Borba, Apr 06, 1962, page 15
Напоредо са земаљском пове кораке чини и космичка хелио-енергетика Могли смо више пута прочитати у штампи поводом пуштања совјетских спутњика са Земље и космичких ракета да се за снабдевање тих уређаја енергијом користе хемијски и Сунчеви извори.
А каквих све има начина да се непрекидно Сунчево зрачење непосредно претвори у електричну енергијуг За што може да се употреби електроенергија. добијена од Сунца. на космичким летилипама7 У чему су тешкоће стварања средстава космичке хелиотехнике и какве су перспективе њиховог коришћења7 Научна испитивања у ве зи са развитком хелио-технике омогућују нам да изведемо закључак да су најперспективинији као непосредни трансформатори из вучене зрачне Сунчеве енергије у електричну полупроводни фото и термогенератори. као и термоелектронски уређаји.
Да бисмо објаснили прин ципе њиховог уређаја. а и могућности. – размотрићемо сваки од тих начина.
Сунчани фотогенератори ,
сРрото-електрични _ трансформатори (сунчане батерије) — то је комплекс јелнаких елемената. плоча од архичистог монокристалног силицијума са унапред задатом електронском проводљивошћу. Плоче. чија је површина 5 до 8 квадратних сантиметара, а цебљина 0,7 до 1 милиметар, а које су одруглог или многоуглог облика. конструкционо се спајају у секције које се скупљају панелима. Овако мале димензије плоча објашњавају се чињеницом да за сада. због производно-техничких ·разлога. није било могуће направити монокристале већих размера.
Да би силицијумова плоча могла да претвара енергију Сунчеве светлости У електричну. она се посебно обрађује. при чему јој се додаје известан део других елемената. на пример фосфора или бора. како би имала слој и чистог и „непотпуног“ силицијума. Граница између тих слојева представља такозвану забрањену зону. Њу можемо замислити као неки (енертетски) ров који треба да савладају електрони приликом прелажења из једног слоја У други.
Када се плоче осветле Сунчевом светлошћу, њене честице (кванти), које имају брзину од око триста хиљада километара у секунди, то јест поседују огромну енергију. из атома материје откидају електроне, који. савладавпти забрањену зону, прелазе у слој где има више слободних елек-
ји је напустио атом на месту где је био оставља позитивне електроде (аноде). Тако се у плочи образују две врсте електрода: у једном слоју позитивне, а У другом — негативне. Ако се проводником споје оба слоја. онда ће „потећи“ струја. Разуме се. ако при том настане више електрона. утолико је већа ефикасност сваке плоче и читавог уреЂаја. Стога је стварање слободних електрона први и основни услов рада сунчаних батерија.
Коефицијент корисног дејства таквог уређаја за сада не премашјује тринаест процената. То омогућава да се у космичким пространствима добија електоична снага од око 130 вати са сваког квадратног метра сунчане батерије. Сматра се да ће максимално могући. коефицијент корисног дејства износити 25 процената.
Такав коефицијент корисногт дејства сунчаних батерија. које користе енергију само видљивот дела Сунчевог спектра. не може да нас задовољи. Јер 75 олсто бесплатне енергије Сунпа просто пропада! Зар нема начина да се повећа коефицијент корисног дејстват Физичари предлажу конструкторима да направе батерије од више слојева у којима би сваки слој користио само један део спектра Сунчевог зрачења. а пропуштао остале,
Када се постепено растави Сунчев спектар на делове. биће могућно да се пбтпуније искористи читава његова енергија. Истина. технологија конструисања такве „вишеспратне“ батерије врло је сложена. Али прорачуни показују да би максимално могућан коефицијент корисног дејства достигао и 65 процената.
