је шкропила бову и она ускоро постаде црвена. На балкону се смијала дјевојка. Онда стидљиво рече: „Срећно! Хоћеш ли и мене позвати на чашћење?” .. . „Тебе ћу посебно частити” поносно рече Вицко, пољуби камен станац поред мандраћа и отрча у шодрум да изнесе вино. Прођоше два пролазника.