Borba, Apr 06, 1962, page 8
.
ЊЕ
097 =
"аи
„Страна. 6.
__је „Вук Караџић“.
Почело _ енасавање брода Вук Караџић«
Ријека, 5. априла Путнички брод Јадролиникоји се прексиноћ насукао недалеко од острва Уније. на путу за Мали Лошињ. јутрос се још увек налазио у истом
" положају.
Према информацијама брод ског предузећа „Бродолинија“ данас поподне очекује се долазак велике понтонске ли залице „Вели Јоже“, која "треба да учествује у одсуки вању овот брода. Спасилачка екипа „Бродоспаса“ већ је око брода учврстила челичну ужад за извлачење. Море је иначе прилично немирно због јута који подиже таласе.
м. п.
Како се користе средспафђа
за задрабђсањену зашшишу
У једном од реферата на недавном саветовању о здравственој заштити 9 Босни, % Херцеговину, ко је је одржано у Сарајеву, каже се да „није редак случај да решавању тојединих, а нарочито при вредних питања, која су по ангажованим друштвеним средствима далеко ма. ње значајна, народна одбори к други фактори посвећују несразмерно већу пажњу и дају им приоритет, а о средствима социјалног осигурања, која че сто износе не само вилце милиона него по више милијарди. врло се мало води рачуна“,
Средства за социјалту, а посебно за здравствену заштиту, расту упоредо са повећањем личних прима ња осигураника — свахе
"године за 10 до 20 проце-
ната. Последњих осам г0дина фондови за здравствену заштиту џ Босни и Херцеговини су више него утростручени. Створена су, значи, услови да се лечење, превентива и за-
" штита радних људи знат-
но унатреде. Само тпрошле године, на = пример, фондови здравствене загитите повећану су у овој Републици за читавих 25 процената (шест милмјарди динара).
Али, нагло повећање фондова за здравствену залититу. по ономе што се десило, као да није било довољно, јер су онпџ (сем
"у два среза) у току 1961.
године тробијени. Трошковц су превазишли тло“ жоде за читаву милијарду ц 79 милмона дитпара, а број осигурамика повећањ је само за 5,4 одсто. На пример: трошкови амбулантно-толиклиничког ле чења повећани су " односу на 1960. годину за 51,1 одсто, болничког за 45,7 одсто, лечења у триродним љечилиштима за 49,1 одсто, а расходи за лекове повећани су за 35,2 одсто. Да је овај нагла пораст трошкова довео до побољшаља здравствене залити= те радника — троблема скоро не би ни било. Натротив, у последње време се осећа стагнација, па чак ц назадовање квалитета здравствене зашти“ те. Оно што је оскновно да буде што мање оболелих — упркос великих улагања _ није остварено. Карактеристично је да је њесавесно трошењо фондова (у ствари, право раситање средстава), довело
· чаж до тога да упоредо са
товећањем растода здрав ствене заштите расте број одсџствовања са посла због болести. М. Б.
Од 14. ГДЕ 2
у „Борби“.
РУ
БОРБА
„Слобенија се припрема за туристичку сезону
У Логарској долини панснон 750 динара
ОДМАРАЛИШТА СЛОВЕНАЧКИХ РАДНИХ КОЛЕКТИВА МОЋИ ЋЕ ДА ПРИМЕ ПРЕКО 8.000 ГОСТИЈУ ИЗ ЦЕЛЕ НАШЕ ЗЕМЉЕ
Љубљана, априла Припреме за летњу гуристичку сезону у Словенији почеле су на помало неуобичајен начин и пре него што су љубитељи зим ских спортова напустили Покљуку, Похорје, Крањску гору и Велику планину. Комисије народних одбора комуна, састављене од представника туристичких и угоститељских организа-
мању“ учествују и бројне културне и спортске уставове и друштва.
У свим већим туристичким центрима припремају се посебни културни и спортски програми, који ће се изводити преко лета. По сетиоци Порторожа имаће прилике да гледају при+морске игре, мото-трке, једрење. Блед ће за своје го сте организовати регату,
бициклистичке трке, такми!