При осветљености фотоелемената помоћу специјалних лампи. која је сто пута већа од оне коју лобијамо директним Сунчевим зрацима. апсорбовање енергије по јединици површине десетину цута се повећава. А ово се у космичком пространству може постићи концентрисањем Сунчеве енергије. Међутим. у овом случају неопходно је узимати у обзир да се у космичким пространствима. због повећања температуре фото-елемената, њихов коефицијент корисног дејства нагло смањује У поређењу с оним
у условима на Земљи. Ово се објашњава тиме што,
они уопште не дају топлоту конвекцијом. а она се ствара само зрачењем. Међутим, како су показала
испитивања, ове тешкоће биће савладане захваљујући присилном хлађењу фото-елемената. Велике могућности 3за отклањање прегревања пружиће специјалне селективне плочефилтери, које ће пропуштати у фото-елемент само потребне зраке у
Искуство приликом кори штћења сунчаних батерија у космичким апаратима по тврдило је њихову велику ефикасност и поузданост. Ствар је у томе да хемијски извори електричне енергије имају и битне недостатке. Главни се састоји у томе да они имају релативно малу апсорпциону снагу и, када уређајима уступе прикупљену енергију, не могу да је надокнаде помоћу страног извора. Стога је век њиховог рада веома ограничен. Управо је због тога сунчана батерија савршенији извор енергије. Њена преимућства, у односу на акумулаторе, постају већа уколико се дуж. користи. Тако је батерија површине 1,5,квадрат них метара, а просечне сна ге од 100 вати, под претпо ставком да ради шест месе ци, једнака систему снабде вања енергијом електрохе мијског извора чија тежина износи најмање 4—5 тона. Природно је да ће то њено изузетно преимућство бити искоришћено за време дугих међупланетарних летова.
Термоелектрични генератори
Одавно је већ познато да загревањем споја две жице разних метала, а које форми рају такозвани термоспрег, настаје различитост потенцијала и у образованом ланцу ствара се електрична струја. Садашњи полупроводни термоелементи у ствари су врло једноставан уређај, који има два споја између разних полупро водника.
Ако један од спојева греје мо, а други хладимо, између њих се јавља електрични на пон, и када је ланац затегнут — пролази струја. Коефицијент корисног дејства таквих генератора достиже десетак процената, али може бити и много већи. Он углавном зависи од топлотних и електричних особина употребљених полу преводника, од различитостг температуре хладног и топлог споја и од максималне температуре топлог споја.
Петак, 6. април 1962.
ПИТА ПЛАУТ ПЕТРА ТРАЈЕ
77РЕЛСЕ ЛИКЕ СРАВАУСКЕ РИТУ ТИМЕ ОДЉЛАОРАО РЕ 27.Х7 1720 ГОДИРМЕ муретем теза пЕГИЈЕ ЧАСТИ БЕОГЊРАЈ = као ЈЕДРУ ОПО ПРВИХ МАЈВЕВИХ грања У говор ст томестт РАТУ
4 госптоднетиг са Рави (7566 7628) 3507 ГПООГЕСТЕМИК АЕ ТГРОРТОТских УТЕНА РАРМРТОВАО ЛЕ 2 годита. посте смети тата МУ СЕ СПАРЕНО
ПРИЛИКЕ
У: по ЉЕТА.) ..
#. ит ИВА
7 подама наших ПРЕЗИР СМЕ ПРЕ КИ 2 пгезеА жРЕВИ матставигл СВЕТ У евготи тЕМЕ ВРСТЕ ОРНВСОТР РА РДС ЈЕ РУТЕ су ову СРЕДИНУ 7РЕ БрЕ КОУТРТКО ЈЕСЕ 7 РА МИЛИОНА ПОШУТРТА
„5
ЗАРАВИ БОЛЕСНИЦИ
Можда ће многим читаоцима наслов. и идеја коју носи. звучати нелогично. или бар неуобичајено. Али ће зато толике лекаре искуство подсетити да се последњих година све чешће може по нашим амбулантама запазити једна чудна појава: после детаљног прегледа. оазних испити вања. исцрпних анализа лекар саопштава да су сви резултати негативни. да не указују ни на који трачак болести. да објективно здравље не долази у питање. Нормално је да такав извештај успокојава. да отклања бриге о здравственом стању и враћа виталност, животну снагу. Па ипак
се врло често сретне грађанин који такав лекарски закључак прими на сасвим друкчији ·на-
чин. Он се пред њим осети скоро повређен или чак увоеђен.
Пред таквим особама сва медицинска документација губи снагу уверљивости. постаје безвредна. а сама медицина немоћна да докучи тајне њихових унутрашњих збивања, да проникне у њихову „болест“. Њихово становиште „ја сам болестан“ остаје непоколе-
бано и као да су се ушанчили иза неког бедема преко кога не допире никакво разумевање. ни
један доказ.
И у таквим сусретима лекар је просто збуњен једним – парадоксалним утиском: пацијент као да свим силама „брани“ своју –„болест“. Неминовно се поставља питање: а зашто он то чини7
Анализирајући актуелну животну ситуацију таквих особа, струч њак може да дође до врло интересантних откоића. Увек се покаже да у некој значајној обла-
сти за интимна преживљавања нешто „шкрипи“, буди отпоре и незадовољство. Али то срећемо
у свачијем животу! И шта се дешава са већином људи кал их мучна осећања притисну због животних неугодностиг „Прште ми глава од секирације“ — каже један. „Ни ока да склопим преко ноћи од брига“ — јада се други, Оваква врста реаговања на животне услове свакоме је позната.
