Borba, Apr 06, 1962, page 7
МИЛИОНИ СТРАНАКА |
сена МАНИЛИ
Око 20 милиона странака, како је изнето пре — неки дан на седници Одбора за организацију властими Управе Народне скупштине Србије, имало је у тову про шле године па заврши неки посао прел тшалтерима свих народних олбора у 0вој Републици Дакле. по једној грубој рачуници, 0ко 200 дневно у просеку на сваки народни одбор. На сличне просеке углавном указују подаци и из других крајева земље.
Уобичајени израз „стран ка“ овде је на правом месту. Јер. како друкчије и да назове себе грађанин ко ји је. како се У последње време све више истиче, још у тако великој мери изложен често непотребној про целури јепног административног аутоматизма који се У паду јавне управе очигледно почео неком сопстве ном логиком пазвијати. про ширивати и све више компликовати У свести грађана. који иначе имају права ла преллажу чак изгласавају веома крупне оллуке из живота комуне. овако се на обичним ситницама (ваћење х“вепења и потврла. и сл) задржава осећање неког старовремског – односа између њих као „странака“ и служби наролног олбора
већ по логиџи те расподеле грађанин све мање може бити „странка“ и у очима самог народнот одбора. Од њега. његовог дохотка. дакле и ол тога како ће интензивно да користи своје радно време. зависе и доприноси који се стичу У општинску касу. Расправљајући о продуктивности рада у приврелним и осталим пелатностима на свом подручју. разни органи на подних одбора имају и те како разлога да се позабаве и свим оним што у животу комуне смета да та продуктивност (буде већа — почев од функционисања градског саобраћаја, па, ето. до експелитивности пред шалтерима сопствених служби у општини.
А у тим новим условима јасније лолази до израза и сам проблем , практичног статуса грађанина у односу на „власт“ Ако – поседује кључна права у комуни, не одрживо је па и даље оста
је У положају „странке“ преп њеном администрапијом. М. БАЈЕЦ
ИЗ СЕКЦИЈЕ ЗА ВОЋАРСТВО И ВИНОГРАДАРСТВО САВЕЗА ПОЉОПРИБВРЕДНО-ШУМАРских Ме ЈУГОСЛА-
ИЈЕ
Чеднострани развој воћарства
О воћарско-виноградарској производњи у протеклој годи ни и плановима за наредни период расправљало се јуче на пленуму Секције за воћар ство и виноградарство при Савезу пољопривредно-шу»марских комора Југославије.
У извештају и реферату, као и У дискусији, истакнуто је да је у извештајном перио ду било значајних успеха у овој грани производње. Што се тиче проблема стручних кадрова. критикована је поја ва да се један број агронома и пољопривредних техничара налази на неким другим пословима. а не на оним за које су се школовали. Нема довољно ни висококвалификованих радника. Било је доста товора о запостављеном узгоју седница. који 1е добрим делом у рукама приватника; због то га је њихов квалитет трећеразредни. а њихова употреба значи чист губитак за оне ко ти их користе. Убудуће би узгој садница требало да пређе потпуно на друштвени сектор. |
Чула су се мишљења да би требало заштитити квалитет винарских производа, јер су честе појаве кршења Закона
о вину. 2;
Ту
(ЕТВА — ПОД ФАРОВИМА
ам
ИГНОРИСЛЊЕ ПРЕДЛОГА ЗБОРОВА БИР
Забележено на седници Народног одбора скопске општине Кисела Вода
РЕДА Ен
Скопје, априла |
Седница Народног одбора од 31. марта ове године, на којој су усвојени предлози друштвеног плана и буџета, умногоме је личила на репризу прошлогодишњег усвајања ових докумената, који, неоспорно, мимају велики значај за живот комуне,
Опет је, као и прошле ми претпрошле године, испало да савети Народног од-
бора, укључујући и Савет |
за план и финансије, који је званични предлагач пла на и буџета, нису имали довољно времена да п имед бе и предлоге који су дати У јавној дискусији размотре како ваља, да неусвојене предлоге образложе убедљивим аргументима. И овога пута извештај о прихваћеним и одбијеним предлозима зборова бирача на писан је свега дан пре седнице Народног одбора и не-
непосредно пре њеног почетка. У том извештају. са пот-
ким одборницима уручен|писом Савета за друштве-
као „власти“ Лок се у окви ру пемократских форми управљања у комуни вољом грађана могу изменити и та ко далекосежне ствари као што је плруштвени план, из гледа као ла је без даљег немогуће “кинути неки безначајни петаљ администра тивно-управне процелуре који је иначе. по општем мишљењу застарео. излишан па и бесмислен.
