Borba, Mar 30, 1952, page 2

'Г','[!']' 1' ..

> ИИИИ и ПИ РКИ уе а

ПОЛИТИЧКИ ЖИВОТ У НАШИМ РЕПУБЛИКАМА

НЕДЕЉА ЗНАЧАЈНИХ ПОЛИТИЧКИХ ДОГАЂАЈА У БЕОГРАДУ И СРБИЈИ

· Од петка су на стубовима пред — Народном – скупштином ФНРЈ у Београду Њистакнуте дДве националне заставе — знак да је наше највише претставничко“ тело окупљено на СвОМ Петом редовном заседању, Нећемо претерати ако кажемо да ће оно заузети значајно место у нашој политичкој – историји. Од њега се заиста много очеку• је.' Већ_Је почела жива дискусија која ће се како се очекује. још више разгорети. · Претходио му је рад законодавних одбора, одбора за привредни шлан и финансије и Одбора за народну власт који су За заседање припремили неколико, врло важних законских предлога, Око њих се нарочито ове по· следње недеље водила жива Ди“ скусија па је и по томе Београд био у центру пажње наше политичке јавности.,

Но, није то једино што је по“ литичком животу главног града давало посебно обележје ове недеље. До 31 марта завршавају се избори радничких савета, Ве-. ћина – београдских – предузећа обавила је тај свој посао и за наредни изборни период њизабрала своје најбоље | претставнике. Изборне припреме праћене су интензивним политичким радом о партиских и синдикалних организација. Притом је уочена једна прилично интересантна појава. Наиме, неки непријатељски елементи покушали су да умање ауторитет људи ХОје су синдикалне организације предвиђале за радничке савете, интригирањем и ситним подвалама настојали су да колико-толико унесу НеКу сметњу у изборе кад већ не могу да их спрече. Да то није био усамљен покушај у Београду него да је то — у ери ове појачане политичке активизације радничких, колектива био облик уствари борбе | непријатељских. елемената, показују слични примери из Зрењанина и неких других места о чему су нам писали наши дописници. Снага и јединство наше радвничке класе и овде су се по“ казали толико јаким да су сви ови покушаји бедно. завршили.

| Изборне конференције и прошле недеље привукле су хиљаде Београђана исто као и оне које су дотада одржане, Због тога, међутим, није умањена њихова активност у осталим ор„танизацијама — синдикату где „се већ дискутују и припремају тарифни правилници, у инвалидским организацијама, удружењима пензионера, организацијама Савеза бораца, у Удру“ жењима резервних официра, и другим. Народни празник 27 март дао је повода многим 0сновним ортанизацијама Народног фронта да на Састанцима И вечерима, посебно За то оргавизованим, оживе успомену на тај славни датум наше истори-

је. Партиске организације у Београду, као уосталом и у чита; вој Србији, поред других својих задатака, проучавале су материјал са Петог пленума цк КП Србије и разговор друга Тита са студентима, Већина их је том послу пришла самоиницијативно, 'а неке, међутим, и нису, чекајући за то директиву · „одозго“,

Што се тиче саме Народне Републике Србије, протекла не-

· деља била је испуњена – оним редовним политичким манифестацијама — бројним састанци_ "ма организација Фронта, зборовима бирача, саветовањима И конференцијама. Она.је, међутим, била значајна и по томе – што је претстављала у неку ру“ – ку увод за још веће и крупни-

· публичког · друштвеног

жив и разноврстан, комитет з " проблеми “ ња партиских организација.

· У самом траду

првом, три у другом,

| милицији и три у = ј Крстуловић".

