Borba, Mar 23, 1962, page 7

_ дуктивности,

· ционалног дохотка по ста-,

петав; 23. | март 1962,

ПРНВ

Оно наше високо полио осећање ла смо активан део светске заједнице е испољава се још у задовољавајућој мери у нашој привредној делатности. Не ивимо са светском привре дом онако као што бисмо мо као земља која се брзо развија и своју привредну перспективу треба да повезује са својим местом на.светском тржишту. резултате свога рала, своје производе. своју робу не упоређујемо ине меримо интензивио са резултатима ра да, са производима и робама других земаља, нарочито не индустријски најразвије нијих. А управо то морамо ако желимо да се даље развијамо и да просперирамо. Како и шта производимог Са каквим трошковима и по којој пени7 Са каквим утрошком радне снаге и материјала7 Како се иста роба произволи У другим земљамај Каква је наша продувтивност рада у поређењу са нидустријски развијеним зе мљама7 Какво је стање на страним тржиштима72 Какве су могућности извоза и пла смана наше робе у иностран ству7

Са овим и сличним питањима морали бисмо интензивно да живимо, сваки наш колектив, а им читава југословенска, заједница. Јер, од натег стварног интересовања за положај им место Југославије у светској привреди зависи у оллучујућој мери и даљи пораст наше производње, а са мим тим и нашег: животног стандарда. Да бисмо се успешно лаље приврелно развијали, морамо знатно да повећамо нати извоз. Све ве ће потребе у сировинама и другим материјалима за нашу индустрију изискују и неопходност повећаног пласмана наших производа на светска тржишта, Наш извоз је постао функција нашег даљег привредног развитва. "На жалост, сазнање о томе још није продрло у свест сваког произвођача и колек тива, а и као заједница се често прилично индиферент но односимо према појавама у светској привреди и на иностраним тржиштима.

НАШЕ МЕСТО У СВЕТСКОЈ |

РЕДИ

Није редак случај да се умрављамо само према трепа Дени потребама на домао у а не забримас много како наши производи изгледају на свет ском тржишту, А и наше ин тересовање за/ расподелу до Ххотка често је једнострано, јер се бавимо првенствено питањем поделе, а недовољ но памшње посвећујемо како да повећамо доходак. А и само повећање дохотка и оног у предузећима и нацисналног непосредно је пове зано са већим и бољим пла сманом наших производа на светским тржиштима,

Додуше, тачно је ла су светска привредна проблематика им наше место у светској привреди врло сло жена материја. Међутим, мо гло би се говорити и о томе да се у нашем свакодневном животу још не осе ћа у довољној мери да је наша спољнотрговинска активност битан део пашег све развијенијет привредмог живота. Осећање повезаности наше привреде са светском привредом · није саставни део паше свакодневне преокупације у оноликој мери у којој је сазна ње о томе да је наша земља са својом конструктивном политиком активан чини лац у светским збивањима.

У погледу нашег места и положаја у светској привре ди није се још развио код нас онај широки „спољнотрговински смисао“ који по стоји у индустријски разви јеним земљама. Иако се Југославија економски потпуно преобразила, у нама су се задржале одређене нави ке из времена када је наша земља била привредно заостала. Међутим, код нас би управо тај „спољнотрговински смисао“ требало да буде посебно негован, прво што се наша привреда брзо развија, им, друго, што смо земља радничког и друштве ног самоуправљања, И стога. је логично очекивати да ће и органи управљања и друштвене организације по клонити више пажње свакодневном конкретном раз-

матрању нашег места У светској привреди. Јоже СМОЛЕ

ВЕЛЕ

Град изграђ

~ Велење, марта У овом рударском граду сазиданом на лигниту све је пребројано и израчунато и разговор личи на час математике: 7 последња коначна рачуница (из године 1960) каже да је из рудника изнео по:895 тона угља сваки запослени, с примедбом да се ту.збрајају сви, од генерал ног директора до хонорар- | ног-портира на улазу у У-| правну зграду; | — исте године, када се ве | лењски ископи налазе у вр| ху европске таблице про- | ова рударска, општина Шоштањ) избро- | јала је по 284.400 динара на.

