Borba, Apr 06, 1962, page 6
· квих дела
Страна, 4.
· Олако запошљавање
»незаменљивих стручњака«
" ОШТРИЈЕ КАЗНЕ ЗА КРАДЉИВЦЕ ДРУШТВЕНЕ ИМОВИНЕ. — СВАКО
ЛИЦЕ ОСУЂЕНО ЗБОГ
ПЕТО но
ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛА БИЛО ЈЕ КАЖЊАВА РАНИЈЕ ЗБОГ КРАЂЕ
ВУНЕ
Пресуде нису увек адекватне тежини кривичних дела. Напротив, у доста слу чајева су врло благе.
Кривични законик је при лично либералан према кра дљивцима друштвене имовине, тако да су они чак „стимулирани“ за крупније пљачке,
Лица која су већ одговарала за привредни криминал често се као „незаменљиви стручњаци“ поново за пошљавају на истим и сличним пословима.
Милиционерима треба да ти много шира овлашћења у поступању према силеџијама. Ликвидирање убојних сред става заосталих из времена рата нису ствар само народних „одбора. већ читаве заједнице. Недопустив однос према „незаменљивим стручњацима“
Ово је укратко резиме ју черашње дебате која је у Одбору за организацију вла сти и управе Савезног већа Савезне народне скупшти+не.вођена о раду органа унутрашњих послова и правосудних органа. На посланичка питања одговарали су представници СИВ др Јо сип Хрнчевић, Андрија Пејовић. Илија Дошен, Ђуро Меденица и Маријан,Вивода; 55: 4 | Сасвим је разумљиво што су: народни посланици у току, дебате посебну пажњу посветили борби против кри минала у привреди и што су у својим оценама и захтевима били врло категорични. Масу кривичних дела такве врсте чине ситније крађе, проневере и злоупотребе. У целини гледано, привредни криминал стагни ра. Међутим, на другој стра ни има крупних малверзаци ја, утаја и пљачки.
Ко су ти људиг
У извештају, а много више у дискусији, дати су њи хови портрети. То су у 19 одсто случајева лица која су раније била осуђивана за привредни криминал, а којима је по повратку из затвора омогућено да опет рукују друштвеном имовином. То је недопустиво — енер гично су инсистирали посла ници др Иво Сунарић, Груја Новаковић. Никола Ђаконовић и Јосип Трајковић.
Кривични законик је сувише либералан
- „Они, као и други посла-
и изразили су мишље+ ње да је Кривични законик сувише либералан према та квим лицима: казна није превисока. а издржавање казне је веома повољно. А кад осуђеник изиђе из затвора поново ступа на одговорну дужност.
У прилог тој констатацији иду и подаци које је изнео Андрија Пејовић. Откада су одредбе Кривичног законика преиначене у том смислу да се за пљачку може изрећи казна до 15 годи на строгог затвора, догодило се око 90 тешких крађа. Додуше, нагласио је Пејовић, према учиниоцима тазаузет је врло строг куре. али шта то вреди ако упоредо са казном не иде и друштвена осуда таквих лица, ако им се поново поверавају одговорне дужности (од 6.236 осуђених лица за привредни криминал, 1.234 су бар једанпут раније била осуђена за и-
ста кривична дела). На жа.
лост, привредне ортанизаци је не воде рачуна о томе, већ такве људе запошљава ју с мотивацијом да су „незаменљиви специјалисти“. Др Јосип Хрнчевић је нагласио да се у доста случајева изричу максималне ка зне. Али, мера казне није подједнака у свим судевима. у. свим крајевима. У свим случајевима. Нису рет
„Одбор за организацију власти и управе расправљао је о раду органа унутрашњих
послова и правосудних органа
ке ни веома благе казне. Према његовим речима, мора се много оштрије поступати према крадљивцима друштвене имовине, у том смислу су и пооштрени кри теријуми, али не треба у то ме ни претеривати.
Своју тврдњу да је будност колектива врло слаба, др Хрнчевић је поткрепио чланком који је објављен у „Борби“, а у коме се износи да је у суботичком срезу у 191 предузећу запослено 217 лица која су раније била осуђивана због привредног криминала. Уместо да се таква лица друштвено о' суде, награђују се враћањем на исте послове.