Убрзани су и радови на довршавању нових туристичких и угоститељских објеката. У изградњи је двадесетак хотела и мотела са преко 720 лежаја и око 800 седишта. Граде се и нове жичаре на Воглу и Великој планини, као и викенд насеља и центри за рекреацију у близини већих градова и индустријских насеља. ·
У летњим месецима трго
Камнишка Бистрица: Споменик палим борцима
ција, санитарних и тржиш них инспектора, обишле су све објекте, друштвене и приватне, у којима ће боравити домаћи и страни ту ристи. Била је то, кажу, превентивна турнеја, 6без службених записника и ре шења о кажњавању. Ове комисије упозориле су руководства угоститељских организација на пропусте у прошлој години и саветовале су им шта да предузму да би се ове године њихови гости осећали што пријатније.
Новина је и у томе што се припреме одвијају у заједничкој режији туристичких друштава, угоститељских колектива и органа народних одбора. Угоститељи поправљају објекте и попуњавају инвентар, а ту ристичка друштва уређују прилазне путеве „парко ве, шеталишта и спортске терене. У „великом спре-
КАД СЕ БИК ОТМЕ ЧУВАРИМА
Корида на улицама
чење моделара, неколико културних приредаба и спе цијални програм у биоско пима. У врућим месецима у Рогашкој Слатини одржа ваће се концерти, забавне приредбе а можда и шахов ски турнир. Специјалне културне, забавне и спорт ске програме за домаће и стране туристе планирају и остала места.
Централни шалтери за аутобуске карте и „путујуће“ трговине
У жељи да повећају туристички промет, комуне се залажу за изградњу нових путева, отварање ауто буских линија, увођење се зонских возова, изградњу бензинских станица и сервисних радионица, органи зовање снабдевања туриста воћем и поврћем и јачање здравствене службе у глав ној сезони.
Шила
ТРАКТОРОМ НА ПОБЕСНЕЛОГ БИКА КАД НИ ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ НИЈЕ ПОМОГЛО
Шид, априла
У Шиду се десио несвакидашњи случај који је уз будио грађане. Бик тежак преко 900 килограма побегао је чуварима који су га водили на кланицу фабрике сувомеснатих производа „Срем“. Сви покушаји чувара да га ухвате остали су безуспешни. Разјарени бик кретао се најпре споредним, а затим главним улицама. Настала је општа трка и пометња, што је још више узнемирило бика. Нико није смео да му се приближи. Преплашени пролазници били су приморани да траже најближе за-
апр ила
ов |
клоне. Склањали су сеу капије и пели на дрвеће. Почели су да се наоружавају секирама, вилама и ваздушним пушкама. Поворка је била све већа, а бик је почео да насрће на пролазнике. Једну девојчицу је јаким ударцем оборио на земљу.
У помоћ су дошли и органи Народне милиције, који су да би заштитили грађане на крају морали да упо требе аутоматско оружје. Међутим. после сваког рафала бик се само стресао и јопт жешће кренуо у напад. На крају је доведен и трак тор, који је покушавао да обори бика, али после мно го удараца бик се и даље држао на ногама. На крају је подлегао.
Ово је други случај како Шиђани „замећу“ борбу с биковима који неспретним чуварима беже с џута за кланицу. Срећом овога пута се „борба“ завршила без последица — што не значи да ће се, уколико се овакви случајеви буду и даље понављали, и убудуће овако завршити. е
3. ВЕЉКОВИЋ
вачке организације органи |
зоваће путујуће продавнице, а пољопривредни комбинати и задруге отвараће своје киоске у туристичким центрима.
Ове године побољшана је и информативна служба. У
Што се тиче цена, не би се могло рећи да су угости тељи скромно калкулисали, поготову не за госте из на ше земље, У већини објеката гости ће за дневни пансион плаћати изнад 1.500, па и преко 4.000 динара. По скупоћи на челу су и ове године Порторож и Блед. Али, биће и ове године места где ће моћи да се летује за 600 до 1.000 динара. Туристи ће у Логроској Долини плаћати 750 динара, за дневни пансион, не рачунајући боравишну таксу која неће бити висока. На тој цени, дневни пансион испод 1.000 динара, зауставило се, још тридесетак угоститељских објеката у Бегуњу, Планини под Голицом, Римским 'Топлицама, Словењ-Градецу, Випави, Црном Врху, Идрији, Кобарди на Логу под Мангартом и другим планинским и приморским крајевима Словеније,
Одмаралишта радних колектива отворена за све посетиоце
Ове године одмаралишта радних колектива биће отворена за посетиоце из свих крајева земље. У око 200 одмаралишта широм ре публике има довољно смепттаја за преко 8.000 гостију. .