– доста нових чланов __ У Далмацији ри за основне

— ни су избори, док при крају, У Срезу

'одјека у Народној

је политичке догађаје који ову 4 Републику већ наредне недеље _ свакако очекују. Наиме, Влада — Србије је усвојила предлог ре-

плана ову тодину и она ће та дати јавну дискусију пре подно-

Сплиту пар“ – тиске организације у току ове — недеље одржале су 21 отворени – партиски састанак и то осам У две у

У ој гзничара, три бродогради-

е примљено а Партије

су у току избоорганизације Наи годишње скуп“• е 'Савеза бораца. У Срезу | ом у пола села завршесу у Корчули к „ одр“ _ жавају се састанци _ основних

шења Народној скупштини, И ова · дискусија биће још један велики испит радничке класе и читавог народа Србије који ће они, свакако, успешно – поло жити, (

У среду, 26 марта, састао се и Законодавни одбор Народне скуп штине Србије (која ће се, како се очекује | поново састати – већ идуће недеље) и почео дискусију о административно-територијалној подели републике. Припрема тог законског предлога почела је још у августу прошле године те су широм Народне Републике Србије одржани зборови. бирача на којима суУ давани предлози и мишљења о саставу општина, њиховим сгедиштима и укључењу појединих подручја у састав срезова. Уместо ранија ,2.582 месна одбора, пројект закона – предвиђа 2,.148 општина, а уместо рани· јих 37 градова ван срезова, са“ мо 6. У одбору се повела жива дискусија око укидања и спа« јања ~ појединих срезова, око укључивања појединих села У општине, као и о другим питањиМћ, Догађаји око Трста ове последње недеље нису остали без Републици Србији. Народ ове Републике једнодушан је у осуди испада повампирених фашиста. Његсова осећања добро је изразио народни посланик Добросав Томашевић када је у свом писму „Борби“" рекао да је борба Словенаца и Хрвата не само њихова него и Срба и свих Југословена. Писмом .,„Борби“ а затим и чланком иступио је истим поводом и угледни српски јав-“ ни радник, књижевник и акаде“ мик Вељко Петровић, Грађани Прокупља одржали су протестни митинг поводом рањавања нашег граничара Слободана Радосављевића и других провокација које врше албански информбировци. Ни ове недеље ништа | није била мања борба партиских и фронтовских организација против непријатељског рада једног дела свештенства и остатака развлашћене буржоазије, Нису ретке појаве да се окупљају некадашњи „виђени" људи, кортеши ~ предратних | грађанских партија, богате удовице богатих мужева, бивши кметови и други око црквених одбора, на школским славама и у разним другим приликама.

Тако су се, на пример, у прокупачком црквеном одбору нашли Светозар Коковић, бивши трговац, неки Киковић, бивши кмет, Аранђеловић, бивши мли• нар и други, Ништа у Томе не би било рђавога да ти црцвени одбори нису постали бусије за ширење непријатељске активности, места одакле се У“ тиче на омладину итд, (Тако је поп Сава Петровић у Малој Плани водио омладину и пионире на футбалско игралиште да играју лопте. Али је партиска организација била довољно будна да прекине даљу „спорт“ ску активност овог попа), У неким деловима Србије, као на Косову и Метохији, у Санџаку и неким другим крајевима овз борба против реакционарног у“ тицаја једног дела свештенства праћена је борбом против кул“ турне заосталости, сујеверја И

чудно што жесток отпор у тој борби дају неке хоџе и свеште“ ници који у заосталости народа виде погодан терен за свој ре: акционарни рад и извор добрих зарада.

У Нишу 22 и 23 марта а у Ти-

су се комунисти из Нишке

ганизацијама разматре резул-

— Двадесет један отворени · " партиски састанак у Сплиту

г Сплит, 29 иар·#а' _ У току ове недеље партиски – живот Далмације био је веома | Обласни Партије одржао је пле· нум.на коме су _ расправљани изградње и омасовље-

лу биће о одржане скупштине Савеза бораца.

програми рада. У Марини и Клису између о

вање задружних домова.

је,

Винодол. , У Далмацији

С браћена уређењу Марјана.

љопривредних задруга, М. К.

товом Ужицу 23 марта Састали и | Титовоужичке области да #а својим обласним партиским ор

тате свога рада и договоре се О будућој политичкој активности.