новнику,; | · — свакога месеца, велењ- | ски рудари зараде просечно већ близу 35.000 динара, а.у рачуноводству се могу добити и имена копача који стигну и до 60.000.

Тако почиње лична карта града чијих 6.000 | трађана. гласа за план к0јим ће се повећати на 20.000, и где нико више не пребројава _ радио-апарате као јединицу мере за стандард. Не пребројава, откад се пре неколико година сабрало: у овом граду нема ви ше ниједног домаћинства без радио-апарата.

" Броје се; приватни аутомобили (око 150), мотоцикли (преко 300), телевизори (ше здесетак), електрични уређаји за домаћинство (непре бројани) и томе подобно. СИ још: из малог Велења могу се послати разгледнице с великим небодеримх, вилама, хотелом, школама (две музичке), Радничким универзитетом, Домом. културе, биоскопом, летњом по зорницом, спортским стадио ком и вештачким језерима са рестораном и камп-кући цама. Све има Велење, а ипак, причини се — као да нема, као да све остане на. лепој шареној разгледници, и ту почиње један велењски разговор у коме засада има више питања од одговора, . Чудан један разговор коЈи каже:

— читавог дугог прошлог лета на велењској летњој позорници била јеједном и једна игранка; :

— тачно је да постоји лет њи биоскоп, али је исти слу

ЊЕ ·

ИЗНАД.

ем, а грађанин'

ПРИПРЕМА ЈЕ дУГОЛОВЕНСНО САВЕТВИЊЕ ЗА еоинаониЈу ЗАШТИТУ МА РАДУ Превелики губици

на „бојишту рада“

Због повреда и несрећа при раду губимо годишње близу 100 милијарди. — Који су узроци несрећа. — Шта је учињено и шта није за бољу заштиту при раду

У Огромни су губици на „бо јишту рада“. Док су САД, на пример. у току другог светског рата, од 1942, до 1944. године на свим бојиштима изгубиле 1,070.524 чо века у истом периоду губици у индустрији услед несрећх случајева износили 6.912.100. У Великој оних нији месечни просек ратних губитака био је 10.667, 'а орој несрећних случајева на послу 22.000 месечно, А код нас7

Истина, предузимане су многобројне мере за заштиту живота и здравља радних људи, што показује релативно опадање повреда и апсолутно опадање смртних случајева при раду. Али, на ши губици на раду су још велики. Код нас је, наиме, годишње повређен сваки је данаести радник, а у индустрији сваки седми. Ако је уопште могуће изразити губитке живота и повреда са свим последицама у динари ма, онда ти губици износе годишње близу сто милијарди динара (трошкови социјалног осигурања, оштеће ње машина, изгубљено радно време, изостанци са посла — у 1960 — 4,431.100 рад них дана, затим штете због смртних случајева, потпуне неспособности за рад и дели мичне трајне инвалидности). Свакако забрињавајућа чињеница.

У току последње четири године број повреда на раду је у благом порасту. Док је у години 1958. износио 287.352, у девет месеци проштле године остао је углавном на нивоу 1960, кад је забележено 296.592 повреде при раду. У исто време сма њио се број смртних случајева од 696 у 1958. години на 529 у 1960. док је у току девет месеци прошле године примећен мањи пораст.

Анализирајући с повреде при раду. социјално осигура ње је, према прелиминарним оријентационим подаци ма, установило да је од ис-

Велење има и хотел, и Раднички универзитет, и Дом културе, и биоскопе, и летњу позорницу и парк, и вештачка језера са рестораном и камп-кућицама, и спортски стадион, има, а ипак — као да нема, често су празни и све остане на лепим шареним разгледницама

тај мета стре-

жио за смештај љачке дружине;

— Раднички универзитет је и лепи дотиран, али је неко приликом пројектовања заборавио да је овде потребна и једна већа двора-

едавања; .

