Borba, Mar 23, 1962, page 8

Рј ЊЕ 53 | Ји ГР

"У Е

Њ

ЈЕ

. тури снежни покривач

ПРИПРЕМЕ ЗА СЕТВУ

___вРЕМЕ_НОВОЉНО_— МАШИНЕ СПРЕМНЕ |

Па ипак много проблема. — Није све у техници, ђубриву и семену

простора, а делом и због ИОУПАН НОрАН Напред

Е Нови Сад, 22. марта

Време као да је у свему ишло на руку војвођанским пољопривредним пла-

нерима. У ову годину Покрајина је ушла. по многим оценама, са вео-

ма амбициозним пољопривредним плановима. Циљ је: премашити у свему досада највећи ниво приноса и укупне производње оства рен пре четири године.

Шшеница се, по оцени стручњака, испод истина не што продуженог али још увек нешкодљивог снежног покривача, веома добро развија. Сва три зимска месеца су у ствари била веома повољна за усеве. Било је. истина. и мразева. али је и при најнижој темпераиз- носио 8 до 14 сантиметара. То је било довољно да се усеви заштите.

Техничке припреме

боље него икада

Местимично је пшеница нешто ређа. Стручњаци пре поручују да се у таквим случајевима у првим лепим данима употреби више минералног ђубрива. а' 206 зиром на ко да су биљке управо у стању бокорења. склоп ће се веома брзо поправити, Много већу бригу стручњацима а и руководи оцима пољопривредних ор-

ганизација задаје предстојећа пролећна сетва.

Техничке припреме за пролећну сетву су, по општој оцени, обављене боље него икад раније. То се уосталом поткрепљује веома убедљивим подацима. Поло вина укупних површина предвиђених за овогодишњу пролећну сетву узорана је јесенас. На сопијалистичким газдинствима дубоко јесење орање обављено је на око 90. одсто површина предвиђених за пролећну ствима индивидуалних про извођача на око 38 одсто. Прошле године ти проценти су били знатно мањи на социјалистичком сектору 60, а на приватном 12 одсто. Трактора и машина за сетву има довољно Социјалистичка газдинства с 06 зиром на расположив машински парк могу обавити сетвене радове за свега 10 дана, а то је рекордан рок, а индивидуални произвођачи за 20 дана. Саме земљорадничке задруге могу својим тракторима да узору 550.000 хектара земље. а укупно се на целом приватном сектору сеје 704.000 хек тара. Осталих 154.000 хектара индивидуални произвођачи могу лако да узору

„СВЕТСКИ МЕТЕОРОЛОШКИ ДАН“ И 15-ГОДИШЊИЦА НАШЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ СЛУЖБЕ

ПРОГНОЗА ВРЕМЕНА — СВАНОДНЕВНА ПОТРЕБА ПРИВРЕДЕ

Истовремено са „Светским метеоролошким даном“ данас југословенска метеоролошка служба прославља и 15-гтодишњицу свога оснивања и рада.

Светску метеоролошку организацију. која је основана као специјализована агенција УН. учлањено је данас 11 дожава и самоуправних територија. Њен члан је и наша земља која је органи-

СЕДНИЦА САВЕТА ЗА СОЦИ-

ЈАЛНУ ПОЛИТИКУ И КОМУ-

НАЛНА ПИТАЊА МАКЕДОНИЈЕ СЛЕЦИЈАЛИЗОВАНА ПРЕДУЗЕЋА ЗА ИЗГРАДЊУ МОВ

Скопје. 22. марта

Савет за социјалну политику и комунална питања Македоније на ланашњој седници. пол председништвом Трајча Грујоског. разматрао је мо гућности за бржу и масовнију стамбену изградњу. Констатовано је ла су се станови лосал У Макелонији градили веома споро. Голишње се грали просечно око 6.000 станова. Међутим скоро сваке године остаје недовршено по неколико _ хиљад» станова. јер се стамбене зграде често граде и по две године. Прошле године. на пример. није било ловршено преко 3.000 станова.

Па би се убрзала изградња станова. намеће се потреба за концентрацијом средстава и формирањем спепијализоза них грађевинских претезећа која ће се искључиво бавити производњом и продајом готових станова.

