Borba, Mar 30, 1952, page 1

“ часова. Централа ће снабдева-

_ уједно били

БЕОГРАДСКО ИЗДАЊЕ |

подигнута од ослобођења у Цр-

· бодарску традицију, на псв%г народа који је увет*( ре- |

2И

ГОДИНА ХУП.

БРОЈ 76 п Недеља, 30 март 1952 — — | .

БЕОГРАД

Директор Владимир одговорни уредник Уређује реда

Дедијер,

ЛИС т из 1 - | | лази ог е етв з ' а свак лана сем а а ) |

ЦЕНА % ДИНАРА

ПУШТЕНА – '

У ПОГО |

ХИДРОЦЕНТРАЛА НА РИЈЕЦИ ЦРНО ЈЕВИЋА

Цетиње, 29 марта

На Ријеци Црнојевића, у близини Цетиња, данас је почела рад једна мања хидроцентрала са капацитетом од 160 киловат-

ти електричном енергијом Цетиње и индустриско предузеће за прераду рибе, које се подиже на Ријеци Црнојевића. Опрема за ову хидроцентралу израђена је у нашим творницама „Литострој", „Раде Кончар" и „Искра", а монтажу су извршили стручњаци хидромонтажног предузећа из Марибора. _Ово је друга хидроцентрала

ној Гори. До краја идућег месеца треба да се пусти у рад и хидроцентрала на Слапу Зете, која је осам пута јача од овена Ријеци Црнојевића, А.

ПРЕД УСПОСТАВЉАЊЕ ЏЈУГОСЛОВЕНСНО-ЈАПАН· СНИХ ДИПЛОМАТСКИХ

ОДНОСА

'Дознаје се из | Министарства иностраних послов» ФНРЈ да је јапански претседник владеи министар иностраних послова Јошида упутио недавно – поруку јутословенском министру иностраних послова Едварду Кар дељу о југословенско-јапанским дипломатским односима. Иако садржина поруке није објављена, сматра се да после ње неће бити тешкоћа око успостављања нормалних југословенскојапанских односа, који ће бит; успостављени чим уговор о миру са Јапаном буде ступио на снагу.

Разговори о успостављању ди ректних контакта између југословенске и јапанске владе поведени су још новембра – прошле године у Вашингтону између југословенске амбасаде и јапанске политичке | агенције. Према споразуму који је тада постигнут, ратно стање између две земље биће укинуто путем размене нота између две земље, које ће истовремено бити објављене у Токију и Београ-

ду. (Југопрес)

Душан Благ ојевић Ециски колегијум

главни и •

ПРОЛЕТЕРИ СвиИХ ЗЕМАФЉА,

ОРГАН К

( рифе их, и ашспрт ја к

' .

УЈЕДИНИТЕ

ОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

СЕ1

ПЕТО РЕДОВНО ЗАСЕДАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИН Е ФНРЈ

ЖИВА ДИСКУСИЈАОЗАКОНСКИМ

ПРЕДЛОЗИМА И НАЈНОВИЈИМ ДОГАЂАЈИМА ОКО ТРСТА |

Први је говорио министар Љупчо Арсов

Јуче пре подне На а ск штина ФНРЈ нћстав%&о#: је ЗЕД У 9 часова. Седници је претседавао претседник. Већа народа Јосип Видмар, :

Он је обавестио народне посланике да се наставља претрес предлога – друштвеног – плана ФНРЈ за 1952 годину, предлога савезног буџета за 1952 годину

и закона о овлашћењу Владе.

ФНРЈ за оснивање друштвених фондова, :

Први се јавио за реч заменик претседника – Савета за индустрију и грађевинарство Љубчо Арсов. 'Он је, између осталог рекао;

„Предлог друштвеног плана за 1952 годину предвиђа производњу чији је обим друштвеног продукта за: индустрију и рударство 398.759 милиона динара или 40,5%, од укупног обима друштвеног продукта; експлоатацију шума 18.385 милиона динара или 1,8"% од укупног обима · друштвеног продукта; и грађевинарство 49.668 милиона динара или 5,0% од укупног о бима друштвеног продукта, рекао је Љупчо Арсов.

У укупном обиму друштвеног продукта индустрије и рударства учествују енергетске гране — електропривреда, угаљ и нафта са 13.9%; обојена и црна металургија са 8,7%%; металопрерађивачка, електроиндустрија и бродоградња са 22,6%6; прерађивачка индустрија — текстилна, коже и обуће, прехранбена, графичка и прерада дувана са 38,1%.