се трпи. А кад се трпи, онда и „боли“ и „стеже“ и „жига“ свашта се доживљава. Само се. ипак. због тога — не болује. Тражи се излаз кроз бообу против узрока.
Међутим. неке особине као да траже излаз на сасвим — другој страни. Док се некада бити болестан сматрало „стидним“. и то се скривало. скоро личном — срамотом. сада неки појединци своје „бољке“ истичу у први план и склони су да о њима нашироко и надугачко причају. А када слу шалац исцрпе своју самилост. увиђа да све те жалбе у неку руку правдају. имају карактер љ+0лакшавајућих околности“. Обично се исповест завршава: „Да ми само није свега овога. шта би од мене било!" У ствари. треба изменити места узрока и последише: пошто није онако како се жели, болест је једини излаз!
Неко није задовољио амбиције, други не може својим способностима да одговори обавезама. трећи завиди онима који га претичу. али кад нема самокритичности јављају се главобоље. „гушења“. „стезања под грудима“. свакојаке физичке тегобе. „Болест“ добија намену „паравана“. који треба да прикрије немоћ. И многе особе се иза њега упорно сакривају. А У једном друштву као што је наше,. које толико много полаже на здравствену заштиту, где се 6олеснима пружају пуно разумевање и олакшице. такве особе 60лест у неку руку схватају као „привилегију“. М пошто је загарантовано право на здравствену заштиту. они то доживљавају као загарантовано право и на болест. тј. „привилегију“ олакштицу. извињење или сличну личну корист.
Оваква сазнања подижу још са једног. прилично специфичног аспекта. већ покренуто. далеко оп-
штије питање: нису ли у ово наше време у свести појединаца мало прерасла преко мере уверења о правима личности у с друштву7 ·
— Ви не можете имати п зивачки — пошто је и мени. исто тако. стало да
мовој смрти.
Остаб је дуго ћутећи. оборене главе,
рече:
ли је прате.
Дошла је до централне неколико метроа и аутобуса како
— Жао ми је, Вирџинија! Покушао сам да учиним трао да је најбоље. Искрено
Вирџинија сачека неко време лако изиђе, Покупила је све своје с ћицу коју најзад сакри У један класер Затим изиђе на улицу и не жур мена на време застала би испрел н
вас волим. али.. да
којим се
ла траг. Из преграде, коју су Стив и она синоћ
Вирџинија узе један пакет и
Када је изишла. личила је на мулаткињу.
Узела је такси и одвезла се до угла ме улице. Одатле је пешке продужила до
Стив отвори врата и изнена да се смеје. он је препознаде. Четрдесет четврте у
— На углу
човек и мотри на зград ви се да чита новине — упозори га Вир
— Овога прека пута већ сам примети признати да сте били у праву драга. Саврш
Сели су на кауч једно пбрел другог
— Уложио сам још сто хиљада дола квота коју сам "посал лобио је три према
тврт милиона долара
— И сав тај новаџ за — Претпоставите да не обраћамо д ну! — одврати Стив слежући раменима.
један.
ећи. крену пут еког излога трудећи се да види да
оверења у мене — рече Вирџинија иза-
дознам истину о Са-
Најзад. не подижући поглед,
што сам сма-
нека вас срећа прати!
Моск подигне главу, а онда поитнице и спаковала их у малу вре-
никада нису служили. Пете авеније. С вре-
станице. пошто је претходно променила би евентуалним пратиоцима завара-
закупили У гардероби, -
изгуби се у таолету.
Ш!есте авеније и Педесет седСтивовог стана.
ђено је погледа. Тек када је почела
лице и Пете авеније стоји један у. Други се налази преко пута ваше куће и прас џинија још с врата.
о — рече Стив. — Морам ено сте се прерушили!
ра — саопшти он. — Најнижа
Уложио сам скоро че-
један бокс-мечт! А ако изгубимо%
овољно пажњу и да нас смак— По мом мишљењу. једино је
решење да им испразним џепове. А када будем почео да се кладим У
сали. схватиће шта хоћу
— Питам се ла ли је то уопште паметно — Телефонирао сам на клинику, Сокер још не може да говори. Можда неће никада Ни проговорити Морам их натерати да дођу и да
они мене потраже!