Р. ДАМЈАНОВСКИ

зацији приступила од првог дана њеног оснивања и била домаћин више међународних састанака. У свету постоји 8.500 метеоролошких станица и 8.500 трговачких бродова који врше метеоролошка посматрања. Подаци се свакодневно размењују широм света.

За петнаест година рада, југословенска метеоролошка служба развила сеу врло разгранату научну делатност и стекла низ међународних признања и успеха. У Савез ном и републичким заводима ради преко хиљаду сталних службеника. а с њима сарађује У унутрашњости још неколико хиљада људи. — разних занимања. Сваке године за потребе службе утроши са ровке милијарду: "а нара. У земљи постоје 102 синоптичке метеоролошке ста нице, 388 климатолошких, око 2.500 кишомерних станица и око 100 трговачких бродова на којима се обављају осматрања. Са великим успехом раде и специјалне гране метеорологије: агрометеоролошка. прогноза времена. поморска. климатолошка и хидролошка. Подаци се научно обрађују и практично се користе у многим гранама привреде.

— Наша служба — кажу у Савезном метеоролошком заводу у Београду — достигла је такав степен развоја да

|

смо У могућности да дајемо разне специјалне прогнозе за поједине гране привреде и других делатности. чије пословање зависи: од временских услова.

Домаћа метеоролошка служба почела је да испитује и могућности дугорочне прогнозе на месец дана и дуже временске периоде, што се већ крактикује у неким земљама. нос.

сетву. а на газдин- |

запрегама или сопственим

средствима. Семена го што треба.

безбедити у довољним личинама.

Узроци страхонања Па ипак, у свим

ње за исход сетве,

Из свих срезова се сигнасе- мена хибридног кукуруза озбиљан. У суботичком сре зу од припремљених 128 вагона семена досад је продато свега 69. Сличан је однос и у другим срезовима, а сетва је готово на прагу.

На састанку Управног од бора Коморе директор ново садског Института за пољоистраживања Лрезгић

лизира да је пласман

привредна професор Петар

напао је веома оштро семенску службу и њену организацију пословања по-

зивајући се притом на чињенице да је хибридни кукуруз У многим европским земљама, па и тамо где се почео употребљавати касни је него код нас, већ одавно постао једини семенски материјал, док се у нашој по љопривреди пробија готово

пужевским темпом,

Међутим. када су неки де легати указали на стварније узроке те појаве видело се да ствар није само у сељачком конзервативизму и лошој организацији семенске службе, мада је несумњиво и то један од битних елемената. Ширење нових сорти пшеница на индивииде преко земљорадничких запруга, углавном кроз коопе рацију или унапред фикси раним уговорима о испоруци и цени. Када је пре три године кукуруз обилно родио, сељаци су имали муке

дуалним газдинствима

да задругу приволе на поштовање уговора. су га У огромним количина ма, али су оне одбијале или због недостатка смештајног

свих пролећних култура има довољно. Неких чак и знатно више неМинерално ђубриво се такође може око- пољопривредним институцијама осећа се озбиљно страхова-

Нудили

| шпекулисања са ценама. Са да је кукуруз на тржишту 40 па и преко 40 динара, а задруге у својим уговорима нуде цену од 31 динар. Могуће је да ће на јесен цена кукуруза бити мања него сада. Међутим, посматрајући тржиште произвођачи углавном верују да ће ту цену коју им задруте нуде моћи увек да остваре и без задруге. Због тога су семно ги од делегата на седници залагали за стабилнију и дугорочнију политику иу погледу цена и у погледу односа међу кооперантима јер се само на тој бази може развијати чвршћа и трај нија' сарадња.

Слично је и са шећерном репом. Чим се снег отопи треба да почне сетва. Досад је уговорено. свега око 54 одсто од планираних површина. Узрок су нестабил не и неуједначене цене. У неким срезовима су по два и три пута мењали садржај телеграма упућених задру гама. Најпре је речено да се подиже цена, па је онда то поништено, па је опет оснажено па опет пониште но. 'То, разуме се, ствара психозу несигурности и ста ња ишчекивања.

Посебно је питање економског положаја друштве ног сектора. Прошла година окончана је са пасивом од око 10 милијарди динара. Фондови газдинстава су углавном празни. Истина, одобрени су кредити за сет ву. али се они односе на материјалне расходе. Међутим. с обзиром на стање биланса банке исплаћују газдинствима личне дохотке само до износа гарантованих плата, а оне за пољопривредне раднике износе око'9.000 динара у про секу. Остане ли се на томе могло би се, по оцени Коморе, доћи у ситуацију да мнота газдинства у току сет вених радова остану без радне снаге, поготову стручне, која је и главни: носилац радова.