Захтев посланика: милиционерима дати шира овлашћења за
поступање према силеџијама За годину дана на одржа вању јавног реда и мира, заштити живота грађана и регулисању безбедности саобраћаја изгубило је живот 12, повређено 199 и оне способљено за службу 13 припадника милиције. Преступници су у 20 одсто случајева напали припаднике милиције ватреним, а у 409 случајева хладним оружјем. Андрија Пејовић је нагла сио да. милиционери показу ју суздржљивост, иако има јУ право. на основу закона,
ла интервенишу оштрије. Наш је циљ да се они У свом поступању руководе
људским мотивима. Међутим, народни посланици су се сложили са захтевом посланика Чеде Божиновића да се припадницима милиције дају шира овлашћења за поступање према таквим преступници ма. нарочито силеџијама. Председавајући Владимир Симић нагласио је да ликвидирање убојних средстава из времена рата не би смело да зависи од воље и материјалних _ могућности народних одбора, како јето изнето у извештају. Према његовим речима, то је задатак заједнице.
У преподневној дебати учествовали су још и народни посланици Антун Бибер, Франц Рант, Хамид Та ћи, Нико Белопавловић и Методије Антонов.
Велики допринос Армије изградњи земље
На поподневној седници чланови Одбора за организацију власти и управе размотрили су део извештаја СИВ о народној одбрани. Државни подсекретар за послове народне одбране генерал-пуковник _ Отмар Креачић обавестио је посланике да су у протеклој години предузимане одређене мере за јачање одбрамбених способности земље, али је при томе настављена ранија тенденција релативног смањења трошкова за народну одбрану у односу на укупан национални доходак.
Трошкови за народну од брану износили су у 1959. години 9,51 одсто, у 1960 8,60 одсто, а у 1961 — 8,05 одсто националног дохотка. Предвиђа се да ће ти трошкови у овој години бити још мањи — свега 7,43 одсто националног дохотка.
Међутим, стварно оптере ћење националног дохотка трошковима за народну одбрану још је мање ако се има-у виду да је део средстава уврошен за изградњу стамбених · зграда, путева, тунела, водовода и других објеката. Вредност тих радова и инвестиционе изградње, која представља | велики допринос изградњи | земље, премашује 5,5 милијарди динара.
Велики део војне инду| стрије прешао је на производњу робе широке по| трошње, а осим тога нека | су предузећа прошле године издвојена из састава ' војне индустрије. Скутштински извештач:
Раша ЛАЗАРЕВИЋ
Света ТАДИЋ,
Душан ЧУКИЋ.
Бранко ЈОВАНОВИЋ Фрото-репортер:
Никола БИБИЋ
__БОРБА РАД ОДБОРА САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
КАНО ЋЕ РАДИТИ КОМИСИЈЕ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРОПИСА 0 РАСПОДЕЛИ ЧИСТОГ ПРИХОДА
Општа мерила биће утврђена упутством Савезног извршног већа
На пленарном заседању У суботу Савезна народна скупштина даће коначну реч о Предлогу закона 0 образовању комисија за спро вођење прописа о расподели чистог прихода привред пих ' организација и установа. У одборима за привреду, приликом расправљања о овом новом пропису, изречена је јуче оцена да Пред лог закона долази у дванаести час. Ово свакако због тога што је досадашњи рад на спровођењу си стема расподеле, заснован на. расподели чистог прихода на личне дохотке и фондове на основу самостално утврђених основа и мерила, показао да уопштени принципи и смернице нису довољан основ за изграђивање и спровођење политике расподеле која 6би одговарала и потребама и могућностима радних колектива и била усклађена са интересима шире заједнице.
Показала се и потреба за одређеним друштвеним кри теријумима у расподели чи стог прихода који би, пре свега, радним кКолективима могли да послуже као
"ближа оријентација при у-
тврђивању односа при расподели, У том циљу Законом се предлаже утврђивање општих, мерила за расподелу чистог прихода, која ће бити утврђена упутством Са+везног извршног већа. Ради ефикаснијег друштвеног утицаја на спровођење прописа о расподели чистог прихода основаће се посебне комисије у општинама, републикама и федерацији. Комисије ће по саставу бити мешовити органи састављени од представника народних одбора, синдиката, комора и других организација. Општинске комисије тре ба у првом реду да пружају савете и помоћ привредним организацијама, организовањем заједничких договора и разменом искустава. У крајњем случају, над се утврде очигледне неправилности, захтеваће њихово отклањање по поступку који прописује Са-
везно извршно веће. Овим.