— Ако не напустите Њујорк до
ћи ће пре но што се надате!
— Знам — рече Стив климнувши главом. — Али. као што рекох, хоћу да их лупим по џепу да би их разбеснео и навео на неку неопрезност. Хоћу да ме Сил Новембер потражи.
+— А Џек Барт
— Било ко од њих! — одврати Стив одлучно. — Када би само Сокер могао да нам каже ко га је напао! — Не могу да чекам — рече он. — А како је Лу примио ваш од-
лазакт
— Дотучен је. Личи на издувани балон. Куне се да ништа не зна о Самовом убиству — одговори Вирџинија. Замислила се мало. а онда продужи: — Ако ствари пођу низбрдо. позваћу га.
— То никако!
— Да Знам па могу рачунати на њега,
ји, Стиве. Чини ми се да га имају у руци... Сутрадан Стив се пробудио пре Вирџиније. Извукао се тих из кре-
вета и отишао у купатило. Намеравао је да оде до Централ-парка. мало тренира. а онда да нађе Пат Пола и да га не каже шта се логодило Сокеру. Требало је тако
Само. он се страховито 6о-
да
умири. али да му ништа ђе да види Џека и Феј.
Обукао је једно од својих нових сдела и таман стављао шешир на
главу кап се Вирџинија пробуди — Исувише лепо изгледате да бих вас пустила самог — рече она.
— Не заборавите да не смете да излазите.
— Не.зборавите онда да ми пошаљете неко домаћици да сам вам сестра. А нарочито немојте
на себе. Стиве!
колико књига и да кажете
заборавити да пазите
« Пољубио је. а онда пришао телефону и назвао Тенек. — Увек исто, Никако не долази к себи. Доктор се нада да ће ускоро бити ван опасности — обавести га Каравејев човек. — Јесте ли саопштили то Каравејуг — Инспектор долази свакога дана. Њему ништа не може да про-
макне.
Стив захвали и спусти слушалицу. — Када би само знао да нам каже оно што зна. Уверена сам да би
то било одлучујуће — рече Вирџинија. — Не би они напали Сокера да за то нису имали јаких разлога
— Идем! — рече Стив. — Немојте одговарати на телефонске позиве, У фрижидеру имате доста залиха.
— Донесите шпагете — рече Вирџинија, — Савршено их справљам.
— Вероватно нећу моћи да стигнем на вечеру — одговори Стив, осећајући се мало нелагодно. — Морам да нађем Бара. иначе би изгледало сумњиво што ме нема.
— Врло добро — одврати она помало нерасположено.
Уто зазвони телефон. Стив диже слушалицу и зачу Москов глас.
— Стиве, јесте ли видели Вирџинијуг
— Вирџинијуг Зар није дошла на посао
— Не!
Стив даде Вирџинији знак да ћути.
— Отишла је — продужи Моск.
— Интересантно! Ништа ми није рекла о томе када сам је последњи пут видео.
— Ах знате какве су младе девојке! Страшно сам забринут,
— Мислите ли да је отишла са неким мушкарцем7 — упита Стив.
— Ох не! Сигурно. не! Уосталом. мислим да нема разлога да се плашимо. Хтео сам да вам кажем и то да ми је ваша банка телефонирала. Уложили сте велике суме У опкладе.
— Учинио сам много штошта — одговори Стив. — Исто тако, саветовано ми је и да напустим Њујорк. То су ми саопштила два револвераша. Претпостављам да су исти који су убили Сама.
— Како! — узвикну Моск снажним гласом. — Шта кажете
Стив полако понови, а онда закључи:
— Мислио сам да ће вас то интересовати.