В. РОКИЋ

СКУПШТИНА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСИГУРАЊА

Увођење друштвеног _ управљања значиће

У име Савезног извршног већа Скупштину отворио Никола Минчев. — Скупштина се сложила да заводи плате одштету за објекте

оштећене у земљотресу ·

Јуче је у Београду одржа во прво заседање Скупшти не Југословенске заједнице осигурања, чиме је констуисано и практично почело да ради највише тело друштвеног управљања у слу жби осигурања. Ово је, иначе, једна значајна служба у којој друштвено управљање до сада није било уведено.

Прву седницу Скупштине отворио је и у име Савезног извршног већа поздравио државни секретар за послове финансија Никола Минчев.

Принцип друштвеног управљања, истакао је Минчев, спроведен је коначно и у области осигурања. Као што је у свим другим областима _ спровођење _ овог принципа извршило прекре тницу и веома снажан ути цај на развој производних „снага и измену друштвених односа, тако ће, сигурно, и у служби осигурања, ово значити крупан корак напред. Већ сада, од самог почетка, мора се имати у ви ду да је увођење друштвеног управљања у осигурање једино исправно и да ће дати резултате само ако ра цпионално будемо трошили средства. Само на тај начин ћемо брже и ефикасније задовољити потребе радних људи.

Скупштина се сложила са предлогом да осигуравајући заводи плате одштету за ште те на објектима причињене недавним земљотресом у макарском приморју као да су · ти објекти били осигурани од ове непогоде. Сматра се да би поново требало увести осигтурање од ове, као и од других елементарних непогода, наро чито у области пољопривред-

ног осигурања. (Танјуг)

Ко сђе шреба

Друже уредниче,

По Основном закону о пре кршајима свако ко с умишељајем тодстрекне другог шила му помогне да _ учини трекришај казниће се као да га је он сам учинио, А подстрекивање је штров појам, ц оно може бити 00злтчито. Узрок саобраћајне несреће је најчешће "епажња шофера, а и“ немстравно возило. У таквим случајевима кривицу споси сам возач. А шта је са 0нима који су такође делимимо криви због неистрав ног возила (покварених коч ница, нецсправног светла % сличног).

Мислим да би у интереси безбедности саобраћаја тре бало чешће примењивати казну затвора против криваца као цч подстрекача помагача, нарочито кад се грешке понављају.

Ако се анализирају узроим великог броја прекрша» ја саобраћајних _ тротиса, стиче се утисак да судије за прекршаје најчешће изричу само укор или мала новчане казне тодстрека» чима џ помагачима,. Било Је случајева, а по још их има. да поједини органи утраве, односно надлежтва, установе, предизећа, задруге па џ друштвене организације кривцима — руководиоци ма, директорима, шефовима организационих _ јединиља, погона ч других радних ме ста — плаћају казне из сво јит буџета. Тако ови п пе осећају казну. Међутим, 0ваквих криваца сваког дана има све више. Штавилце, поједини руководиоци својим шоферима наређују да крену на тут са неистравним возилом, претовареним колима ц тако даље. Није редак случај да се употребљавају, поред возила, п три колмце које нису регистроване % за које нису издате саобраћајне дозволе или 03 наке за распознавање. Вози се већом брзином од про пасане, а има п“ примера другил незаконитих тостутажа, Све ово показује да се број саобраћајних тпрекрша

КАКО УТВРЂИВАТИ ВИСИНУ ПРИХОДА ЗАНАТЛИЈА НЕДОКУМЕНТОВАНИХ У ПОРЕСКИМ ПРИЈАВАМА

Једна' од последица брзе индустријализације земље је и нагли пораст прихода занатлија. Приликом опорезивања тих све већих прихода порески органи У свом раду наилазе на такве ситуације које захтевају да се прописи Уредбе о порезу на доходак, донети још 1956. године, примењују тако да се прихо-

'ди правилно утврде и да!

заједница од тога у виду пореза добије оно што јој по закону припада.