прописима општинске комисије ту да се овласте да привремено обуставе примену правилника или намеравану расподелу чистог прихода привредне ор ганизације или установе. Предлогом закона прецизирано је да се као установе сматрају самосталне установе које утврђују доходак и врше његову расподелу сходно прописима који важе за привредне ор ганизације, а не утврђују плате по Закону о јавним службеницима. ' Постојањем и радом комисија неће се сужавати поље активности Већа произвођача у давању општих препорука и смерница за усавршавање расподеле дохотка, већ се, напротив, о+чекује њихова активност. Савезно извршно веће је овлашћено да може укинути општинске, републичке и савезне комисије кад нађе да су начела расподеле према раду спроведена у живот у привредним
организацијама и устаноу вама.
ПОСЛЕ ДОНОШЕЊА ЗАКОНА О АМНЕСТИЈИ
из ЗАТВОРА ДОСАД
пУШТЕНО
Досада је из казнено-поправних домова и затвора пуштено на слободу око 500 лица која су обухваћена Законом о амнестији. То значи да је за свега осам дана после ступања на снагу овог закона ослобођено даљег из државања казне 50 одсто свих лица на које се односи Закон о амнестији.
Из казнено-поправних домова и затвора у Србији досада је ослобођено даљег издржавања казне око 170 лица, углавном из домова У Сремској Митровици и Пожаревцу. У Хрватској је такође осло бођено даљег издржавања казне око 170 лица. И у Македонији, Словенији и Босни и Херцеговини, у складу са законским одредбама, опрош тена је казна већем броју лица,
500 ЛИЦА
У Црној Гори комисије још нису завршиле рад. Према обавештењу надлежних орга на, Закон о амнестији у овој Републици обухватиће свега четири до пет лица.
Комисије, формиране У
свим републикама, раде и да ље, тако да ће и следећих
дана лица обухваћена амнестијом бити пуштена кућама. Нешто дужи поступак тра јаће једино у компликованијим случајевима, кад 16, на пример, једно лице кажњено за разна кривична дела, и потребна је интервенција надлежних судова. Само у Србији и у Хрватској су дови решавају преко 200 оваквих предмета.
Припреме за првомајске свечаности у Београду
На јучерашњем састанку Одбора за прославу Првог маја у Београду, којим :2 руководио председник Социјалистичког савеза радног народа Београда Бранко Пешић, речено је да се припреме за првомајску па раду приводе крају.
Колона учесника овогодишње првомајске парада биће подељена У осам глав
них група у којима ће бити представници с Југословенске народне армије, пионири, омладина и студенти, затим чланови Социјалистичког савеза, представни ци радних колектива, ма-
совних, _ друштвених и“ спортских организација и други.
Поред трибине пред згра дом Савезне народне скуп-
СЕДНИЦЕ ОДБОРА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ
ЗАВОДИ ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИТУРАЊЕ НЕ ТРЕБА ДА ПРИХВАТАЈУ НЕРЕААНЕ ЦЕНЕ УСЛУГА
У одборима Народне скуп|у здравственим установама штине Србије почео је јуче | — рекао је представник Из
претрес извештаја о раду републичког Извршног већа за прошлу годину.
Комуна у светлу нових уставних реформи била јеу центру пажње чланова Одбора за организацију власти и Управе републичке Скупштине, приликом дискусије која је данас вођена. — Биће потребна интервенција Извршног већа Србије у односу на примања
вршног већа Радован Грковић одговарајући на питање посланика Воје Косовца, који је поменуо да приходи неких лекара достижу и 300.000 динара месечно. Пред ставник републичког Извршног већа је додао да реша вање овог питања умногоме зависи и од завода за социјално осигурање, који не би требало да прихватају нереалне цене услуга. (Танјуг)
Петак, 6. април
1962,
штине, на којој ће се налазити највиши државни руководиоци, проћи ће прно колона која ће пренети првомајске поздраве народа Југославије другу Титу. 5 «Затим ће продефиловати | сшалони Југословенске народне армије. Припреме је, | диница ЈНА за првомајску параду већ су у току. (У Трећу групу на паради са | чињаваће око 8 хиљаде у ченика београдских основ, них школа, а затим ће пред. ставници око 70 индустријљ ских предузећа приказати најновија достигнућа југо~ | словенске привреде. “
паради названа је „коло ном братства и јединства“, У њој ће, само из Београда, учествовати око 10 хиљада чланова Социјалисти чког савеза. Шесту групу | сачињаваће око 15 хиљада“ београдских омладинаца и“ студената, а седму _ представници фискултурних и спортских организација. Првомајски дефиле у Бе- |
Пета група у првомајској
ограду завршиће се народ-
ним весељем, песмама и и“ грама грађана, омладине ц представника културно-уметничких група. „Хр
Претпоставља се да ће пр вомајска парада у Београ- |
ду трајати око три часа, (Танјуг)
Не постоји опасност
од већих поплава
НАСИПИ ДУЖ САВЕ, ДУНАВА И ВЕЛИКЕ МОРАВЕ ИЗДРЖАЛИ. — од Ћу-
ПРИЈЕ ДО УШЋА ВЕЛИКЕ МОРАВЕ ПРЕДУЗЕТЕ ВАНРЕДНЕ МЕРЕ :
ЗАШТИТЕ
Београдски хиподром под водом
Поплава 1е. ових дана. угрозила готово све равничар ске крајеве наше земље... Истина. нижи делови земљишта око река поплављени су. али опасност од поплава ширих размера. наравно, уколи ко не буде више падавина. углавном 1е1 прошла.