(Наставиће се)
трона. Сваки електрон ко- због одсуства атмосфере. (Наставиће се) Кад живот притисне — мора ла Др. Виктор КОМАРЕЦКИ = УКРШТЕНЕ РЕЧИ поједа коју опажамо чулом слуха = Па Бој |- Ке 5 — један неопходан зачин — врста ЕЈ танке материје; 3. Иницијали фран У италијанским филмо На оном
вима сте могли како Италијани
видети имају навику да се изражавају. уз речи, и покрети-
цуског сликара, 1746) — језеро на јужном подножју Алпа — предлог; 4. Сличност са прецима; 5. Сугласник — узвик при
БРОЈ 2903 портретисте (1656—
Беотраде,
Водоравно; !. Дру
| је
72 37 • 5 | ВЗ 7 бо с
ти пршљен, носач скоку — средиште комуне у Сре- : = главе — улови; 2. му — прво слово азбуке; 6. Хемиј- ма руку. То је забавно >> Бболим ше... Гроф. гледати, али — није пре ко ис виса — личе 76 ски знак за уранијум јужно воће · а заменица у јед- — Ужичанин — сугласник; 7. Пе- поручљиво _ имитирати. 4 У срцу своме носим нини — драги ка- сма којој је за циљ да неку озбиљ- Још 1632. године дао је | / И ч мен; 3. Иницијали 24 | | ну песму направи смешном; 8. Сло француски писап Бар- (75 Ко. Један чаробан град. РЛВЕ меторичара во латинице — биљка чији се плод ден овај савет: „Избе- > у Њиме се поносим = ци- употребљава као зачин — лична гавајте гестикулацију И И “2 БЕОГРАД. се при“ склалану 7 кај] | | | | | | У Е] чаџеницаамашнина У Орн — талијана. који не би 7 Ба Пе уговора лаје = иу самогласник и сугласник — муш- мели да говоре ноћу...“ Мој родни граде, залога да ће све 25 Ки | ај | ко име; 10. Бог љубави код Римља= Речи овог Француза из Ја сам расла услове уговора обе на — кречњачко земљиште. (1) 1. века можда су пре- Под твојим сводом. стране тачно испу- терано подсмешљиве, а- Све радости нити — слово грч- 65 ок | ЕД : 6 ли је његов савет и да ке азбуке; 4. Сугла' РЕШЕЊЕ БРОЈА: 2902 нас добар. Послушајте (Моје младости а аи > Водоравно: 1. Он — рам; 2. Беж— га. Научите се да гово- Делим с тобом. цуској — . ид; спилом; 3. Пикасо (Пабло) — брак; рите без подвлачења сво Твоје Ули
о ликвид: јих речи млатарањем 19 улице, % бор ова 8 ан | ејљај - Јегј “и МИ (шу паде батанн ИК руку, склапањем шака, Паркови, реке,
р — место на : 4 | , , Јадрану — син ко- нета; 6. ама и ш 7. не грчењем прстију. уноше- То је мој прави дом, | ји се венчао својом дамо — оса; 8. Мир ~ њем својих ноктију дру Једино срећна ја сам мајком (по грчкој митологији) — Усправно: 1. Об — мак; 2. непа- аво. гоме у лице. Све се мо- У загрљају твом.
долина — слово
мера за тежину (скраћено); 6. Ининијали једнот од вођа радничког окрета у Србији — главни бог ста
Рих Египћана — злато (француски);
ју становника грчке азбуке; В. Стабљика и лиш-
ће жита — пешчани муљ. Усправно: 1. Мера за течност —
ран: 3. Жир — елем; а. Кенеди; 5. Сала — Бар; 6. Псалам; 7. Рио тино: 8. Ал бина |; 9. Морс — ено: м. Кова — ам.
же изразити речима. без гестикулације.
Ти си ме научио Како се слобода љуби, Како се она брани
10. Мантиса; Чак кад се и живот
губи.
% Највећа држава на свету по бро- једна врста спорта; 2. Акустичка
КОРИСНА ЗИМА
"та вих волео ла
з 12 Ч7177188У ужа 7 готин У
Заједно са мном
ЦРТА: Ти растеш МИЛОРАД ПОБРИЋ За срећу народа мога Желим ти да нарастеш До бескраја свога.
Снежана Огњановић ница Основне школе адојка Лакић“ у Београду
НАША ШКОЛСКА ЗАДРУГА »ТИТОВИ пнолиРИ «
Задруга је основана на почетку прошле школске године, Прош ле године председник задруге је био наставник Сретен Милекић, јер ученик Мандић Ми лан, који је сада председник, није имао ускуства у раду. Задруга је регистрована код
Ота МЕ Бих ИШАО НА УтДММИЦЕ то Што
ит БРЕТТИКИЕ ТРАЈЕ. Голубови — нацртао Сехија Селмановић, ученик
Основне школе у Плевљу
Комуналне банке у Ста рој Пазови. Онз се бави купопродајом уџбеника и школског прибора и растурањем штампе. Прошле године спровели смо акциЈУ писања кућних бројева и назива улица. Део добијеног новца то дељен је задругарима,
а остатак је отишао у фонд. У овој години треба да одржимо годи шњу скупштину на ко јој ћемо се договорити шта ћемо купити 32 тај новац а и о новим задацима. Милан Мандић, Ученик основне школе
„Петар Кочић“ у Инђији