НО л7о је леп, хотел је још лепши, парк је најлепши и у њему је скупљено све растиње из зеље у ју све што је и потр Ноа лепо, само — нема вУДИ Не шје су празни него посе: Ки

= израчунато је и да у ве лењски Дом културе до сада није ниједном ушла половина Веленчана;

— ниједан концерт није одржан пред Пу

двораном, а познати певач из Београда, „планиран“ за две приредбе, отпутовао је после прве, непосећене. И: томе слизно, када је реч и о спортском стадиону, и о Клубу, и о језерима. Има — а нема. Чудан је велењски разговор, више је питања од одговора, одговоре нико још није тражио, ни социоло ни психолог нису делили ан кетне листиће, не зна се: зашто има а нема. Можда; — зато што су се велењски другари доле, под земљом, под црном рудачом,

питаних 269.297 повреда уз-

бало да се заборави ни фак

, бити од великог значаја са-

рок непознат, у 11.599 слу- | тор радне околине. То се, у ветовање које припрема У

чајева. збот неправилно испуњених пријава. док се 2.517 несрећа десило“ због „више силе“. Од преосталих испитаних случајева, код 76 одсто утврђено је да је узрок повреде субјективне природе; до повреда је дошло у 88 одсто случајева због узрока које ваља приписати: повређеним лицима, а у 12 одсто случајева руко водећем кадру или другом раднику у предузећу. За осталих 60.716 случајева, узроци повреда били су у рад

никовој околини, због неис- “ (27 |

правности просторија

одсто), због недостатка или

неодговарајућих личних за!

штитних средстава (20 одсто), а 38 одсто због неисправних, ћених машина и уређаја. Осталим повредама узрок су прекомерна бука, неиспраз на вентилација и осветљење, удари електричне струје и тако даље.

Превентива заслужује већу пажњу

Ма колико били ови подаци само оријентациони и непотпуни и ма колико постоји оправдана сумња да је фактор радне околине знатно чешћи узрок повреда него што то произлази из изнетих података, ипак је чињеница да је лични узрок повреда преовлађују-

јћи. Ова констатација свака-

ко упућује да треба посветити већу пажњу стручном образовању уопште, а посебно просвећивању у вези са заштитом при раду. На то указују и подаци да се најчешће повређују радници до три године радног ста жа, као и неквалификовани и полуквалификовани радници. Ваља посветити не мању пажњу правилној расподели на радна места, дневном, недељном и годишњем одмору, питањима исхране и слично. Међутим. не би тре

И ИСПОД ЗЕМЉЕ

— или су гутомобил или телевизор у топлом широком стану довољни, и ту се такође добро и види и чује познати певач из Београда, на пример;

— а можда ће одговор ипак да каже како је једно и 60.000 динара на руке месечно и све што има град за разгледнице, а друго су навике грађана. Навике — којих нема.

Јер једна велењска анегдо та каже: истина је да сеу Велењу не могу видети от-

| даци на улицама, Велењча-

нин ће их — случајне — и подићи, али тај исти грађанин, чим пређе пут што дели ново Велење-град од ста рог Велења-села, бациће свој опушак на тротоар. Данашњи Веленчанин, ко ји је овамо јуче допутовао са све четири стране земље, који је у старом војничком сандуку понео и њиву, помало зачуђен, помало преза дужен обавезама, помало уморан од трке за телевизором и фрижидером, набројао је овде велики милион добровољних рад них засова. Када је садио паркове и подизао стадионе. Када је улетшшавао своје Велење.

И: кад сада још можда не довољно зна да је за себе зидао.

Ни за делегације, ни за разгледнице, већ себи и новим другарима који ће до-

Тако се можда дође до ма лог одговора о лепом граду рудара који се може казати питањем:

Трад је изграђен, а грађа-

нин2 Првољуб ПЕЈАТОВИЋ

У БРОДОГРАДИЛИШТУ „ТРЕЋИ МАЈ“ ИСПРОБАН БРОДСКИ МОТОР ОД 7.800 КОЊСКИХ СНАГА

Ријека, 22. марта После вишедневног успешног испитивања, _ријечко бродоградилиште „Трећи мај“ предало је грчкој _ бродској компанији „Дијамантис — Патерас“ из Лондона главни бродски погонски мотор, досад трећи по реду, изграђен у овом бродоградилишту.