Основа за одређивање општег обима производње у овој години јесте остварена гпроизводња у прошлој години.

Код израда предлога друштвеног плана за ову годину У индустрији и грађевинарству и постављања индекса коришћења, капацитета руководили смо

се тиме, да се сировинске гра- |

не искористе до пуних могућности, а прерађивачка – индустрија, која је везана на домаћу сировинску базу и увоз искористи у границама расположивих сировина.

Предложени индекси капацитета не разликују се битно од оних у првом предлогу друштвеног плана (табела) и базирани су на треално· предвиђеном "обезбеђењу производње сировинама и радном снагом.

Заједничкој седници оба већа Народне скЗ*п– штине ФНРЈ, која је одржана јуче, претседавао је претседник Већа народа Јосип Видмар.

Скупштина је наставила разматрање предлога друштвеног плана ФНРЈ за 1952 годину

предлога, савезног буџета за 1952 годину и закона ·

о овлашћењу Владе ФНРЈ за оснивање друштвених фондова.

| У дискусији пре подне учествовали су заменик претседника Савета за индустрију и грађевинарство Владе ФНРЈ ЈЉубчо Арсов, претседник Савета за саобраћај и везе Владе ФНРЈ Крсто Попивода, помоћници министра иностраних послова Богдан Црнобрња и Лео Матес, народни посланици Милорад Зорић (НР Србија), Јаков Блажевић (НР Хрватска) и Франц Лескошек (НР Словенија).

На почетку поподневног заседања, народни посланик Добрица Ћосић (НР Србија) поставио је питање :о Лондонској конференцији. Одговорио је Лео Матес, помоћник министра иностраних послова.

После тога у дискусији о предлозима закона учествовали су народни посланици: Видоје Смилевски (НР Македонија), Шефкет Маглајлић (НР Босна и Херцеговина).

О иредентистичкој кампањи против Југославије у Италији и о Лондонској конференцији говорили су народни посланици: Иван Регент (НР Словенија), Душан Диминић, (НР Хрватска), Велибор Љуић (НР Србија), Ђусто Масарото (НР Хрватска), Раде Прибићевић (НР Хрватска), Јосип Шестан (НР Словенија) и Франце Бевк (НР Словенија). |

Скупштина наставља рад сутра у 9. часова.

Најважније говоре са овог заседања „Борба“ ће у целини објавити у посебној брошури, која ће изаћи чим Скупштина заврши рад.

Затим је Љубчо Дрсов иста-

већати за приближно 174 мили-

као да радна снага није више нерешив проблем за наша индустриска и грађевинска пре" дузећа, што је резултат већ спроведених економских – мера.

Изградња основних грана привреде улази у завршну фазу

Изградњом предвиђених индустриских објеката у предлогу друштвеног плана наша индустриска производња ће се по-

јарде вредности робне производње или око 21% од вредно“ сти – предвиђене – овогодишње робне производње.

— У електропривреди за инвестиције. у овој години пред“ виђамо суму од 26.116,5 милиона динара или 24,2%% свих инвестиција. · Завршавањем – Изградње и опремањем свих започетих хидро и термо централа наша ће привреда добијати годишње нових око 2 милијарде КВЧ.

У овој години треба да се заврше грађевински радови на свим електроцентралама, изузев Маврова.

Поред _ електроцентрала – из“

грађује се и 630 км. далековода 110 КВ, трафостаница високог напона и далеководи и трафостанице од 35 КВ. У угљу за ипвестиције предвиђено је у овој години 6.745,8 милиона динара или 5'/0 свих инвестиција.

Инвестициона изградња у у“ гљу концентрисана је на двана. ест великих објеката, Код тога се особито форсирају површински копови који омогућавају масовну _и јевтину производњу.

Крајем ове године пристизањем нове механизације повећаће се капацитет рудника за нова 2 милиона тона, а пуштањем у погон великих сепарација у Какњу и Креки побољшаће се квалитет угља.

У овој години пустиће се У погон и коксара у Лукавцу са капацитетом од . 225.000 тона кокса тодишње, а коксара у Зеници биће пуштена у погон 1953 године. Ове коксаре ће употребљавати за производњу домаћи утаљ.