организација Фронта, а у впритодишње назадних обичаја. Није нимало

На конференцијама у Троги• ру. Марини и Клису донети су

сталог предвиђено је заврша-

Омладинска организација Дал мације припрема две бритаде: из Имотског а из Брача и Хвара друга која из Сплита жкреће за Винодол, У обе бригаде пријавио“се досад предвиђени број омладинаца, Ове бритаде сутра после подне крећу за

се · оснивају друштва за улепшавање града која имају за циљ да турисричка места уреде и улепшају, У је нарочита пажња о

По срезовима Далмације води се дискусија о реорганизацији пасивних сељачких радних задруга и о јачању општих по-

ОРБА _

ПОТРЕБА ЈАЧЕ АКТИВИЗАЦИЈЕ СИНДИКАТА. У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ СЛОВЕНИЈЕ ·

Љубљана, 29 марта Неофашистичи изгрели – У Трсту и Италији пропраћени у граничним крајевима чак и 0ружаним демонстрацијама Италијанске- војске, изазвали су дубоко огорчење у читаво) Сло венији, а нарочито у крајевима Словеначког Приморја који су деценијама стењади под туђинским насиљем. У тим пределима народ не може да заборави све злочине уништавања словеначке националности и културе, спаљивање народних домова и књига, убијања и малтретирања најбољих словеначких синова итд.

Политички културни крутови. радници и сељаци и чланови синдиката највише дискутују о тим претњама италијанских фашиста. На протестним зборовима једнодуштно се истиче да Словеначки народ никада неће дати ни стопу словеначке земље и да ће Се једич“ ствен, У заједници са свим југословенским народима борити против свих облика Њ агресије. Међу народом поново оживљавају пароле из Народноослободилачког рата, а стари антифашисти поздрављају – Ппартизанским поздравом – „Смрт фашизму!" Када смо посетили претседника владе народне републике друга Миху Маринка, он је истакао да је главни политички задатак – републике – Словеније као развијене индустриске земље, јаче оријентисање синдиката у политичком раду. Радници, чланови синдиката, требало би да више учествују У раду народних одбора и у 0Политичким акцијама. Показало се да синдикати као организације радничке класе. а нарочито Сада када се оснивају нове општине, нису увек правилно схватили Своју улогу. Исто тако нису се довољно ангажовали око избора за општинске одборе Фронта, за среске народне одборе и нису се довољно интересовали за политичке проблеме на терену. а нарочито на селу.

У дискусији око оснивања нових општина понегде се испољила погрешна и непријатељска тенденција да руководства тих општина треба да преузму разни елементи некадашњих режимских странака или бивши жупани. Тако су у неким селима захтевали оснивање општина које .би „ носиле искључиво Ссеоски карак·тер и које би обухватиле веома малу територију,

Радници треба да више учествују у раду разних савета, као на пример потрошачким. у решавању комуналних проблема, а посебно у новом Савету произвођача.'Из тога произилази потреба – свестранијег радничког просвећивања. Показало се да Садашњи облици

народне просвете и њених ор ганизација нису пружили рад“ ницима прави _ културно-просветни живот – Прихфесионална позоришта по радничким центрима. као на пример у Крању, која су највише – приказивала Ккласичне комаде НИСУ се могла приближити радницима. И на подручју · просвете поставља Се питање политизације синдиката и јачања радничких синдикалних просветних друштава, везати _ их за "територију предграђа и 9колних села.

У редовима словеначких Син дикалиста поред тога већ дуже се дискутује о потреби извесне реорганизације Стручних – синдиката. Једно је мишљење да треба – са – децентрализацијом државне управе и руковођења привредом спровести децентра“ лизацију стручних синдиката. Није више тако аотребно повезивање синдиката по вертикал ној линији.

У пружању помоћи пострадалим крајевима Словеније као и помоћ Савезне владе, поново се манифестовало братство и јединство свих југословенских народа. Штета коју су претрпели настрадали крајеви износи преко шест милијарди дина= ра; у ову суму није унесена штета нанесена шумама. Помоћ коју шаљу народи Југославије употребиће се искључиво | за Толмински срез док ће се помоћ Савезне владе употребити за друге крајеве Словеније. Досадашња новчана сума употребиће се за обнову само најтеже пострадалим крајевима и највише оштећеним индустриским зградама.