Кад се не воде пословне књиге

Занатлија често не води пословне књиге и када је на то обавезан па издатке за материјал и друге нуж не трошкове у пореској при

СЛУЧАЈ У БАЧУ ПРЕД НОВОСАДСКИМ СУДОМ '

»[Тословање« у бифеу

Нови Сад, 22. марта

Данас је на суђењу групи лица оптужених за привредни криминал на пољоприврелд ном добру „Војводина“ у Бачу почело саслушавање и дру тог приватног извођача радова на овом газдинству — Вла димира Катанића из Аранђеловца. Он је градио више објеката на добру у вредности већој од 63 милиона динара, а наплатио је преко 8 милиона динара више него што је стварна вредност извршених радова,

Оптужени Катанић признао је пред судом да је добио по слове на Комбинату посредством инж, Јована Јовановића, који је у то време био надзорни орган Комбината. За хваљујући његовим упутстви ма, Катанић је на одржаној лицитацији, на којој су искључиво учествовали приватни предузимачи, успео да изтрадња поменутих објеката буде поверена њему. После извесног времена Катанићу су се обратили Јовановић и Кузмановић у својству надзорних органа а са захтевом да им исплаћује по 100.000 ди нара од сваког објекта на име хонорара за вођење надзора.

_ Том приликом су га уцењи вали да му неће одобрити Си туације нити потписати запис нике, уколико им не буде давао новац, Те своје губитке Катанић је надокнађивао 3арачунавањем нереалних цена за изведене радове, односно уношењем у своје рачуне у-

трошак разних материјала ко је уопште није употребио. Катанић је у току данашњег саслушања изјавио да су Кузмановић и Јовановић само симболично вршили дужност надзорних органа, што му је и омогућило да чини те малверзације, Рад техничке и колаудационе комисије био је такође само обична фор-

малност. Према Катанићевом исказу, ове комисије су пословале у бифеу клуба Среског народног олбора у Новом Саду. Чланови комисија су само потписивали записнике и те своје потписе скупо наплаћивали — 50.000 динара сваки члан. Суђење се наставља. · (Танјуг)

СУЂЕЊЕ ГРУПИ РУБОВОДИЛАЦА „АБТОПРОМЕТА“

У КРАЊУ

Искази сведока потврђују | наводе оптужнице

и Крањ. 22. марта

У наставку суђења тројици руководилаца _ транспортног предузећа „Автопромет“ из Крања. због злоупотребе слу жбенот положаја. саслушано је и више сведока. Њихови искази з нарочито суочења и унакрсна питања окружног јавног тужиоца углавном потвођују наводе оптужнице,

Нарочито интересовање по будило је сведочење Марије Анжич. сервирке Дома у Језерском. чији се исказ пред судом разликује од изјаве да те У истрази а на којој бази ра претежни део оптужнице. Марија Анжич данас, наиме, није могла да негира да 101 је оптужени Рудолф Бертонцељ, када је рекао да припа зи шта и колико пије шо-

фер Иваг Крмељ. пекао и да је то „ствар пиректора и секретара“ Истина она овај исказ није ни потврдила, а-

ли изговори због наводних претњи и притиска приликом истраге били су за све присутне веома неуверљиви. Збот тога се већ добија утисак да су опијање шофера Ивана Комеља стварно ор ганизовали оптужени. Ово по твођује и исказ милиционера из Језерског који је пред су дом рекао да су оптужени Алоја Ержен и Рудолф Бертонцељ заједно отпутовали 29. новембра прошле године у Крањ (тог лана шоферу Кр мељу одузета је возачка дозвола), и ускоро се опет заједно вратили у Језерско. Тврдња оптуженог Ержена да је у Крањ дошао да би са женом тазгледао излоге. звучала је управо смешно. , Веће тројине одлучило је да саслуша нове сведоке. због чега је суђење одложено За 31 март ове године, "Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Јави ни са чим не докумен тује. То може да буде обичан немар, али се иза то га не ретко крије и настојање да се изношењем високих трошкова производње прикаже нижи приход. Има случајева да су употребљене сировине уштеђе не од прошле године и већ раније урачунате у _смањење прихода; некада, 0опет, фактура показује обим нију набавку па и већи промет од пријављеног; има и тога да материјал, употребљен у производњи, потиче од кривичних дела крађе,. недозвољене тргови не или кријумчарења. Све те наводи занатлије да при јављују приход без доку|мената и тада се позивају на то да приход очевидно не би могао да буде остварен без одговарајућих тро шкова производње, режије, превоза итд.'