С правом је на последњој седнипи Олбора за 09танизацију власти и управе Савезног већа Савезне наролне скупштине речено ла је потргбно сломити отпор разних органа. којима
Иако се већ ради где год је то могуће, кише и лоше време ометају благовремено завршавање сетве
је лакше па паде по старом и ла ол грађана стално траже којекакве непотребне покументе. и проучи ти могућности упрошћавања поступка којим грађани остварују своја права.
У којој ће се мери сасвим конкретно приступити пашчишћавању те већ поста дуге нагомилаване и запетљаване _ злдминистративно-правне материје то зависи свакако ол политич ких инипијгатива унутар са ме комуне Разуме се. све то изискује и одговарајући напор стручњака у вишим форумим» који на томе већ доста плуга пале. Међутим, многе ствари. саме по себи очиглелне већ из свакоднев ног искуства могле би се решавати и сасвим 1едноставним побољшањима рпала самих служби у народном олбору. Зашто тражити ол грађанина да лично поће на шелтер кал посао може ла заврши и поштом“ Зашто па поново доказује нешто што је већ локазаног Тих „зашто“ могло би се јот много набројати. А управо ол њих. како се сма тра. претежно и потичу 0не милионске бројке странака. у редовима прел талтепима. У новом систему располе ле похотка очекује се свакако мпого више ипицијати ва “ том смислу. Јер. поме нути милиони значе можда им милијапле цинара непотребних трошкова. првенствено протраћеног падног врсмена. Сала међутим,
гућили су да се коначно на ставе пролећни сетвени радови, које је изненадни снег, пре месец дана, потпуно паралисао већ у самом зачетку. До овог погоршања времена нека пољопривредна газдинства стигла су да засеју једва по неколико де сетина хектара шећерном репом.
Свуда где се земља колико-толико оцедила, већ се ради пуном паром. И ако у следећем периоду на мно тим њивама тракторски фа рови булу светлели и ноћу, то неће бити ништа необич но, јер је остало доиста мало времена да се заврше за маттнуи сетвени радови.
Премда се доста закаснило, како изјављују стручњаци, сетва кукуруза, као главне пролећне културе разуме се, под условом да У априлу буде лепо време неће доћи у питање, јер се и иначе у овом месецу углавном сеје кукуруз. ДРруга је већ ствар са шећерном репом која је, у ствари, требало већ да буде засејана. Мећутим, још није
Друштвена хроника
35 2
у Срему
Последњи лепи дани омо- | ни уговорена сва производ-
ња репе, а засејане су незнатне површине. До пре неколико дана било је уговорено свега око 65.000, од предвиђених 94.500 хектара у целој земљи. Неке шећеране нису биле испуниле своје планове ни с 50 одсто (шећеране у Ћуприји, Сенти и још неке). Нарочито је затајило уговарање са индивидуалним произвођачима преко земљорадничких задруга.
Прошле године са индивидуалним произвођачима било је уговорено за више од 42.000 хектара, а ове године, до пре неколико дана, једва 28.000 хектара. И мада је нешто боље стање на пољопривредним газдинствима, са којима је чак уговорена производња шећерне репе на већим површинама него прошле године, у већини фабрика шећера ипак имају разлога да буду забринути.
У Савету прехрамбене ин
дустрије сматрају да мнот.
ге задруге нису овог пута довољно организовано прис тупиле уговарању производ
ње репе са сељацима, иако су новим ценама биле више стимулиране него про шле године. То управо показују случајеви где су задруге овај посао завршиле сасвим успешно. Постоје ве лике разлике и између најближих суседа. Док је задруга у једном селу чак пре машила план уговарања ре пе, у другом, суседном селу, није га остварила ни са 50 одсто.