Још се и сада осећају последице снежних непогода. Застој производње у многим фабрикама проузрокован снежним непогодама пореметио је предвиђено испуњење ОПлана.

Ф, В.

Из албума наших умешника

м А. Димитријевић: Клис

Муслимани Босне и Херцеговине осуђују резолуцију из Карачија

према општем. југословенском просеку.

Приводе се крају избори за нове радничке савете, сарајезски студенти и наставници воде дискусије о наставним пла“ новима и програмима појединих факултета, а један од значајних · културних догађаја је '0тварање Народног универзитета у Сарајеву. Х. М.

Сарајево, 29 марта

На трезолуцију о „прогања-

њу" муслимана у Југославији, коју су средином овог месеца У Карачију (Пакистан) донели Уче сници Светске муслиманске кон ференције. јавно мнење у Босни и Херцеговини осврће се каона усташко масло, Тим пре што наши људи знају да су главни интерпретатори ове, као и прошлогодишње, – резолуције баш они који су у Другом светском рату били виновници смрти хиљаде и хиљаде муслиманских родољуба и невиног становништва у нашој земљи. Верски поглавица Муслимана у Југославији, Реис-ул-улема Хаџи Ибрахим Фејић у интер• вјуу датом сараднику сарајевског „Ослобођења" указао је на сву бесмисленост ових резолуција. т '

Он ће ових дана отпутовати у Београд да, у име Исламске верске заједнице. са претставницима Савезне владе потпише уговор о пензионом и социјалном осигурању исламских верских о службеника и њихових породица,

„Нека ми се дозволи — рекао је верски поглавица муслимана у Југославији — да овом приликом изложим своје уверење да ни у једној земљи учесника Светске конференције · муслимана у Карачију не постоји ни пензионо ни социјално осигурање верских исламских службеника од стране државе, Ето, и из овога се може јасно видети како се стварно поступа са муслиманским – свештеницима У новој Југославији".

'Ове ·године инвестираће се У изградњи Босне и Херцеговине 42 милијарде 254 . милиона

динара. | Претседник – управе за план Босне и Херцетовине Августин Папић изјавио је“да на једног становника у Републици отпада 15,123 динара инвестиција.' Док у читавој Југославији – просек инвестиција у односу на национални доходак износи 16,2% у Босни: и “ Херцеговини – износи 34,6%, Дакле, више од два пута

“ ' з џ

+у

„Недељне информативне нови“ и6" у данашњем броју објављују чланак Милована – Ђиласа о неким проблемима критике код нас.

Милова& Ђилас' указује на то да је немогуће давати опште прописе о томе каква треба да буде критика, јер је друштвени живот код нас разноврстан, јер се стварност непрестано мења. Недостатак критике код нас је баш ,у несхватању тог шаренила, · противуречности _ нашег друштвеног живота.

Тако, на пример, треба раз“ ликовати бирократију и администрацију у претежном делу социјалис е привреде и У многим областима науке и културе, где су оле реакционарне и где их треба критиковати и оштро нападати. Оне Су, међутим, нужне у извесним областима где осигуравају развијање социјализма. Овде их треба критиковати али за неекспедитивност и небудност,

При критици буржоаске реакције треба имати у виду две ствари: прво, да су у ситној буржоазији ~ масовни – извори свих ових појава, друго да се борра против ових појава не сме водити кампањски и административним методама,

Ђилас такође указује на то. да је битна критика појава а не личности. Треба разликовати оне људе који су и објективно и субјективно посиоци – реакције од оних који. праве грешке из незнања. Често критика лично-

завинии одозовиооссоснох

да ч

.....

Требапо би

л,·п•!•· уредниче, “ У иосаедање време се У Итазнји и зони „ 4“ Слоболне Терито“ рије Трета ноди бесумучна _ кам пања против нате земље. Џнти ичампа уиипш)'м региструге те аогађаје т допост поједине ко“ ментаре страних листова о томе« Није ли то премало и преблаго са нате страџеу Мислим о 69 ната штампа требало, кроз раз“

не документе п податке.