Новоизграђени погонски мо тор „Трећи мај — Шулцер“, има снагу од 7.800 коњских снага. Он је делимично изгра ђен и потпуно монтиран им ис-

преморили и ништа више пробан у радионицама бродо-

сна;

још не траже сем дугог мекогј градилишта, ном |

м пи,

односно незашти- |

| првом реду, односи на ста| ре радне просторије, изграђене пре рата, које би требало још чешће преуређи| вати да би у њима људи мо |тли радити без. опасности

Различити су облици борбе за сфикаснију заштиту при раду. У бродоградилишту „Уљаник“ у Пули, на пример, месечно су премирани радници који нису изостајали са посла. Тиме је уштеђено у 1960. години 139,6 милиона. Пре мије за оне који се не повређују и за руководиоце производње у железари Равне знатно су утипале на смањење повреда, док се вредност производње повећала у исто време за 80 одсто. Слично је забележено и у другим предузећима. На слици: Бродоградилиште „Уљаник“.

по живот и здравље. Али, показало се и да се при про јектовању нових радних

просторија понегде не води. довољно рачуна о хигијен- |

ско-техничким условима ра да. Има још прилично незаштићених или недовољно заштићених маштина и уређаја, чему можда доприноси и чињеница да код нас још није регулисано питање забране производње и увоза незаштићених машина. Пошто су оне, иначе, јефтиније, то доводи до заблуда које после набавки та квих машина и те како ску

Слична је ситуација са личним заштитним средствима, која се све чешће | примењују. Пре свега, ова | средства уводе предузећа и ! у случајевима кад би могла опасност отклонити на други начин, јер су лична заштитна средства привидно јефтинија и издаци за њих иду на терет материјалних трошкова. С друге стране, нису још донети прописи за пуштање у промет личних заштитних средстава, па се стога производе или увозе нека. која нису најбољег квалитета.

У склопу борбе за већу продуктивност

Огромни губици због повреда и смртних случајева при раду које трпе поједин ци и заједница, намећу, дакле, усавршавање заштите при раду која је и од ванредног значаја За повећање продуктивности рада. Анализа узрока повреда указује на то да наша предузећа ни издалека нису искористила све могућности за спровођење што потпуније заштите, ни техничким и хигијенским мерама и сред ствима. ни превентивним ме рама, професионалном оријентацијом, стручним образовањем и тако даље. Међу тим, треба истаћи такође да заштита при раду не може да зависи само од привредних организација или установа већ и од низа других органа и организација, од синдиката до комора, од стручних установа до комуна, од социјалног оситурања до државних органа надлежних за заштиту при раду. Од њихове активности, смотрености и стимула тивности мера које доносе, од координације њихове ак ције, поготово акције до са да сувише раштрканих стру чних организација, у великој мери зависи ефикасност

о -–—

| Београду Централно веће ' Савеза: синдиката Југослави је, у заједници са Секретаријатом Савезног извршног | већа за рад.

Ст. СТАНИЧ

"Страна Б.

ДЕВИЗНИ ПРИХОД ТУРИЗМА _ | ПОВЕЋАН ПРОШАЕ ГОДИНЕ

_ ЗА 0ко. 42. ОДСТО

~ Пебема коначним подацима Туристичког савеза Југосла-

У Копру је почетком отот месеца почела да ради нова

вије. у нашем туризму оства | аутоматска телефонска џен-

рен је прошле. године приход | трала са од 20 милиона: и 143.000 дола- | ја може ла се

700 прикључака.“ прошири и на

ра.(око шест милијарди и 43 3.000 прикључака. Још У току

милисна девизних

динара). марта на ову централу при-

То је, не оачунајући приход кључиће се и остала места на

од спобраћајних страним туристима (још преко 6 милиона долара), за око 42 одсто. више 'него, претходне године. , „ Највише девиза оставили су западнонемачки туристи — преко милијарду и 557 милибна линара..затим аустри!ски'— милијарлу'и 239 милиона (двоструко више него прошле године). амерички око ·845 милиона. британски — преко 657 милиона и италијански — око 433 милиона левизних динара. Француски туристи потрошили су прошле године.код нас око. 37 милиона · девизних с дината. што је,за око,3 одсто мање него у претходно! сезони.

