Borba, Jul 05, 1963, page 14

ВРЕМЕ ДАНАС: ЛОКаАНИ пљускови

Прогноза времена за Југославију за 5. јул: Променљиво облачно. Местимично су могући локални пљускови са грмљавином. Температура без већих промена

Прогноза времена за Београд и околину за 5. ју. Променљиво облачно, а у поподневним часовима могућ је краткотрајан пљусак са грмљавином. Температура 5 без већих промена.

ааиноиини

Температуре јуче у 13 часова

ВРЕМЕ ЈУЧЕ:

Умерено облачно

Највиша температура била је јуче у 13 часова У Титограду (33 степена изнад нуле) а најнижа у 7 часова у Шмартном (13 степени изнад нуле).

Јуче је у нашој земљи било умерено облачно, а У Словенији, Босни и Србији местимично је било локалних пљускова. , '

На Балканском полуострву и у Совјетском Савезу влада променљиво и свеже време с местимичним кишама. У западној Европи је такође променљиво, а у осталим крајевима континента претежно ведро.

«ивишнинншнанинасивнозиваниниивичикиоозиавиоса»

Сарајево, 1922: Почело је суђење великом југословенском _револуционару и комунисти Ђури Ђаковићу. Он је био ухашшпен 9. месеци раније, приликом повратка из СССР где је присуствовао раду Трећег конгреса Коминтерне. Полиција га је лишила слободе и држала у затвору све до маја месеца а да притом никога није обавестила, не поштујући ни посланички имунитет Ђуре Ђаковића. После четири дана суђења Ђура Ђаковић је осуђен на 10 месеци затвора а већ је у истражном затвору одлежао девет месеци.

Филаделфија, 1776: Представници 13 америчких колонија којима је господарила Енглеска усвојили су Декларацију независности у којој се каже да се америчке колоније одвајају од енглеске и образују самосталну државу. Тиме је Северна Америка постала независна држава.

Курск, 1943: Почела је чувена Курска битка у којој је совјетска армија разбила две велике групације немачких снага и осујетила последњи покушај немачке команде да спроведе напад на Москву. Била је то једна од највећих битки у лругом Светском рату.

азваниниланининнвизониннишииннлининипнинизиннинивнаиаицазЕввиниваванрсави

: 5 ачиининиининннипининнининнннинипилинининниннннмнниининнинининннниннининна.

, ПЕТАК, 5. УП 1963. ГОД. п ПРОГРАМ

4.000 — 8.00 Јутарњи про- — 12.00 ВЕСТИ

Мети 12.03 Програм за данас 8.02 Осврти 1210 Из наших студија 8.10 Скерца 1245 Са. свих страна 8.25 Забавна музика песме и игре разних 9.00 Савремена наука народа

9.10 Одломци из опера

10.00 ВЕСТИ

10.052 Народне _– песме наших крајева

10.30 Радио вам одговара

10,40 Антон Лајовиц: Песма јесени — симфонијска поема. Изводи Словеначка филхармонија, диригент Ловро Матачић

1.00 Летња музичка школа — Акорд — друштво тонова

1.110 За вашу забаву

11.455 Да вас подсетимо

12.00) ВЕСТИ

12.02 Музички интермецо

12.10 Извештај о водоста; ЊУ

12.30 Емисија за најмла-

13.155 Три пута љубав

13.30 Виртуозни концерт

14.00 Мелодије и ритам

14.300 У неколико речи

14.40 Са фестивала

15.00 Из досијеа 517

1515 Свира Тони Жак

15.30 Водимо вас у дале ки свет 1.

16.00 Почиње вија

16.40 За одмор и разоноду

17.30 Хроника главног града

17.45 Балетске сцене

18.00 Музика у предвечерје '

из

велика ре-

Радио-Ауто-пут на тал.