Према информацијама из Савезне комисије за водопри вреду. насипи дуж Дунава.
ЕНСПАНЗИЈА ШКОЛСТВА И НОВ СИСТЕМ ФИНАНСИРАЊА
два основна обелемја просветне делатности у прошлој години
На јучерашњој седници Одбора за просвету Савез ног већа Савезне народне скупштине разматрани су стање и проблеми у области просвете и културеу прошлој години.
У образложењу извештаја Савезног извршног већа, које је поднео секретар за просвету и културу СИВ Крсте Шрвенковски, нагла шено је да се прошла година у нашем просветном и културном животу по мно го чему разликовала од претходних. Никад раније читава јавност није толико претресала политику и про блеме школства као прошле године, Разлога за ова ко широко интересовање читавог друштва за разна питања из области просве те има више. Ту је у првом реду експанзија школства, по којој је управо прошла година и карактеристична. Та експанзија школства огледа се, пре свега, у порасту школских институци ја на свим нивоима, каои у повећаном броју ученика и студената који их похађа ју и завршавају. Прошла година је такође обележена спровођењем новог система финансирања школства, који је унео извесне значајне новине у односу ва ранији. _ с
Већи део дискусије народ ни посланици, чланови Од бора за просвету, посветили су управо овим питањима. Наглашавајући да је нов систем финансирања унео извесно освежење и могућ. ности за откривање нових извора средстава, народни посланик Милојко Друловић задржао. се на односу између привреде и школства. У почетку није био циљ да се привреда опорезује и на тај начин одвоје средства за ову грану дру штвене делатности, рекао је Друловић, већ да се непосредније укључи у финансирање школа. У том погледу резултати показани у Београду нису много задовољавајући. Истина, поједине коморе, Грађевин ска на пример, предузеле су извесне мере: од један одсто, колико је предвиђено да се да за образовање, половина се одваја за шко
ловање кадрова који се већ |
налазе на радном ·— месту, док се друга половина издваја за школе. То ће донети знатне суме. Но и поред тога, питање односа привреда — школство и да ље остаје отворено.
Ове и наредних година биће посебно актуелно питање — куда са ученицима који заврше основну, школуг Средње школе неће моћи да приме све оне који желе да наставе шко "ловање. Народни посланик Мика Трипало истакао је да се при решавању ових проблема мора имати у виду и специфичност наше привреде. Да ли привреда
има и таквих радних места на која се могу запослити и млади радници који, по завјипеном основном школовању, немају више -од 15 година 7 · Народни посланик 'Ханасије Младеновић говорио је, између осталог, о актуелним проблемима у области филмске прозиводње, издавању уџбеника и нашим везама са иностранством. Он је посебно нагласио све развијенију сарадњу Југославије са земљама Африке и Азије.