Са нама се прије

Друже уредниче,

Последње – фашистичке – мани“ фестације по градовима Италије п Трста: побудила су ме да преко вафег листа проговорим неколико /;п)(·чп онима којп Хушкају против нате слободне зем" ље; онима којн хоће да присва“ јају наше властито тао на бази такозване трипартитне – деклара“ џије,

Италијанска влада, умјесто да спријечн ове остатке фашизма којп вријеђају милионске жртве погинуле у борби против – сила мрака п тираније, она их подр“ жава, па чак и потстрекава. Ради тога сматрам да италијанска влада треба да сноси пуну одго“ ворност утолико више што се она и мировним уговором _ обавезала да неће дозволити распиривање мржње против савезничких наро“ да.

Игледа ' да господа из – Рима мисле да ће овим упијенама, галамом и притиском постићи нешто. Љуто се варају. |

Когод је покушавао да на ова) начин разговара са нашим наро“ дима, изгубио је. Потстрекачи ових руља требало би да погледа• ју у историју па би и сами ва“ кључили да им је ова“ работа узалудна. Морам потсејетити ове гласноговорнике – фашизма да су _ бат италијански војници били ти који су жарили и палили по нашој земљи, Мој отац је стријељан У Пљевљима. Моје село _ Вашково, тамо покрај Таре, до темеља је спаљено, А колико је таквих љу“ ди који су у прошлом рату оста• ли без спојих најближих, _ без крова над главом,

И данас, послије непуних седам година од взавршетка рата,

ж к

да ожи

.........

ковевиуфеуаиу ии ии

ијава земља под 4

а Ведело жоји ! М јо и теро, О вљаки успомену е починиЋ дитеље, синове у НАЕ '): и су, МУ(.„лиииџ·ве хош;·,емв ту јали италијански Чшш . Глас 46 у Нашој уемљи М'Г (·.5„.•0 б „ротепто .“тбам, би ·;:га п:ли:џ т0г свогског рата ';тд ваш – ЧИтОВЕ кошна вемље, Ј9р ИА т;оћз о еНИ им,»?;/:епл· свет де““ Увек на њој По·*'“'ле %Шшвстд& | народ » други Оп узизатера" – тови куда су жариле « АА ла Мусшпни!?в"* ици ке руље-

почињена над нашим народима· Сматрам _ да _ би кроз на;г;'д.'штампу, сада у вези са: овом # пањом, требало да подигну спо! глас протеста многобројна Серо

игне глас протеста ·

Педељп. „ март 1952 ј ,

Ранковићево, '26 марта 1952 Владо БАЊАЦ,

мајор ЈНА

« ж Ж | раз! језиком е може РЗЗГОВЗРЗТИ —]еЗИК тњи, уцјена и притиска | ј » ц се пошно поканци з– ф АА л еови 613 з оново оживљава« ије ћ | било Х ?Ј':: л";а':::м:у;е врпјеђа сваког •:::пти: Ид:'плс:јеса „:м: •:'с; д:ожв ) поштеног човјека. Гробовл;н?:::а; одвите т рком шког, иоле

она људи расутих 10 свијету траже да се стане на пут овој ра.•уларепој руљи, да умукне глас фашиста с оне стране ЈадШто се тиче Трста п на“

ана,

ршп територија, сви наши народн Светозар Кнежевићње“ СТО;О чврсто и непоколебљпво студе;;т шуиарстбдд ј. иза ријечи – нашег друга Тита Трг жртава фаши;ми р

# жЖ

фФашисти на дјелу

Друже уредниче,

У нашој штампи већ је 6м-о го“ вора о најновијој талијанској шо“ нинистичкој кампањи против нате земље, Но, чини ми се да је о томе потребио још нешто рећиБаш данас када фашистички еле“ менти у Италијн дижу своје гла“ ве из своје мрачне фашистичке јазбине у коју су и#х сабиле про“ гресивне снаге у Другом свјет“ ском рату, и постављају – питање Трста, па чак Ријеке, Задра н читаве Далмације, потребно је да их потсјетимо на један од многих примјера из њихове недавне иМ перијалистичке – прошлости. Када су Мусолинијеве фашистичке хорде 1941 године привремено о" купирале – Далмаџију убијале су невино – становништво н палиле села' и градове. Дли, ми то нисмо заборавили. – Тада је народ наше јуначке Далмације, нако о“ купиран али не и покорен, запи= тао кроз цијеви пушака слиједе“ ћим ријечима талијанске фашисте: „Стани фашисто, куда сн пошао, Запамтит' ћеш гдје си дбшао, Није ово Венеција,