Са пољопривредним газ динствима уговорена је про изводња репе на 36.400 хектара, што је за 1.400 хектара више него прошле године. Према површинама које сада имају, газдинства су У могућности да подмире капацитете шећерана са око 50 одсто. Друга половина, дакле, отпада на индивиду алне произвођаче. И ако је већ таква ситуација, онда се свакако не може занемаривати сарадња са њима. Сматра се да још није касно да се и сада нешто учини, што подједнако обавезује и фабрике и задружне организације.
ни план и финансије. прво, нису нашли места сви пред лози зборова бирача. и друго, одбијање већине предлога није убедљиво. аргументовано, тако да ће са одборници сигурно наћи на великој муци, ако бирачм из њихових изборних јединица затраже да им се о0разложи зашто су многи предлози одбијени.
Од укупно 24 предлога и примедбе које садржи овај извештај, навешћемо неколико најинтересантнијих.
Имамо пречих потреба него што је балетска школа
Грађани једне изборне је динице предложили су дз се предвиђених 40 милиона за градњу балетске школа утроше за подмирење пречих потреба у школству. Они су свој предлог образложили тиме да при садашњим материјатним могућ ностима Општине градња ове скупе школе (према неким предрачунима треба у„ложити око 150 милиона ди нара) представља недозвољен луксуз. Одбијање овог предлога Савет образлах колико погршном. толико и нетачном тврдњом да су ових 40 милиона динара „строго наменска средства“. која је Срески народни одбор дао Општини. наводно искључиво за изградњу ба летске школе.
Одборници из ове изборне јединице, међутим, наћи ће се у незавидном положају, ако их бирачи упитају у ком званичном докумепту стоји да су срецства која даје Срески народни одбор овој општини „строго намењена за гралњу балетске школе“. јер срески буџет не садржи токву одредбу. а у предлогу општинског буџета !е првобитно стајало да је та дотација намењена за изград њу школа другог степена Уосталом. чак и ла постоји таква одредба, грађани имају право да о њој слободно изразе своје мишљење. Упркос препоруке Извритног већа Две изборне јединица предложиле су да се сред-
ства за чишћење улица, 38 улично осветљење, за одр-
М. жавање зелених површи»
Неђоље због шуђет незнања
Невоље Радосава Ђурђев ца из Бачке Паланке поче ле су оног тренутка кад је хтео да користи законом загарантована права инва лида рада.
Случај не спада ни у категорију бирократског и на дутог третмана једног чове ка, ни у намерно, малици озно закидање туђег права. Реч је о нечем другом, не баш тако ретком у прак си органа који најнепосред није раде са грађанима.
Радосав Ђурђевап је лнВалид рада П категорије, па му је прописно скраће80 радно време од четири сата дневно. Запослен је У грађевинском _ предузећу „Грађевинар“ у Бачкој Па ланци. Кад се разболео и одсуствовао са посла, доби јао је накнаду израчунату на основу његове тромесеч не зараде остварене у четворочасовном. дакле скра ћеном | радном _ времену. Због тога је отишао у Завод за социјално осигура-
ње да протестује и затра-.
жи да се то исправи јер по
ће — Завод
закону, у случају болести, има иста права као да на радном месту ради пуно ра дно време. У Заводу су МУ рекли да је он у праву, гли да је предузеће дужне да му исплати разлику. У предузећу. опет, нису хтели тако да ураде. и Ђурђевац одлази да се ·жали =нспектору рада.
Инспектор рада даје ова кво стручно тумачење зако на, који је, узгред речено, сасвим јасан, што би он мо рао да зна: законом није предвиђено ко је то дужан да плати!