- (Татјуг)

У аутоматону. телефонсну

мрежу Словеније принључи-

ће ба ускоро и Словеначно приморје

Љубљана, 22. марта До краја априла у аутоматску телефонску мрежу Словеније. која поред Љубљане обухвата подручје Горењске. прикључиће се и читава телефонска мрежа у Словенач! ком триморју: Копар, Изола.

| | Порторож. Шкофије и Шмар-

је: Тиме ће претплатницима “ овим местима бити омогућена непосредна веза са сваким претплатником на подручју Љубљане. њене околине и целе Горењске, све до Планице и

телефонским

А Вршича.

услуга ино- | јалранској обали. а

затим ће бити извршено прикључивање на централну аутоматску мрежу. Изградњом нове транзитне аутоматске телефонске централе у Љубљани, у следећо! етапи предвиђа се проширење · путоматске телефонске мреже И ма подручје Трбовља. Нове Гориџе и Новог Ме-

~ (Танјут

—

Четири стотине монтанних нућа за Западну Немачну |

Загреб. 22. марта Индустријски комбинат „Спа чва“ у Винковџима почео је изралу прве серије од четири стотина монтажних кућа које ће бити испоручене Запалној Немачкој. Монтажа ових кућа може се обавити за све га четири дана м за њих се интересују и нехе | афричке

земље. . Комбинат „Спачва“ намерава за утростручи производњу ових зграда. У плану је полизање новог погона за израду монтажних кућа чија би изградња коштала око 1,2 ми лијарде динара. Тала ће „Спачва“ производити десет

монтажних кућа дневно. Пошто у саставу комбината раде и две фабрике намештаја, сада се ради на томе да монтажне куће булу 0 премљене им комплетним намештајем који ће купци моћи ла поручују према — соп-

ственим жељама.

(Танјут)

УСКОРО ПРИМЕНА НОВИХ СТАМБЕНИХ ПРОПИСА Преправке заједничких станова

Остали станари не могу се противити преправкама ако се тиме не погоршавају услови њиховог становања. — Коме припада стан у случају

| За пет-шест дана ступају

| на снагу измене прописа 0 ' стамбеним односима, које |је на последњем заседању усвојила Савезна народна скупштина. Једино прописи општинских народних одбора који се односе на. оде'"Ђивање станарина, како се то предвиђа новим одредбама, могу се примењивати тек од 1. јануара идуће године. О крупнијим изменама већ смо писали. Али, судећи по писмима које је редакција гримила од читала | ца, грађане интересују и о-

не мање измене појелиних одредаба које се односе на отказ стана, сустанарске од

по стају. | носе и на право разведених

брачних другова на стан ко ји су ло'развода заједнички користили.

Кога сустанар може да прими у свој део стана

Према досадашњим прописима сустанари нису сме ли у заједничким становима било шта да преправљају да би свој део стана издвојили. Таква могућност им се сада пружа јер је усвојена одредба која гласи: корисник зграде односно ста ма као посебног дела зграде и сопственик породичне стамбене зграде односно ста на као посебног дела зграде у којима постоје сустанарски односи, могу у складу са грађевинским прописима вршити преправке у стану ради издвајања сустанарских делова стана. Овим преправкама остали станари се не могу противити, ако се тиме не погоршавају услови њиховог становања.

Још неке измене иду У прилог сустанара, а и подстанара. Наиме, сустанар је досад могао мздати просторије у свом делу стана односно могао је у тај део при мити друто лице само уз при станак осталих сустанара. Пристанак сустанара биће потребан и убудуће, само не и у случајевима када су станар у свој део стана при ма брачног друга или лице које је дужан да издржава.

За сопственике важи одговарајући стан

Ако један сустанар ипак прими у свој део стана подстанара или неко друго лице (осим брачног друга или лице које издржава), друти сустанар може у року од 30 дана када је сазнао за усељење, тражити да стамбени орган општине донесе реше ње о његовом исељењу.

И у погледу права сопственика породичне зграде да стан који користи замени-за свој стан, учињене су.