ђе 12.40 Војводина у песми

и игри — Студио дуж. 2022 м. и УКТ Ф5,3и Нови Сад 96,5 мегахерца. Од 5,55 13,00 ВЕСТИ ~ 7,00 и од 18,30 — 19,20 про-

13,05 Из. рада ОУН

-13.15 Масовне песме 13.30 Свира Гудачки забавни оркестар РТ [ Београд суделују ||: солисти: Аница Зу4 бовић, Живан Милић и хор РТ, Бео-

грам Радио-Ауто-пута.

РАДИО ПРОГРАМ. СУБОТА, 6, УП 1963. ГОД.

| + || зд, гује Или| ин о 4.00 ,— 8.00 Јутарњи проЕ, грам . ти 1400 ВЕС 4.03 ВЕСТИ

14.02 Оркестарска музика

14.30 Вечна младост песа- 4.30 Јутарња пошта

ма _ . 14,40 Мала продавница ~ вена емисија „за 5 плоча 2500 ВЕСТИ 50) ВЕСТИ 15:15 45 безбрижних _ми- 5,01 Кроз. наша предунута — МУ-БОКС на зећа ~ речној обали 5.45 Данас вам препору16,00 ВЕСТИ умео

6.00 Јутарњи дневник 6.10 Информатор 6.30 Практични

16.02 Говоримо о филму

16.30 Привредни журнал разгово-

17.00 Данас у нашој зе- ри мљи 6.50 Подсетник 1115 Ново, актуелно и за 7.00 Добро јутро, децо нимљиво — забавна 7.30 Метеоролошки извемузика штај 00 ВЕСТИ 322 Наш данашњи про.02 догађај о коме се грам товори о ВЕСТИ

18.10 Француски компози' тори на шпанске мотиве [ | 1

18,40 Истина и легенда.

19.00 Вечерња ревија же-

12 Два дивертимента

.30 Песме теме

9.00 Перспективе

1.

8 у 8,02 Из славних дана НОБ 81

8

на народне

у _ ља 9.10 Преподневни попу5" “и пбнних Е ларни концерт ћ о вашем избору == 00 ВЕСТИ 19,00 ВЕСТИ

10.05 Познајете ли Василија Соловјева

10.300 Ми и млади — Писма са радне акције

10,40 Хорске , композиције

21.065 Репортажа

У“, 21.20 Наши ·уметници- му-.

Зуј зицирају ' ; "2200 ВЕСТИ и метеороле-_ , шки извештај 22.15

Ревијска музика Бо-| 11,00 Мопуларна _ радио-изјана Адамича тра — Батрић Раде2300 ВЕСТИ новић: „СРЕЋА У

МОЈОЈ Улици“.

1145 Да вас подсетимо 12.009 ВЕСТИ

23.02 Музика великих стора 24.006 ВЕСТИ

тај

ПЕТАК, 5. УП 1863. ГОД.

20.00 ТВ Студио Београд

20.30 Пропагандна емисија — Студио Љубљана

20.45 Фестивал словеначке а попевке — пренос са= Бледа — Студио Љу- 8

ДНЕВНИК

14.30 Тениски турнир, пре нос из Вимблдона Евровизија ;

19,30 „Језеро на сунчаном

Ј југу“, емисија студи ја Скопје — Студио

| - “Београд. бљана 19.45 „Црвени сигнал“ — Око 22.550 ВЕСТИ — СтуСтудио Београд дио Загреб =

/ Претплата

« !

Издаје д штампа Новинско издавачко пп слеће „Борба“

нијом

„ Срећом, у близини готово свиг македонских градова налазе се реке, језера или базени ч њихова тријатна вода благотворно делује на

уморпог тутника. Ових неколико снимака детаље врелог македонског љета.