Ђурђевац издржава породицу са четворо деце и лако је замислити како би тешко ова породица била погођена, ако би Ђурђевап остао материјално оштећен. А сви су изгледи би ли да ће се догодити, јер, круг се затворио: предузе за социјално осигурање — инспектор ра да; сви су један те исти за кон тумачили на три разна начина. а сва три тумачења била су на штету Ђурђевца. у
Кад је прошле године хтео да користи годишњи одмор, секретар предузећа му је објаснио да, пошто ради скраћено радно време, нема право на одмор. Ако жели да га користи треба да на то стекне право, а стећи га може, ако ра ди пуно радно време. И се кретар предлаже инвалиду рада да ради као здрав човек — осам часова днев но у току два месеца. Ђур ђевац, који није добро познавао своја права, приста је и почиње да „стиче право“ на годишњи одмор који је најзад и користио 18 дана. Ипак, посумњао је ваљда у исправност овог поступка па се обратио опет инспектору рада. Инспекторат констатује да је према њему незаконито по ступљено, али ништа не предузима код предузећа да се ствар исправи!
_ На крају, Радосав ЂурЂевац се обраћа директно "Савезном извршном већу.
Прескочио је низ институција којима је могао да
се обрати, које су му и гео графски ближе, а требало. би да су му и по деловању ближе. Али, ваљда није знао за њихово постоја ње, па их је „прескочио“, а можда му је и прекипело због овако наопако примењиваног закона. Тек, он се обратио Савезном _извршном већу. Ускоро је Бироу за представке итужбе СИВ стигло писмо од Комисије за друштвени надзор Нородног одбора среза Нови Сад из кога се види да је испитивање случаја Ђурђе вац показало следеће: нико није желео да Ђурђевцу нанесе штету, него сви који су учествовали у решавању тог „случаја“ нису знали закон! Није прописе познавао ни секретар предузећа, ни службеници За вода за социјално оситурање па ни инспекторат рада. На крају се све добро свршило: Ђурђевцу је нај зад исплаћен износ од 40.000 динара, што му је закинуто док је био на б6оловању, а остатак ће му би
ти накнадно исплаћен. Вероватно више неће морати да ради пуно радно време да би поново стицао пра во које већ има на годишњи одмор, и тако даље. Што се њега тиче, ствар
је у реду. Али није у реду да службеници не познају законе и прописе које тре ба да примењују у раду.
Панорама Скопја
на и за ситне оправке улица и тротоара реализују преко стамбених заједница или бар да њихове савете о овим питањима консултуТу управни органи Народног одбора. Циљ овог предлога је био да се ЏЧародни одбор растерети озих ситних послова и да се предвиђена средства рационалније користе Птедлог је од бијен. а из образложења произилази да није добро ни схваћен
Несхватљиво је зашто Народни одбор упорно држи у својој надлежности такве ситне послове, кад стамбене заједнице саме траже да то раде, кал нема никаквих стварних разлога за сумњу да ће оне то чинити слабије од органа Нагодног одбора и када је и Извршно веће Македоније недавно закључило да народни одбори треба те ситне' послове да постепено преносе на стамбене зајелнице. Зборови бирача трију изборних јединица предложи ли су да се и средства намењена за изградњу дечјих установа и дечјих игралишта реализују преко стамбених заједница. Одговорено је да та средства, у укупном износу од око 60 ми лиома динара. улазе у посебан фонд, формиран ове године. који управо има задатак да помаже стамбеним заједницама у изградњи 06 јеката за физичку културу и рекреацију. развијање културних делатности и за отварање установа за децу. Овај одговор стамбене заједнице и грађани ће ситур но прихватити са слобрава њем. као што су примили и нову олђелбу у сопштинском бупету да се стамбеним заједницама стави на располагање 21 милион линара за изградњу мањих ко муналних објеката.
Међутим. много је више
олбијених него прихваћених предлога. А грађачи нису ни у једном случају
тредлагали повећање укуп не суме буџета и фондова за непривредне инзестиције. Сви предлози су, углавном. били усмерени на то да се у оквиру расположивих материјалних средстава учини нешто лрукчија расподела бупетских и фон довских средстава од оне коју СУ органи Народног олбора изнели на јавну дискусију. И мада је ова дискусија почела пел паролом „Ништа што органи Од бора предлажу не треба
Можда ће „случај Ђурђевац“ подстаћи надлежне да „преслишају“ знање служ беника јер ако неки од
њих нису квалификовани за одређене послове, могу да изазову низ невоља и непотребно компликују жи вот другима. Јованка СОЛДАТИ
|сматрати дефинитивним“,
испало је да су предложени текстови плана и буџета и ове године били веома мало подложни битнијим променама.