Цене ће се кретати од 800 до 1.500 динара за днев ни пансион. У својој пропаганди туристичке организације настоје да што ве ћи број гостију из целе на ште земље дође на летовање у домове радних колек тива.
За предстојећу туристич ку сезону припрема сеи више хиљада приватних домаћинстава, која располажу са око 6.300 лежишта. Словеначке комуне ра-
двадесетак већих центара чунају да ће их ове године
основана су информативна
посетити сблизу милион
повереништва која обаве- туриста из земље и ино-
штавају туристе о ценама, слободним капацитетима, саобраћајним везама и метеоролошким приликама.
| |
странства и даће сеу њиховим местима задржати у просеку бар по четири дана. Ј. ПЈЕВИЋ
САВЕТОВАЊЕ ХИДРОЛОГА _ ЈУГОСЛАВИЈЕ
— Иако је хидролошка слу жба својим радом много допринела успону привреде. мо ра се истаћи ла њен развој заостаје за све већим захтевима привредних организација. Ово је истакнуто на савето вању хидрометеоролошке слу жбе Југославије одржаном 2. 3. и4. априла у Београду. Заједно са представницима заинтересованих привредних организација. који су присуствовали саветовању. размотрено је овакво стање службе и лонети су закључци који би требало да попринесу отклањању нелостатака.
Недовољно финансирање је главни узрок који онемогућује хидролошкој служби ла нађе своје право место. Порел тога. наглашено је да би што пре требало донети закон о хидролошкој служби на који се чека још од 1947. године.
Посебан проблем је слаба стимулација кадрова. што до води до одласка стручњака У привреду. где налазе повољније услове.
Произвођачи из копривничног среза понудиће на продају 90.000 номада свиња
Копривница, априла
У копривничком срезу по стоје повољни услови за уз гој свиња. Ове године утовиће се преко сто хиљада комада предвиђа се да ће се на тржиште изнети преко 90.000, а то би било доста за једну фабрику средњег капацитета. У последње три године овај срез је месној индустрији испоручивао го дишње у просеку по 90.000 свиња.
Месна индустрија у зајед ници са пољопривредним задругама и индивидуалним произвођачима уговара но-
ве количине товљених свиња. Предузеће „Војводина Коп“ већ је склопило уговоре за испоруку 10.000 комада белих свиња, по цени од 280 динара по килограму. Фабрика „Сљеме“ склопиће уговор 3за испоруку 25.000 комада, а 5.000 ће уговорити директно с произвођачима, уз гарантовану цену од 275 динара по килограму. И. ГЈЕРЕК
Због поправне моста обустављен саобраћај на путу Битола-Прилел
Битола. 6 „априла
Од јуче је обустављен сав друмски саобраћај између Битоле и Прилепа. Аутобуски и камионски саобраћа! је обустављен пре 20 дана. Друмски саобраћај између Скоша и Битоле обавља се преко Кичева.
Саобраћај је обустављен због радова на мосту преко Црне реке код села Тополча не. који је у фебруару почео нагло да пропада јер је вода почела да поткопава под-
логу централнот стуба. Ме
Седам пута осуђиван због крађе
Требиње, 5. априла Срески суд у Требињу осудио је данас 398-годишњег Фехима Липовачу из Рајча, срез Бихаћ, без сталног места боравка на шест месеци затвора. Он је у ноћи између 27. и 28. прошлог месеца у Ластви код Требиња покрао шофера загребачке „Геоистрате“ Иву Вулетића, Фехим Липовача је досад због крађа и сличних престу па осуђиван шест пута. Д. МИЛАДИНОВИЋ
ита по ваеијннаи нацрте финала иапеараорееаенн
(пасао ученицу из набујале реке
Бела Паланка, априла
Славица Илић, ученица У1 разреда Основне школе у Бе лој Паланци, пошла је као и обично у школу око 6,30 часова изјутра. Пролазећи поред Мокрањске реке сишла је на обалу да опере патике, оклизнула се и пала у набујалу реку. Како је вода била дубока преко два метра по чела је да се дави.