О концентраџији средста ва у филмској и издавачкој
замки
Воја, Лековић говори
делатности говорила је на родни посланик Станка Веселинов, истичући да је досад у овим областима би ло доста нерешених проблема, Процес усклађивања при вредног кретања и финансирања школства одвија се веома споро, нагласио је по сланик Милош Жанко, Ме ђутим, одбијање привреде да учествује у материјалном обезбеђивању образовања не може се узети као
општи закључак, јер има
примера који показују и лепе иницијативе на том плану. Није довољно рећи
у. Одбору, за привреду, Савезног већа
само: привреда неће да учествује. То доста зависи и од људи који воде просвету у комуни, од њиховог залагања и ангажовања. У дискусији су учествовали и народни посланици Милка Минић (која је пред седавала седници), Аница Магашић, Енвер Ремић, Стјепан ПЏуклек, Крсте Мар ковски и други. (Опширније изводе из речи Крсте Шрвенковског у Одбору за просвету објављујемо на 7. страни) ; 258
Саве и Велике Мораве издржали су све налете стихије. На Дунаву. низводно од Земуна. спроводи се сада редов на одбрана од поплава. пошто је река на целом свом току У порасту са тенденцијом даљег пораста.
Деловима земљишта око Ве лике Мораве такође је прети ла опасност од поплава, Ванредне мере одбране предузете су од Ћуприје до ушћа реке. На подручју Горњомопавске водне заједнице, при високом водостају, дувао је јак ветар који је стварао та ласе на реци. Због тога је на неколико места дошло до 03биљних оштећења круне и косине насипа, Део гарнизона ЈНА из Параћина и становништво успешно су завршили потребне радове на осигурању и појачању угрожених делова насипа. Тако је опасност отклоњена.
Нарочито је Сава озбиљно била угрозила одбрамбене на сипе, Обилне кише које су 4. априла захватиле скоро целу територију Босне. изазвале су знатаг пораст водостаја на овој реци. Одбрамбени на сипи на левој обали од Јасеноваца до Јемена издржали су налете реке. изузев деони
це кол Рачиноваца — низвод
но од Гуње и код села Шти-
тара. Овде се морало присту
пити назиђивању круна наси_ па, код Рачиноваца на дужи. ни од 700 метара и код села
Штитара на дужини од 750
метара. Овде је ниво Саве
био 19 сантиметара изнад ап-
солутног максимума. Нарочи-
то велику помоћ при извође-
њу радове пружиле су једи-
нице ЈНА.
И на десној обали морало се прићи подизању зечјих. насипа не деоници Подриње ска Митровица — Заселида, У дужини од 2.5 километра,
Сава — до Митровице у 0падању. Код Митровице водо стај је виши за два, а код Шапца за осам сантиметара,
Оп 6. до 10. априла постепе но ће спасти ниво на доњем току Саве. а на горњем ће по ново порасти. Међутим, то неће утицати на поновни: пораст водостаја на угроженим. подручјима, већ ће успорити његово опадање.
Низводно од Београда, 94 6. до 10. априла, водостај нава ће порасти тако да 16 код Земуна 10. априла, пре“ ма предвиђањима. износити 640, а код Смедерева 670 сав тиметара.
и
бава нод Београда и даље расте |
Штабови за борбу од елементарних непогода су У приправности
Водостај Саве ход Беопрада и даље расте, Јуче је износио 588 сантиметара или 18 сантиметара више него 24 часа раније, чиме се све више приближује критичном нивоу од 600 сантиметара; Према очекивању, највећи водостај Саве код Београда требало би да буде вечерас и сутра.
Међутим, и садашњи водостај је причинио знатне штете и поплавио веће површине земљишта на простору до Обреновца. Нарочито зе угрожен Макиш, где су знатне по вршине под водом, као и под ручја код Умке где је пут Београд — Ваљево, који истовремено служи и као насип, натопљен водом, тако да је на једном делу у дужини од 200 метара лева страна коловоза онемогућена за саобра ћај. Поред тога, због високог
| водостаја Саве на многим ме-
стима појавила се подземна вода. која је поплавила више кућа, неколико предузе-
! ћа, као и знатне површине. земљишта, "
Обреновцу и ближој око" лини прети опасност и од Ко. лубаре која због високог РО достаја Саве не може нор“ мално да отиче. Ј
Штабови за борбу од еле“ ментарних непогода (на ЧУ" карици, Умци, Обреновцу, У стружници итд) су У сталној приправности, Верује се 28 ће Сава, као и Колубара, по“ већати водостај још данас И сутра, али да ниво воде Не“ ће бити критичан нити 44 чинити веће штете него су сада. __
Треба рећи да ће водена стихија бити далеко опасни“. ја уколико почну ветрови. од којих засад: не постоји опа“ сност, Јер. ветрови би уста“ ласали воду која би самим тим добила већу снагу па негде, можда. пробила маси“ пе, поплавила путеве и куће у близини обале. К.
ЛЕ
| |
|
|
ден — Би