Испало је да су одбор ници који су се залагали за захтеве грађана — опозиција и демагози
Поједини одборници су на седници покушавали да за неке предлоге бирача, а нарочито за оне иза којих стоји по неколико десетина хиљада грађана, ипах нађу места у друштвеном плану и буџету. али су ти покушаји, углавном, били безуспешни. На крају, после осмочасовне дебате. изгласан је предложен техст плана и буџета готово 6ез икаквих битних измена. МИ тако се целокупна јавна ди скусија и ове године свела на формалност.
Они одборници који су се на седници Народног одбора залагали за остварење захтева својих бирача испа ли су као некаква опозиција. Њима је у току дебате полугласно и незванично приговорено да су „лемагози“. Они. пак, одборнипџи који су равмодушно тласали ттротитв жеља и предлота својих битача нису се ником у Олбођу замерили. На бирачимз је сада да процене да ли је то добро.
Јован ПЕШИЋ
Недавно је један то-
стојне ц потписом њеног. директора инжењера Јоже Грабнара, узнеммрио
нил парцела у селу Ко- | це, Руководиоци задру-. ге покушали су да на' трисилањ начим, из својих камцеларија, тробљеме груписања, земљилшта. Једноставно, они, су упутила земљорпд
овакве садржине;
вите дана... у Престрану, тољотривредној 38~. друзи Постојна, околиња Престранек, ради арондачије земљишта. Ужолт ко се не одазовете овом. позиву сматраће се да се тротивите _ арондацији, односно да нећете да скљотите | споразум, та, ке се према Вама то! ступити по одредбама члана 57, там. 2, члат 58.
59. Закона, о искорилићавању пољотривредног зе мљаилшта Сл. лист ФНРЈ, број 43/59, тј., да ће Ваше земљиште бити одузето. Директор · инж. Грабнар Јоже, с. Бр.“
Ова „мера“ задруге 36 чудцла је становнике села Коче. Многи су помласлали да се ради оне. кој новој линији према сељацима, та су затражила објашњење од оргамизација Социјалмстичког савеза, Месне органмазације Социјалисти~ || члеог савеза обавестиље су сељаке да је то само бирократски акт задру-. ге, а цинтервенцијом Општитског одбора ССРН обустављењ је поступак арондамије. 2
После састанка у Отпштитском одбору ССРН, одлучено је да задруга спроводи арондацији, 6ла само уз добровољне тристанак власника 3емље. Постојна, атриља
Ј. ПЈЕВИЋ
М
У Осијену почело саветовање дечјих лекара Хрватсне
Осијек, 5. гприла
Данас је у Осијеку почело тродневно саветовање ле кара специјалиста за дечје болести из Хрватске. Око 100 педијатара " расправљаће о. здравственој заштити деце и трудница. Посебно ће бити речи о узроцима високог про |“ о: морталитета одојчади
у осјечком срезу. и. п.
Крашке ђесши
БОВИ СТАТУТ КЊАЖЕВАЧКЕ КОМУНЕ. — У Кња-
жевцу је Комисија за израду
основне тезе које ће бити изнете
ССРН. (4. Н.)
новог статута комуне утврдила на зборове организација
ПРЕКО 33 МИЛИОНА НА ИМЕ ПОМОЋИ ОБОЛЕлим од тБЦ. и СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ. — Народни одбор општине Стара Пазова дао је прошле године преко 20 милиона за лечење оболелих од ТБЦ. а преко 13 ми-
лиона дато је као помоћ деци палих бораца и
угроженим лицима. (П НЈ
социјално
ДЕЦА ИЗ ЗАГОРЈА НА САВИ ЛЕТОВАЋЕ У МАЛИНСКОЈ. — Комисија за одмор Општинског одбора ССРН
у Загорју на Сави одлучила
У омладинском опоравилишту Боровник
Крку. (М. Л.) ОСНОВАН САВЕЗ СПО
је да ове године деца летују у Малинској. на
РТОВА У БАЈИНОЈ БАШТИ.