Двадесетогодишњи Асан Кур тић. који се случајно затекао на обали, приметио је да
се девојчица дави. Иако није знао да плива, скочио је у воду и ухватио је за руку. Али, матица је обоје почела
да носи. Тек после надчовечанске борбе са воденом стихијом која их је носила преко 300 метара, успео је да је извуче на обалу. Девојчица ле била у тешком стању. али захваљујући хитној лекарској помоћи ипак је спасена.
п, М,
ГОРОСЕЧА УБИО ЊЕНУ
Крушевац. 5. априла У селу Лесковици. у шуми. непознати _ горосеча убио је секиром 4#1-годишњу Јевдокију Вујић из Веље Главе, мајку седморо деце. Јевдокија је напасала стадо оваца на шумском путељку. Чула је како одјекује секира у забрану који припада њеној, породици. Пошла је да види ко сече шуму и кал је опоменула непознатог горосе чу. он је кренуо на њу секиром и са неколико улараца на месту је убио, Р.М.
Зђања. настађника на 'униберзитетшима
„Нека питања, у вези с но вим системом финансиран, високошколскиг установу“
Друже уредниче,
Отлштим законом о факул тетима и универзитетима предвиђа се пет звања за наставнике факултета: пре давач, доцент, вишњ тредавач ванредни професор и ре довни професор (ту нису узети у обзир асистенти, јер се они, као ц наставници страних језика, руководночи вежби ч практичних радова сматрају сарадницима факултета).
Овако штрока класифика ција универзитетских наставника учињена је да се ољажша тристут на катедре факултета, тре свега онима који немају докторат наука, односно чија стручна пили таучна дела нису тпризната за хабилитацију. Међу“ тим, пракса је показала да ожсељенм циљ није остварен. Напротив, тако широка ла сификација _ унивгрзитетскихж звања наставника постала је кочница за приљив, нарочито изграђених струч њажа на факултете.
Пре свега, велики број у ниверзитетских звања ство рио је и извесну аномалију међу самим наставниимма, Ево примера: на Економж ском факултету може трив редну ч финансијуску математику да предаје редован трофесор, а на катедрт је наставник који је од асистента — редовним натредовањем, да се тако изразимо, постао редован тро фесор.
С друге стране, факултет поверава тредавања тривредног система м привредне политике _ Југославије предмет изразите динамике, лицу које је до сада заузи маљо активљј улогу на висо ким руководећим положаји ма у привредт, где су дошле до израза све његове спо собтости, али такав стручњаж, случајно, нема докторат најка или так таква дела, која, то мишљењу фа култетске комисије, могу да тослуже за хабилитацији, та се стога трави разлика између њега им осталих наставника — трофесора.
На медицини, на пример, анатомију предаје редован професор, а хирургију пре давачм ил вишт предавам, неки чувени хирург. Ил%, на високој техничкој школа може дескриттиву да предаје редован трофесоро, док архитектуру неки чуве ни архитект као предавач или вилим предавалм.
Утраво те разљике су = сљловиле да се многи истакнути стручњаци нису тријавила на конкурсе које су објављивали факултети. Да бу, се чпак некако дошло до наставног кадра, понегде су факултети, потијстили п три знала кандидату жабилмтачију за радове које иначе не би признали као „високо“ стручне ил научне. И балц ово је изазвало револт код оних који су раније до шли, на факултет ц имају звање предавача мили вигпег предавача, тако да она сада постављају захтев да им се признају звања % трете да ће налујстити фа-
култет уколшко се не удовољи њиховом тражењу.
Такво диференцирање мг ђу "аставницина факулте та изазива негодовање које може само да омета "аучни рад. А штету од тога трти заједница. Ово је утолико чудније што има сљу“ чајева да редовни професор универзитета није натисао на уџбеник за свој предмет, па ни скритта, а он, као ре дован професор, оцењује ис стакнуте стручњаке.