— У црној металургији у о вој години ~ инвестираће | се 24.516,7' милиона динара о или 18,19/%,

Изградњом започетих објеката постићи ћемо са постојећим хкапацитетима у сировом железу крајем ове године капацитет од 340.000 тона, а у идућој години са пуштањем у погон високе пећи у Зеници 530.000 тона или 5 пута више него у '1939 годи“ ни. '

У Сименс-Мартиновом чели“ ку крајем ове године капацитет 615.000 — тона, односно. крајем 1953 тодине 780.000 тона или 3,8 пута више него у 1939 години;

у електро-челику крајем ове године капацитет од 50.000 тона или 17 пута више него у 1939 години;

у ваљаном, кованом и ливеном челику капацитет до краја ове године 400.000 тона а 1953 године 590.000 тона или 3,3 пута више у односу на 1939 тодину;

у току ове године пустиће се у погон велики објекти:

ваљаоница Блуминт са каџпа• цитетом од 400.000 тона прера-

О(Нш·танак на четвртој страни)

ВЕЛИКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈ Е ПРОТИВ ИРЕДЕНТИСТИЧКЕ КАМПАЊЕ У ИТАЛИЈИ

МАСЕ ДЕ _— НЕМ

У Београду је демонст

народ је протестовао на великим зборовима

Јуче после подне избиле су у Београду велике де-

монстрације студент

ске омладине којима су се придру-

жили и радници многих београдских пред·дузећа, грађа-

ни нашег главног града. Исто као што је некад улицама против фашизма,

ј ска Хитлера и Мусолинија, београд: ј : им путевима свога главног града, на ашизму показивала стиснуту песницу.

прошла историск којима је одувек ф Радници и студенти дигли су

глас протеста и против нових покушаја да се о · југословен-

и поносни на своју сло“

Торди снагу

„не“ свима Освајачима, сви“. ;:Чкојм' су посезали на његову слабоду, свима који су покушали да крње – његове националне интересе, — демонстранти _ сУ и опомена да с;в о јутословенском јавном – мнењу мора водити рачуна. к

Исти они људи који су, Н дахнути духом_ослобо·дилаучки% покрета југословенских на_;;ом да, духом народа који је св;;о : моралом, чврстином и сн: 2 задао ударац и одупро се, : робљивачима кроз векове,. тлеру у Другом светском рат;;; Стаљину кад је хтео дау покор· ов начку земљу, ту сЈ;, свет да је народ в?а;: славије чврс·(г)9и }ггзпрс::ају у одбрани свој | (

Упозорили су да Јуж:;ђ?;!;%х Д на бранику мира вропи ' опасности агресиа· је, неће допустити никоме д

се и судбин ј ља 1:;%?3 су вековима угње;:д ва.;:и а тушили, посебно. италијанским јармом.

На фашистичке изгреде италијанским варошим;иу;ачку ту на провидну – УЦе

по

демонстрирала овим истим против освајачких апетита омладина је и јуче

игру, италијанске дипломатије, а исто тако и на неправедну и неодрживу одлуку Лондона и Башингтона да Италији допусте учешће у управи над- 307 ном „А" СТТ, — -Југословени дижу високо глас и добацују им: „Без Југославије се не може решавати о Трсту"! „Доле империјализам – Рима!", "..Туђе нећемо — своје не дамо!". Ношени мишљу да се мир и сношљиви односи међу народима не могу градити на начин на који их слепе и рушилачке акције Рима мисле да изграђу“ ју, студенти и ,радници су истицали да шршубиви напоЈугославије захтевају исте такве напоре и с друге стране.

жани масовни ви у низу градова: Љубљани, 7; ини У %%?У· у Марибору, у индустри“ ском центру Босне Тузли, У Осијеку, КОсовск:Зј·Ми·гровиш. Крагујевцу и многим · другим

местима.

Велика поворка по бео-

градсним УЛИЦ&М%

По ходницима Универзитета, пре; зградама и У факултетским аулама, од Техничке “ до Медицинске високе школе и од Студентског. трга До трга Ди-

Синоћ 'на београдским улиџама

шовинистичке · антијугословен-

митрија Туцћвића чули су се 'поклици протеста хиљада демонстраната противхушкачке и ске кампање Рима.

Градски саобраћај на Булева-· ру Револуције у Васиној улици, између Теразија и Трга Дими• трија Туцовића, у почетку оте-

жан, убрзо је сасвим престао.