АНА ААМВОМАМАМАМАМ МИМО АРММААМАМАММАМАМААММАМИАМИАММАММААААМАМААНАНААААНААМАМА

Познато излетиште Сарај код Скопја ових дана препуно је купача. Ту је саграђен велики базен, ту су и спортски терени, дебела, хладовина, столови са тридесет и две, па бирајте — ко воли. Кад би само саобраћај са Скопјем био мало организованији било би, кажу, још боље. (сли-

ка десно)

ж ж

А увече, када су градске улице пуне шетача, на тераси ресторана, У

тврђави Кале путник може провести једно

вече. Музика, песма, добро кавадарско вино и — диван поглед на уснули град. Многи одавде одлазе тек — у свитање, када — зора пуца,

(слика доле)

ТИРА МАРА

АЕТО У МАКЕДОНИЈИ _

Тотло је, исувише топло у целој земљи, сунце немилосрдно пече, на сладовина ње помаже: ч ту је 35 степени, оморина, презнојавање. Све то, само још % више, дочекује тујтника који се ових дана намерио друмовима “ пругана најјужнијих крајева наше земље — Македо-

покушаће да ваљ дочарају

(или више) веома, пријатно

Ни једног. Писала је и њима, редовно, и онима који су евакуисани према Уралу. „С нама, који смо остали у Москви — пише даље Кнебељ, — она је спремала савремени репертоар за приказивање на фронту, за концерте у војним јединицама. Верујући у победу Домовине, није хтела да одлази из Москве.“ ! . „

Ко зна колико је тих писама Љиљине, заједно с борцима-црвеноармејцима који су их чували на грудима као драгоценост, покрила црна земља коју су својим грудима бранили! Е

Та њена одана младеж сећа се како јеу Леонтијевској (сада се та улица зове именом Станиславског. Пр. ред.) у жестокој, зими 1941. изгледала Љиљина: омршавела, оронула, у кожухчићу, али увек бодра. А када је даван знак за узбуну, и када је настајало ваздушно бомбардовање, Љиљина је силазила у склониште носећи под мишком своју дебелу свеску и оловку и, најдраже за њу, забелешке Константина Сергејевича Станиславског... Уверавала је да се осећа савршено спокојна. И била је заиста спо-

којна, преносећи то спокојство и на око-.

лину.

Из тога периода мало је шта сачувано од њене преписке. Фебруара 1942, пре но што се страшна болест код ње манифестовала,

за Један- месец за нашу,

њен дух је, као'и увек, био ведар. Та старица, која је духовно побеђивала старост, пише једном свом“колеги: „Ви, драги мој, мене прецењујете, ја нисам мудра и нисам бар тако. унутра јака; ја сам, просто, лакомислена и с великим хумором, не могу без хумора. да гледам на живот...“ А затим, опет с поентом хумора: „... Зима је била сурова — наполеоновска.“

· У лето 1942. Љиљина је оболела. Чувши.

да-Орлова одлази на фронт, поручила јој је

"да пре поласка дође до ње. Болест је узи-

мала маха, страшна болест која не прашта — сарком — чинила је своје. Кад је њена ученица стигла, Љиљина је већ изгледала веома лоше, Али се држала храбро. „И стала је даме моли да се у свим тешкоћама Фронтовскога живота држим ·достојанствено, да се сећам завета Константина Сергејевича —> да уметност не прави никакве попусте због тешких услова. Затим, видећи моју недовољно топлу одећу забринула се, узбудила се и рекла: — Не може се тако, не може сетако.“ су | : „Као нека добра стара ' чаробница Љи"љина је некуд нестала и вратила се с плетеним џемпером Станиславског који је он огртао када се није добро осећао. Орловој, која се навикла била да се од Љиљине ничему не чуди, дала је и свој топли сиви

'" тоци Радике. (слика десно). _

' Охрид! Толико лепота на јед

Дојран је мирнији, гостију је

· зе, можда, и боље и привла-

Брзе и хладне воде реке Радике прави су рај за пецароше. Шастрмке „гризу“. Крај реке је и неколико кућица које пецароши могу изнајмити — по жељи. На слици се види познати мост „Јеленов скок“ на Гарској реци, при-

Х

ном месту — ретко се среће. И вода, и велелепни хотел „Палас“, 'и цвеће, и зеленило, и чувене пастрмке спремљене на „охридски начин“. Може се прошетати језером до Светог Маума — брод пло ви сваког дана. Ово је купалиште испред хотела · „Палас“ и није најлепше: много су привлачније плаже код одмаралишта „Орце Николов“ или код Светог Наума. (слика доле, лево)

+

много мање него у Охриду. Али, за пријатан одмор — то

чније. Вода је тако топла да се можете купатииу подненм у поноћ. Можете пробати и дој рански специјалитет — рибу печену на трски. И присуствовати, можда, јединственом догађају: лову на рибе помоћу птица корморана. На слици се управо и виде трапови за риболов са птицама, (слика доле, десно).