Занимљиво је да у Италији постоје само два универзитетска звања за паставнике: ванредни професор (ртојезвоте втаотфатало) и редован професор (ртојез зоте отфталћо). Италијани имају ч слободног доцента (досетће Џђето), али не као звање "его као титуљу (што одговара вилпе-мање налпељ доктору наука), јер ома ожо гићује учествовање на конкурсу за ванредног трофесора, А универзитети у Ита лаији имају вековну традицију. Но, ц код нас се износи милиљење м предлози да се ограничи класификалџаја звања универзитетских на» ставника. Тако ректор Упиверзитета у Љубљани _ др Долфе Вогелник у натису
(„Универзитет данас“ бр, ; — 8, 1961) предлаже да (об класификаљија. универзитоу скиљ звања сведе на с три: предавам, доцент џ пр фесор (узимајући у обзир у систента као помоћног пр. дагошиког радника).
Међутим, решење овог пи тања се отеже: штавише, у илази се у на отпор извес, "ог дела наставника који су ваше склони неком посте. теном натредовању. Не уб. чавају Се штетне тоследц, це једне тако шмроке кла. сифижамције академских 38 ња.
Сада кад се озбиљно ђади на. новом систему фино сирања. високошколскцг у, станова м на изменама ц д тунама у Отлштем закоћу у факултетима и универзцте. тима, када у вези с тим рад ш његови резултати рада треба да служе жао основа награђивања универзитет. ских наставника, мора се ц мати у виду да постојећа у ниверзитетска звања мо само да коче његово стро. вођење.
Суботица, атрила
Др Анте ЦИКО,
Економски факултет
О љубабним писмима ученика
Друже уреднимче,
Критички осврт друга В. Рокића, објављен у „Борби“ 31. марта ове године тод насловом „Непедагошки постутаж педаљога“, заслужује пажњу шмре јавности.
„Случај“ 17-годишњих ученика трећег разреда сред ње школе у једном војвођанском градићу свакако није усамљен. Занемаривање наставног градива п пл'сање писама љубавне садржине запажено је ц код по јединих ученика у седмом, та џ шестом разреду основ ње школе. Оваква појава 03 биљно забрињава у првом реду нас, ђачке родитеље. Овц примери указују на то да родитељи, па и неки пе“ дагошки радници у основним ц средњим школама, по клањају мало пажње разво ју ч особинама омладине.
О томе како треба ваститавати намиј омладину до њеног пунолетства, ч после тога, на тотуларан начим јг писао професор др Алеж сандар Костић у чланцима 9 талустрованом листу „Сторт и свет“.
Међутим, чињенице потврђују да се савети занемарују. Нама је у свежем сећању ц онај случај из третпрошлље године, када ј3 ученик београдске средњетехничке школе због слабе оцене из пиштоља пуцао на свога – професора. Овакец примери нас обавезују да У будуће много већу пажњу поклонимо правилном васпитању налце омладине ц да се упорно боримо да код ње
развијамо моралне квалите те. '
Слажем се са оценом дру га Василија Рокића да је на ставнички савет у наведеној средњој школи војзођанског градића нетактим но поступио, изричућа такву казну. „прекршај“ томе нутих 17-годишљњажа могао се расправити на тодесте ји начим, јер је овај тч суви "ње драстичан. .
Међутим, ја као ђачки по дитељ не одобравам то ступак осталих ученика у овој школм. Онш у знак про теста нису дошли у школу ц на тај начит ст се соли дарисала са прекршио ма. Ово је, без сумње, лоџа услуга. У њиховом имтеђесу је било да цела ствар о“ стане у оквирима школе. У. крајњем случају, са тим могла да се упознају једт но родитељи ових ученика, Алт, онђ су драматнзовал догађај који је, тако; пр иљао зитољске оквире:
Сваком добром :џичени је познато да ће успех зикола неминовно мзостатћ код оних ђака који и овим годинама, уместо задатака, састављају љубавна писма. Ја верујељ да су учени из ове гимназије осуђивалљ поступке нептромилиљенл малолетника који се мтијшео тају у љубавне авантуре тре завршетка школе. Тахо нешто, може се догодити само незрелим особама, које нису способне да схвате зитетност таквог акта, Крушевац, априла
Милош Р. БАБИЋ Босанска 10/1
Нема промена у об јабљиђању радпотелеђизи јскаг програма у днебној штампи
Друже уредниче,