Порески органи приликом разреза пореза овде обично не признају недокументоване трошкове и пози вају се на то да по члану 45. поменуте уредбе сви тро шкови морају у пореској пријави, или другим подацима, бити појединачно ис казани и, по правилу, доку ментима потврђени. Занат лија онда покреће управни спор и“истиче да је порес ки орган дужан да утврди и недокументоване расходе тако што ће да цени околности под којима се пословало. У тужби се износи да је основно то да пријављени приход уопште не ба био могућ без утрошка материјала и других издатака, а да пореском органу, кад већ нема писмених до „каза, остаје да висину тих „трошкова слободно цени, Досадашња пракса

судова

Запажено је да се у споро вима ове врсте настоји да се терет доказивања висине

Данас ће бити сахрањена Нина Тимотијевић-Стевчић Сахрана Јелице — Нине Тимотијевић — Стевчић, уредника „Вечерњих новости“, која је трагично преминула прекјуче пре плодне, обавиће се данас после подне у 15 часова на Но: вом: гробљу,

трошкова неосновано преба ци на пореске органе. Узи ма се да непостојање веродостојне исправе није ра злог да се не признају тро шкови, У пракси судова полазило се од тога да је порески орган дужан да це ни пријављене трошткове, али се није довољно уоча вало да се овде у великом броју случајева порески ор ган смишљено наводи на то да се управља према че сто неистинитим наводима пореског обвезника и да одлучује онако како је за обвезника најповољније, До сада стечена искуства захтевају да одлуке о разрезу пореза буду гледане управо у овом светлу и да се у тешкоћама које по рески орган мора да савла да кад нема уредних доку мената имају у виду и оба везе занатлија да воде пословне књиге, поред осталог и због тога да заједни

ца, ради остварења својих интереса, има јасан увид у пословање. Ово се брижљиво разматра у Савезном врховном суду и на идућој седници одељења за управ

ве спорове биће дата потребна оријентација судовима и дрганима управе у овом питању. Тиме ће се без сумње онемогућити ште кулативни покушаји изигра вања и избегавања пореских обавеза пореских 06везника. др М. ЈОВАНОВИЋ

Нови љубљански надбискуп представио се Борису

Прајгеру е

Љубљана, 22. марта

Поводом свог наименовања за љубљанског надбискупа др Антон Вовк. у пратњи тгенералног викара лр Јосипа Погачника и старешине љубљанске Саборне цркве лр Франца Кимовеца _ представио се данас пре подне пред седнику Извршног већа Сло веније Борису Крајгеру. При тему су присуствовали председник Комисије за верска питања Борис Коцијанчич и шеф кабинета Фрањо Турк.

Борис Крајгер се. после че ститања др Антону Вовку. за ложао у разговору са својим гостима. (Танјуг)

арекрша је

за не може сузбити само ад.

министративним _ сатлсција“ ма, већ би органи, одговорни за безбедност саобраћа» ја, требало да предузимају контролне и тревентивне мере на тпреваспитавању људи како би се спречиле саобраћајне несреће. Сви државним органи, установе, привредне организације, синдикалње м друге друштвено-политичке органи“ зацмије замнтересованм су за безбедност саобраћаја, та би ц њихово заједничко тњ гажовање нарочито у ваститном раду ч јачању дис= цитлиње у саобраћају донелљо крутне резултате.

Зјум, марта

Имер УКАЈ,

судија за прекршаје от»

штитне Зјум, АКМО

„Џиа ни је за параибашне сбрте“

Друже уредниче,

Шеснаестог фебруара 0о' ве године сломио сам ногу. Чланови моје породице од мат су позвали кола Ста-

Пример за потђалу

Друже уредниче,

Пре неколико дама туребачен је из Плужине болничким колима у Титоград, у пратњи своје породице томошњег лекара Војновића, Вуксац Гутовић. Требало је да му пружи литну помоћ тесихтијатар Косовић.