развода брака7

извесне измене. Досад је сопственик могао да се усе| ли у свој стан само акостан

који даје у замену одговара | стану који добија. Изменом | ове одредбе усвојена је не' што друкчија формулација:

' сопственик има на то пра-~ |

|во само ако носиоцу ста| нарског права понуди у за|мену одтоварајући стан.

А шта је то одговарајући стан7

Рок за отказ — најмање 30 дана

У случају развода брака ствари стоје овако: ако се разведени брачни другови, који су заједнички носиоци станарског права не споразумеју који ће од њих оста

'|ће из отравданог

ти у стану, решење о томе, !

као што је и досад било, доноси општинска арбитражна комисија. Али, комиси ја је дужна да притом води рачуна о потребама оба ранија брачна друга, њихове деце и других лица која за једно са њима станују. о ра злозима због којих је брак развенен, као и осталим околностима. Измењен је, тачније прецизиран је и рок за отказивање стана који је раније био одређен само као „примеран рок“. Убудуће, носилац станарског права моћи разлога отказати стан свакоме, осим својој малолетној депи и брачном другу. с тим што такозвани примеран рок не може бити краћи од 30 дана. Уколико се станар коме је дат отказ не исели о року, а није тражио да општинска арбитражна комисија поништи такав отказ, носилац станарског права може тражити дл арбитра жна комисија донесе решење којим се станару нллаже исељење.

Р. ЛАЗАРЕВИЋ

Крашке бесши

У АЛИ И МОЛУ ОТВОРИЋЕ СЕ ПИОНИРСКИ ДОМОВИ. — На саветовањима о културно-забавном животу. одр-

жаним у Ади и Молу констатовано је да има преко 5.000 деце која немају обданишта. Зато је одлучено да се отворе пионирски домови, позоришта лутака и забавни паркови,

У СЛУЊУ ОТВОРЕН АНТИТУБЕРКУЛОЗНИ ДИСПАНЗЕР. — У Слуњу је отворен нови антитуберкулозни дис• панзер са 55 лежаја, лабораторијама и савременом опремом, Утрошен је 51 милиоп динара. (Ј. И)

У АРИЉСКОЈ КОМУНИ ПОПГУМИЋЕ СЕ 130 ХЕКТАРА ГОЛЕТИ. — На скупштини Младих горана ариљске комуме одлучено је да се ове године пошуми 130 хектара и засаде дрвореди дуж путева, улица и канала уУ дужини од 10

километара, (Д.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ТЕХНИЧКИХ СЕКЦИЈА ЗА ПУТЕВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ. — Спајањем техничких секција за путеве у Пећи, Приштини и Призрену основано је ново предузеће „Пут“ са седиштем у Приштини. Предузеће ће имати и погон за изградњу нових путева, (М. Г.)

КОД ВИНКОВАЦА ЈОШ 480 ХЕКТАРА ВОЋЊАКА.

— Прошле године је на имању пољопривредног

комбината

„Горинци“, код Винковаца, подигнуто 165 хектара воћњака, а ове годиме засадиће се још 480. Досад је утрошено 280 милиона а за радове у овој години обезбеђено је 220 милиона

КУРС ЗА НЕГУ И ИСХРАНУ МАЛЕ ДЕЦЕ У ЂОРЧЕ ПЕТРОВУ. — У Дому народног здравља у Ђорче Петрову почео је да ради први курс за негу и исхрану мале деце, ко-

ји похађа 15 жена. (Б. С.)

МАЛО ЖЕНА У ОРГАНИМА ДРУШТВЕНОГ УПРАВЉАЊА. — У Дрнишу је одржана оснивачка скупштина Конференције за друштвену ахтивност жена ма којој је истакнуто да је мали број жена у органима друштвеног управ-

љања дрнишке комуне. (Ј, 3.)

ЗАВРШЕНО ЦЕПЉЕЊЕ ПРОТИВ ВЕЛИКИХ БОГИ-

ЊА У БИХАЋУ. — На подручју бихаћког ср , против великих богиња 2.238 лица. Пр и пене

едузете су и превен-

тивне мере за случај појаве болести. (М. М)

ОТВОРЕНА АПОТЕКА У ЈАЂУКОВЦУ. -- У Ј збуков-

| шу је при Дому народног здравља отворена

нова, апотека, ди)