МОНСТРАНАТА. ИСТИЧУ ДА СЕ 0 ТРСТУ ОЖЕ · РЕШАВАТИ БЕЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ

рирало преко 110.000 људи — У Загребу, Љубљани и многим другим местима

Студенти Правног и Економског факултета и Техничке велике школе ишли су према Сту. дентском тргу, где су их сачекали студенти Филозофског и Привредно-математичког факул тета, а студенти Медицинске високе школе упутили су се према тргу Димитрија Туцовића, на коме су се окупили грађани Београда, ученици разних шткола, радници и службеници предузећа, На Студентском тргу било је присутно преко десет хиљада демонстраната, а на тргу Дими“ трија Туцовића окупило се око 100.000 грађана,

Групе су излазиле из факул“ тетских зграда и њпредузећа, сливале се у велике реке које су водиле према трговима, Студенти су певали; „Ој Истро, Истро мила, наша си, наша ћеш, народна, остати“, и њихова је

песма одјекивала далеко кроз

попречне улице и паркове, спајајући се са далеким звуком песме друтге реке демонстраната, која је ишла у истом правцу,

На тргу Димитрија Туцовића остали су непреплављени масом само травњаци око Споменика.

Преко 100.000 Београђана читав сат се окупљало и све гушће збијало своје редове уз песму, пароле и протесте.

Улицом Маршала Тита наишли су студенти долазећи од Студентског трга,

Са терасе биоскопа „Славија“ чуле су се речи, говорника Радивоја Дакића;

„На нашим границама италијански фашисти под покрови“ тељством владе де Гасперија (узвици „Доле!“) окупљају под своје окриље остатке Мусолинијевог фашизма (узвици „До“ ле!“), видалијевских комивфор.

“

доживео државни удар у Хавани,

, На другој страни доносимо редовну недељну рубрику „Борбе“" о политичком животу у нашим републикама и „Писма уредништву", страни, у рубрици занимљивости: Борба

за Маунт Еверест — највиши планински Слика у јапанској соби, ф а је

ЦРНА ПРОПАГАНДА — пише: Ј аша, Лев}:

Моша ПИЈАДЕ

Прочитао сам у „Борби" од недеље:писм посланика, друга Р. Давидовића, у :оне он точ:ж: да посланици у нашим скупштинама готово без изузетка читају своје говоре, које су у џепу донели готове још од куће, долази до закључка да је наш претставнички систем застарео, да није прикладан нашој социјалистичкој де“ мократији, да „не одговара", ра да зато у њему треба

_ нешто мењати. Питајући се у чему би било то нешто, друг Давидовић карактерише буржоаске парламенте као занимљиве свађаонице, па пошто код нас нема око чега би се битно спорило ни у скупштини ни ваи ње, сматра да наша скупштина не може постати „занимљива“" сва“ ђаоница (писац је овде омашком оставио реч свађаоница

изван наводница) као на пример парламенти у Францу-“ ској и Италији.

Сматрајући да се код нас дискусија може водити само око тога како најбоље и најбрже остварити заједнички програм, он мисли да би наша народна претставништва морала бити нека врста радног савета, нека врста репу–

, бличких и савезних договора за општедруштвену произ“ водњу, расподелу и одбрану. И изјављујући да још нема јаснију претставу како би то конкретио требало да из“ гледа, предлаже да се о томе поведе дискусија,

Несумњиво је да су осећања овог народног посла“ ника (и врло вероватно многих других), о застарелости нашет претставничког система, о томе да он више „не одговара“, доста нејасна самом њему и његово предла-“ гање дискусије са тако мало аргумената пише ми личи на тражење одговора за себе на осећање досаде која га мучи на заседањима скупштине, на питање како да се та заседања учине „занимљивим" (без „свађаонице“"). То је јако мало' као потстрек за дискусију, али је тај народни посланик несумњиво тачно осетио да је наш претставнички систем застарео, односно тачније, да није прикладан нашој социјалистичкој демократији.

Ако поводом овог мишљења узимам данас да гово“ рим о овој ствари, не чиним то зато да уђем у дискусију коју је тражио писац писма, нити сматрам да би овај мој мали осврт могао бити неки полазак за дискусију. Разуме се да ако људи дискусију хоће и траже, не може се против тога ништа имати. Најзад, кад је друг Давидовић дискусију предложио а ја се на његово писмо осврћем, могао би он с правом и рећи да је дискусија већ отворена. Можда је и отворена или бар наговештена говором који је друг Кардељ одржао на заједничком састанку законодавних одбора савезне скупштине отварањем дебате о Предлогу општег закона о народним одбо“ рима, али то наша штампа није запазила. Стварно, дис“ кусија још није ту. За њу треба јача подлога, а,она се тек притпрема. То је јасно и из речи друга Кардеља који је о томе дао неке наговештаје и пре кратког времена у једном интервјуу.