Већ десет дана у Крушев цу борави неко лице, које се представља као аквизитер часописа „Радио-тељевћ зија“. Обилљазећи установе “ појединце радтцо-треттљат ниже. он трича да се убуду ће радио-телевизијски тро грам неће објављивати У дневним листовима, већ ће их једино доносити часопис „Радио-телевизија“. Према нечитком ц неиспмсаном Ру котису закљтучиуијем, да сео вај човек зове Прв. Потовић. Интересовао сам се код тоште која врши натлату радио-третплљате, да ла је то њихов службеник. Та мо су ме обавестили, да онш тилшта пе знају о томе, ч до дали, да је то вероватно ње ко лице из РТВ Београд, чим располаже стасковима, претплатника,
Аквизитера мма све ви "це. Понекад су онђ ж врло досадна. Ала у томе нема пичега недозвољеног. Међу тим, менм се ње свиђа, начин на који овај човек обав ља тај посао. |
Тажо је дошао у мој стањ ч све ово објаснио мојој дру гарици, која је одмаж тотписала _ закључницуи. Кад сам 28. марта дошао кући она ма је показала закључ нил “ бланко чек, рекавим, да јој је аквизитер рекао да она то одмах потти зе ч ако желимо да. се трет тлатимо, да треттлату пошаљемо тутем чека. Како су јој биле мокре руке, јер је радила у кужињи, она, на је ни погледала садржај за кључнице, на којој је писа ло да се ради о „неопозивој третплати“ за часопис, оба вези у роковима уплате, па се чак наводи ц надљежам суд који ће интервенисати,
а случају спора. Очигледно је да до спора па ч до при нудне натлате може доћи. Можда бих се одлучио да се претплатим, али тосље свега овог затражићиу од у“ редналштва часописа да потллшти закључницу, јер сма трам да. је овакав поступак недозвољен,
Ако се програми, замста ке би у будуће објављивалњ а“ дневним листовима, верујем да би редакцијг листова о томе обавестиље своје читаоце, а то би сигурно учинили м Радио-телевизија Београд па њ друге радиостанмце. Молим вас друже уредни, че да ово писмо објавите, како остали читаоци лљисто ва ч радио-третплатници не би наседалц оваквим ажвизитерима. Тажође вас молим да проверите тачност вести које шири овај аквизитер. Крушевац, атриља Жарко ЖАРИЋ, судија Окружног суда, Драгомира Гајића 21
Поводом вашег писма — обратили смо се Радио-Београду м руководиоцима Београдске телевизије, али 0 овом случају њима ништа није познато. Затим смо у редакцији часописа „Радио-телевизија“ добили детаљнија обавештења.
Часопис — „Радио-телевизија“ заиста има на терену већи број зквизитера који су добили документа којима доказују да раде за овај часопис, а располажу и списковима радио-претплатника, Међутим, никоме од _ њих вису дата овлашћења да твр де да дневна штампа неће више да објављује – радиопрограме, јер о томе није било говора, а то се и не предвиђа,
Радио и телевизијски програми објављују се у овом ча сопису са много ширим обја-
шњењима, али ће се 0 као и досад, објављивати и У дневној штампи, јер је то7 интересу _ Радио-телевизије _ штампе, и грађана. _ Радио“ телевизија је необично 349“ тересована да се ови прогре ми свакодневно и – недељно објављују у штампи, јер 6. и то начин популарисања 100 грама, 2 што је још важи | је свакодневним објављиви | њем могу се унети измене л којих у програмима — често долази, ,
У редакцији часописа „Ра; дио-телевизија“ не искључу ју могућност, да су се нећу аквизитери, па и овај У Кр“ шевцу, послужили недозво љеним средством у жељи г" за часопис обезбеде што в“ | ћи број претплатника, 310 значи и што виши процене | зараде. Редакција часопиоо „Радио-телевизија“ није са7" сна са тим и такве постуле најоштрије осуђује. |
Неукусно алакаширање
Друже уредниме,
Прибој на Лиму се 7 | следњиг неколико 20007 | сасвим изменио. Подигм/ су многе нове стамбене 37 | дг и други објекти. Ме!“ тим, од лепоте града 09" дарају неукусни, плакат“ разни огљаси о стпортск куилтурно- уметничким % дру гиж приредбама, залепље“ | то фасадама зграде % 907 гим местима, Највише 12" ма у Улици 12. јамуоро самом центру града. Прибој на Лиму, април.
Расим ХРЊИЋ,
службеник предузеће „ЛАН“
5