Него наша Далмација“! ж

Штиво наше дјеце

У посљедње вријеме нашој дје“ пи и омладини пружа се штетно штиво, Штампа се 'низ књига без икакве литерарне вриједности у врло рђавом преводу, са садржајем који је у супротности са педагошким циљевима наше вемље, Опет су се појавили Зен Греј, Карл Мај, Шерлок Холмс.

Овог посла су се прихватила нека прелузеБа, којима није за“ датак да издају књиге: у Загребу, на 'примјер, Загребачки магацин, – трговина – папира „Сава", подузеће ратних војних инвалида итд. Кажу да се на тај начин | могу извући из финансиских | потешкоћа, што је у складу са демократизацијом привреде." Издавањем оваквих књига бави се и „Техничка књига“", ареводећи Карла Маја н Зен „Греја, а нека предузећа, којима је ина“ че задатак да издају дјечје омладинске књиге, падају под такав утиџа). | Почели су излавити и неки – забавници, | за које се не може рећи да су на педагошко! висини, штетни, – Оваква „лектира“" кон“ курише дјечјим – листовима који

О КРИТИЦИ КОД НАС

сти може да засени срж појава. „Оно што ми је био циљ каже на крају Милован Ђилас — јесте ово да укажем колико је погрешно одвајати – садржину од начина критике, какоСам начин—ако није адекватан—може да потре садржину, да сам од себе о постане „ уствари – рђава, штетна и негативна | садржина жритике. А то се доиста догађа тјџ'кш критика није уочила објективни о стварни значај и суштину неке друштвене појаве и према томе значају и „суштини одредила свој облик и своју садржину, друкчије речено — када се не служи научном методом, када није принципијелна, што у социјализму и код социјалиста прије свега треба да буде". .

—__——_______

АЛМАНАХ САРАЈЕВСНОГ · УНИВЕРЗИТЕТА

4 Сарајево, 29 марта з штампе је изишаб „Ал Сарајевског унипрзитемт' #&Т·: %::и::счв:оом&имш:ви%и Народноосло1 е тосла тр | арода Ју њ После општег осарта и а рајевског универзитета, коЈВ·ЈЗес:: еш')·пн пре две године, у „АлманаХу'" се посебно говори 'о делатности и тварењима сваког факултета посебно. Рад свих високих научних установа обрађен је нарочи. ·шес гледишта на њихове задатке у економском, здраветћеном и кул

турном узди товине, – зењу В(?сне и Херце-

Поједини су директно .

су раније били на _ висини, _ али који су такође почели да доно= се „занимљиве“ — сензационалне страниџе,

Негативан утицај стрипова и књига пуних револвера, убистава, криминала и „напетих догађаја" на дјеџи се већ осјећа. Умјесто да се васпитавају на примјери“ ма пожртвовања и херојизма, да се у њима развија љубав према домовини и њеним крајевима, они читају о „љепотама – дивљег запада и Африке". А вабавни тједник „Вјесника“ пише у.задње вријеме о белгиском Конгу како је „пун чари и дивљине", и како у њему „драги пријатељу, ми клизимо по влату". Овај забав=е ник доноси и причање неког америчког научника по коме чо“ вјек није постао од мајмуна, већ об;_лнуто итд. Наша дјеца читају којекакве писане — саставе који д}:,ал_о личе и на домаће задатке р ти са не ралона

ј ју са умјетношћу, Она свој укус формирају на цртежима проблематичних цртача стрипова. |

Ја мислим да се поставља врло. очбиљво питање како да Се дјеца и омладина заштите од овакве '„лектпре". Примјер Сло= веније је врло поучан, На једној Конференџији у Београду, на ко;601 се, расправљало о– овом про« рттц НР е 6лвн' ко, ДАвИЕ бу да .та]' Прег, вили СУ%!ЦЊ: А оенојне иг : У код њих уредници Ддиректори – издавачких п : ћа, па и директо едм толико културни а сартанаорија,

и свјесни људи.