Разумљиво је што у нашим највишим претставничким телима нарочито и прво пада у очхи читање говора И „незанимљивост" и што се често чују питања хако би се то савладало и заседања учинила живљим и занимљивијим. Могу се буржоаски парламенти схватити као свађаонице (чак и као брбљаонице), али је свађа то што их чини.,„занимљивим". Ту се води борба, често сасвим празна и формална, каналисана и онда Кад је најжуч“ нија, и, што је најважније, без друштвеног резултата, боарба између људи који претстављају различите дру“ штнвене класе и слојеве, различите тенденције једне исте класе, угњетачке или угњетене, различите интересе, катКад и чисто личне. Отуда стална борба мишљења, живе и каткад жучне полемике, мењање влада итд., ј(','Џ!ОМ речи „занимљивост" која је понајвише празна и досадна.

Не ради се дакле о „занимљивости" већ о борби мишљења. То је оно чега у нашим парламентима нема, ако мислимо на пленарне седнице. Јер, бар кад се ради о ' важнијим законима, та борба мишљења зна бити и врло жива“ и интересантна и плодна у законодавним од-

„борима, али се она ту и свршава и не преноси у пленум, јер се она сасвим природно завршава постизањем једнодушних ставова. (Наша штампа још нема кадар способ них новинара који би били у стању да ту дискусију птрате и преносе у јавност), У време напора за развитак наше социјалистичке демократије, у време развијања демократизма у организацијама Партије, синдиката И Народног фронта, у време кад се трудимо да зборови бирача буду стварни изрази мишљења бирача, кад се развијају и разне друге форме јачег и стварнијег учешћа грађана у вршењу и контроли власти, у време развијања радничких савета и увођења већа произвођача у мародним одбарима наши парламенти стоје скочањени у облику који су добили Уставом од 1946 и као нетакнути таласом социјалистичке демократије. Изгледа да су ту само за изгласавање закона, као механизам који тај посао врши беспрекорно, по дужности, По раду на њиховим заседањима не може нико ни да слути колико је дута и жива била борба мишљења док се израдио законски предлот који она изгласа.

Ако се у нашим парламентима осећа дубоко превирање нашег друштвеног живота, онда то, само преко самих законских предлога и министарских експозеа, а не у скупштинским дебатама. Има чак и министара важнијих ресора који не осећају потребу да иступају у буџетској дебати. Кроз среског посланика не осећа се глас среза, и то у толикој мери да је оправдано питање шта и кога он претставља. Случај из Народне скупштине Србије нишког посланика, радника, који је држао сјајан товор о друштвеном плану без читања (који штампа уопште није донела) показује да су наше скупштине пуне људи способних да воде и најтеже дебате, алџ је сам систем претставништва такав да их претвара у Ћуталице. Они су научили да у заседањима Скупштине гледају само нужну о

Зашто је то тако ја овде у то нећу улазити. Једно је очигледно; ни наши парламенти неће моћи избећи закон развитка који тражи њихову промену, њихово дзво« ђење у склад са читавим развитком наше социјалистичке демократије. Потреба за тим осетила се већ доста давно,

а сад је куцнуо час и да се промена изврши. А већ дуже времена ради се на припремању и те парла“ мента и врховне државне управе, Очигледно је да је и сам тпројект општег закона о народним одборима рађен у складу са том намераваном уставном реформом.

Надајмо се да ће кроз најкраће време те идеје бити изнете. јавности и да ће и нешх парламенти постати стцарно радна тела, не постајући брбљаонице и ослоба“ ђајући се лажи совјетског претставничког система.

УОвБВОМБРОЈУ:

Уводник „Борбе“" — ПРЕД РЕФОРМУ, ПАР. ЛАМЕНТА. (Моша Пијаде)

Извештај са Петог редовног заседања Народне скупштине ФНРЈ доносимо на четвртој и петој страни.

Наш шаховски велемајстор Глигорић

На осмој

Узгредни разговори,

(Наставак на шестој страни) | | (трећа· __(_:тр&на)'

пише како је