— У Бајиној Башти је на иницијативу Општинског одбора ССРН и Комитета Народне омладине основан Савез спортова. као и Општински фонд за физичку културу. (С. Н)
СЕМИНАР 3ЗА ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ. — Земљорадничка задруга из Пријепоља организовала је семинар за пољопривредне произвођаче из Аљиновића. ко= га похађа 30 слушалаца. Слични семинари одржаће се иу селима Бабинама и Милешеви. (7. Б)
ФАБРИКА „МЕХАНИКА“ ИЗ ТРБОВЉА прОИЗВО-
ДИЋЕ АУТОМАТЕ, — Фабрика „Механика“ из
У кооперацији са индустријск
Трбовља ом фирмом „Браун“ из Запад-
не Немачке припрема производњу продајних аутомата. Сада се припрема производња аутомата за продају цигарета.
САМОДОПРИНОС ЗА ИЗГРАДЊУ ПУТА ЖЉЕ — КУРШУМЛИЈА. — На зборовима бирача у више од
50 села прокупачке општине
(М. ла ПРОКУП-
донета је одлука о увођењу
самодоприноса за модернизацију пута Прокупље — Куршумлија. Сви становници способни за рад обавезали су се да дају по 10 радних дана. (Д. М) 1
ПОДдИиЖжЕ с РАДИОНИЦА ПЕРСИЈСКИХ ЋИЛИМА У КРИВОЈ ПАЛАНЦИ, — У Кривој Паланци подиже се радионица за ручну израду персијских ћилима. Средства од 15 милиона обезбедио је Народни одбор општине. У радионици ће бити запослено 240 радника. већином жена. (Ј. Сл
ФЕРИЈАЛЦИ „АЗОТА“
ИЗ ВИТКОВИЋА НАЈБОЉИ
У РЕПУБЛИЦИ, — Феријална дружина „Азор“ из Витковића. код Горажда, проглашена је за најбољу у срезу. Ре~
публички савез из Сарајева наградио ју је опремом У ности од 80.000 динара. (А. Н.
вред) ;
· ПЕТ СЕЛА ЗАЈЕДНИЧКИ ГРАДЕ ШКОЛУ И ЗДРАВСТВЕНУ СТАНИЦУ. — Село Лађевџи је четврто у општини Краљево које има Здравствену станицу са рендген-апаратом Сада ће становници овог села уз помоћ села Обрве, Тавника. Цветака и Милочаја изградити нову станицу.
МОДЕРНИЗУЈЕ СЕ ВРШАЧКА ЛИВНИЦА „МЕТАЛАН“
— Ове године почела је модернизација ливнице машина пуштене у погон три машине
„Металац“ у Вршцу. Већ су за ливење, Цредвиђа се поди пракса показала да он може
коксе, (М. пМ)
У ЛОЗНИЦИ ОТВОРЕНА Поводом 20-тодишњице см и првоборца Лознице, ченика у привреди,
зање ливнице на плин, јер је да буде одлична замена за
ШКОЛА „ВУЈО МАТИЋ“. –
рти Вуја Матића. револуционара свечано је отворена нова Школа Укоја ће носити његово име. За школу |
која је једна од најлепших зграда ; е реко 200 милиона динара. (Н. м) мр рани ЗА
ДЕ.
ОСНОВАНА ЗАШТИТНА РАДИОНИЦА ЗА ИНБВАЛИ— Народни одбор шабачке општине одобрио је три ми-
лиона динара за отварање заштитне радионице за оспособ-
љавање инвалида и васпитно
емљорадничка задруга у
запуштене деце. (С. Р.)
КУРС ЗА МЛАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОЂАЧЕ.
Драгинцу. код Лознице орга-
низовала је курс за младе пољопривреднике на коме ће за-
дружни стипендисти за време о ТИ 5 у дмора отожавати предавања о савременим агротехничким мерама, (Н. Му плу
зив, са печатом Пољотри || вредне задруге из По-| |
власнике тпољотривред“ | :
реше ||
„Позивамо Вас да се ја
тач. 1. у вези с члљанољ |
аранавони |
ницима натасмен тозив |
ка" 1 ји
љИ Ма а
7
—
ме