Возам је по налогу др Вој новића кренџо у,титоград= ску болницу. Дежурни љекар је одбио да га трими, рекавшт, да се обрати здрав ственој станици. Али ч ту су тоступилма на исти начитњ, Рођаци бољесника отишла су тада у станицу Народне милљмције, па је једањ милационар поново са 6бољесником кренуо у болнишп. Како се о бољеснику ни шта није сазнало до 23 часа, милиимонар Ђоко Кнежевић пошао је колима 9 болницу и тражио од лекара да. Гутовићу пружи то моћ, алм налшта није пости“ га0. После тога, негде око поља ноћи, повео је бољеспажа у Дом здравља п“ тражио да му дежурнм лекар Рајичевић _ укаже ' помоћ. Али је овај то одбио. Тада је Кнежевић, колима тоновок ренуо у болницу. Дежирни лекар је болесника прегледао ц изјавио да ј8 Гутовић „људ“, ч да му може помоћи само психжијатар. Негде око два сата ујутро, Кнежевић је, преко деосурне сетре, замолио лежа» ра да болеснику дају комбиновану итјекцију и да му тако ублаже болове. То су коначно учинили. __Бољесник се осећао боље, бла са нису задржаљи у бол пици, мада му је одмор био неопходан. Да не ба Гутовић остао нагулици,. мили“ чмонар Кнежевић повео га је својој кући, где се одморио до осам часова 3тру. Тада га је пребацио на интерно одељење где су му лекари др Драговић др Лавловић, најзад, пружиљи помоћ,

Титоград, марта

Василије ЛУКИЋ

Радосава. Бурића број 29

— Подбрежје

Кад Батроасци „нису обремљени

Друже уредниче, Око 23 часа 17. марта у Титовом Ужицу избио је

4 одгобара за саобр«

_ решење. Док смо се тако

аћа јне

наде за. тити у помоћ, било око 14 ниви је здравственог центра ; ковцина јавили су ко кола. на терену џ да не и Фу стићи пре 18 асова, _ г недалеко од наналазио џић, пољо 02 добра, моји ро"замолили управинам га по, ме пр Међутим, б

ше куће тривредн, Ђамм су

јми, како би, ла Г болнице, н 12 ооговорцо да ит приватне Чари а Иван Пивац је добачло: „И мали кер је пребио ногу па “он тражи трву помоћ“ Замета чада, одговор. акав поступак о: дилаца једног предузећа а; иста ме је изненадио. Итак је на крају нађено

третирали, начлиле су чаг. не сестре из Ђакова, кој су путовале за Нуштар, 3. уставили смо њитова кола ж сестре су нам одмат три текле у помоћ и требало же у вимковачки болницу без икакве накнаде, Вођинти, марта | Иван САВИЋ, председник организа“ чмаје Савеза ббраца

пожар. Неко од радни предузећа „Отпад“ није, по изласку из радионице, угосио ватру у пећи. Тако је изгорела цела барака џ, при чињена је штета од 7 ме лиона % 580.000 динара, Једино захваљујући јединица ма ЈНА, спречено је даље шмрење пожара.

Међутим, залитита А осара, је била слаба. Ни ептрогасим нису били ефикасни — имају само једна вптрогасна кола, ч како из гледа, бал у том критим. ном моменту била су у де. фекту. Стигли су и ватро гасци из Севојна; Онц с, истина, тожртвовано ради ла, ала како нису довољно

обучени, нису могли ммото

да допринесу спречавању пожара. Пе Титово Ужице, марта

Драган СИМИЋ, војних Војна пошта 7974/23 _

Тек после 36 часођа упућена у болницу |

Друже туредниче,

Немам намеру да говори о предностима избора ле жара отлште тражсе. Та же ра биља је корисна, али “ ту има изузетака.

Недавно је моја другар“ ца пмала напад жучњ О братила се лекару који ј0] је тек после 36 часова 900

утут за болницу. Тамо је стигља негде око 20,30 40 сова, Др Аћимовић, зато

слењ у болници, – претисао јој је имјекције, с тим 0 "а прима у здравственој станмим. Зашто то није У чињено у болни“

Колико је само жехум“ тости показао др Аћим вић. И чему прекори и 7 грдни изрази на рачун 16" кара за кога се моја поре дица. определила7 Пацијене та се замста не тиче нетр“ тељивост између појединих лекара. |

Прилштита, марта

Воја ТАНАСКОВИЋ Голешка. 20

ПАЈВЕЋА НАГРАДА СВАНОЈ ДОМАЋИЦИ!

– И ОНЕ БЕО ОПРАНО РУБЉЕ

МЕРИМА“ основана 1839, г. 7588 11