Да се такве књиге и н ј ј Загреб, 25 марта ААц

Бранко Сучевић # #

Шта је са уџбе. ником Политичке економије ·

Друже уредниче,

Прије нешто више од три го-

ињеница је ме еником — ; још служе СТЈ' тима, сдупшоцц

ђутим да се тим

| Не хтјели, науче Ри Н "ојдом нет

е могу да » Земљи

ачно, Јерујем да у нал

: шој ћема °к°доннста'

на и притпскв. шу једноставну истину.

наредбодавци требало би и данас да имају у виду и ову чињеницу. Треба добро да Далмације данас чврсто љен и уједињен са осталим наро дима Југославије, чвршће него нкада раније и да неће дозволи= ги да му ма ко дира у слободу и независност. Ово је потребно ре“ – ћи бат данас када фашг·гствчке' звијери оштре вубе. Талијанским фашистима рећи да мп желимо мир, да туђе нећемо али да ни своје не дамо. ~

Да ли ће усташки. злочинац Артуковић бити изручен

·нашој земљи да одговара за сво“

није написао „Чи- “

да схвате ову на-

С другарским повдравом Загреб, 29 марта

раније“ и сада

Талијански фашисти и њихови

знају да је парод збратим“ ·

треба још једанпут :

· Београд, 28 марта Иван Толић, мајор ЈНА · Улица Ђ. Јовановића бр..4

жњ ж оЖ

нашој земљи7

Друже уредниче,

Прошле или претпрошле годи= не наша Влада је затражила да се нашој земљи изручн усташки злочинац Артуковић. О његовом изручењу расправљао је и суд У Лос Анђелосу, донео никакву одлуку, већ је одложио

али није

разматрање дела.

Поводом пзручења Дртуковића, наша штампа је писала доста оп“ ширно. Алн од пре неколико месеџци о томе није ништа писано. Многе од нас интересује шта је учињено вза изручење Артукови“ ћа од оног времена када је то питање разматрано у суду у Лос · Анђелосуг Да ли ће злочинац ускоро бити

усташки изручен

је крваве взлочине току рата. Београд, 29 марта

почињене у

Тодор Тасевски, капетан ЈНА

х х %#

Чича Илија

кину кућу“

Друже уредниче,

У културној хроници данашњег броја „Борбе“ објављен је јвддд извештај о сутрашњем отварању новог београдског – позоришта —' Београдске аматерске – сцене који уједно садржи кратко оба“ вештење о претстојећем реперто“ ару тога позоришта. Ивћеђу оста" Лих дела, за која се наводи да су У припреми, спомиње се н „Чн“ Кина – кућа" од Илије ( Станоје“ вића., '

Нат незаборављени – уметник чича.Илија (о коме је овде сва“ како реч) написао је у друтдУ С Јанком – Веселиновићем наро, комад „Потеру“, а саћ је дао д Када врло популарна „Дорћог“ ска посла", али није написао # Какав поворишни комад која 6# се. звао „Чикина кућа“",

Постоји, међутим, јвдд•,д коме“ Дија под тим именом, али је 08 Од"другог писца, Та „Чикина ку“ Ћа" имала је деведесетих ГОДИН прошлог века внатног успеха на позорници Народног позоришта Београду. Њу је написао (како ТО јасно стајало на ПОЗОР'ЦЕО, Листи) руски писац И. И, 'Мјас“ ЕиЦкИ, а превео (ако се не варом ПРО?. Стеван М. Веселиновић ЛИ је у тој комедији играо Гл08' – Ну улогу наш славни глумац Ч7"' |

Ча.Идд]·а не бих Њ П , ео р И Беогрцд' 28 Ш!рг: ј