(Снимци: Б. Дрнков)у

тешко и страшно ставите џемпер Константина Сергејевича и моју мараму. и мислите да вас грле руке Станиславског и моје.“ Била је то, заиста, жена која је свој високи морал преносила и на друге; А таква омладина, испраћена на такав начин — на чисто руски начин — знала је да за људе које таква земља рађа — вреди гинути. Художественици су у Омску сазнали за тешко стање Љиљине. Нећака Станиславског, Ала Севастјанова, тада чланица позоришта Вахтангова а касније Моссовјета, замолила је свога колегу Диког, бившег ученика Љиљине, који је путовао у Москву, да је посети и однесе јој неки пакет с намирницама. | __Дикиј је то урадио, али Љиљину није видео, јер је у тим данима наступило било једно од честих погоршања. Пишући о томе он каже: „Изишао сам с мишљу да је нећу више живу видети. Ускоро сам сазнао да је Марија Џетровна умрла. Али ја је видим живу. И сви који су је знали никада не могу да је забораве као човека и као уметника. Нека успомена на њу буде светла.“

«

„Рецитовала бих рањеницима...“

У првој фази болести, било је периода када се осећала боље, готово сасвим добро. У једном таквом периоду Љиљина пише Книпер-Чеховој: и · ни У

„---Али ни ви ни ја не можемо рећи да

седимо скрштених руку. Ви сте целе зиме“

иступали, ја сам радила с ученицима, па иако сам понекад излазила из строја због болести, ипак сам с њима много прорадила. Упознала сам се с естрадним иступањима, с бригадним, сусрела сам се с укусом савремене публике; разумела сам захтеве фронта, болница, концертних дворана; по-

шал и тихо, тихо јој рекла: „Када вам буде.

"и рецитовала бих рањеницима; концерт“

уредништво. администрација п штампарија „Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7. телефон 34-531 и Загреб, Прерадов оте бе . 27-501, 22-184 И земљу износи 550, за стране земље 1.100 динара. Жиро рачун 101-112-1-76, Поштански фах 629, а нар ин аи

чињем да разумевам шта коме треба. Акд бих се могла користити аутомобилом (мој је разбијен) радо бих ишла по болницама

наступања с облачењем нису више у 10“ ницама мојих моћи! Рад с ученицима веф ма ме бодри, теши, интересује и. ја сау њим тако аузета, да лакше реагирам на св што ме окружује... Завршавам своје 1 смо и топло Вас грлим, моја драгуша 7 Книперуша, хајде да живимо добро « нас већ судбина мази и поклања нам ж вот. Главно је не гунђати него трпети“.

О четвртој годишњици смрти стане славског (7. августа. 1942) Љиљина је бил на Новодјевичјем гробљу. Било је тога да доста света, махом позоришног и уоште Уметничког. Љиљиној се чинило као де 4 сви ти људи дошли, као што су некада л лазили, у госте: Станиславском. Обилази“, је гробове својих пријатеља. Најпре сусед ни, гроб Чехова, и све их је окитила н ћем које су пријатељи донели били с8 ниславском. „Таква је тога дана била У шина, — сећала се-касније, — да, је из, дало као да је и рат застао из уважења ма Константину Сергејевичу.“ га

Међутим, најстрашнији рат који пе памти беснео је у свој својој гровоти. _ у на, Немци су били одбачени од Москва терани из целе московске области, Зи 48 што није отпочела била грандиозна од пре Стаљинграда, која је значила велику

кретницу. . ране И док су грмели топови на све 6 ко

4 акова 4

М

авиони парали небо, а хиљаде те: ма челични џинови хватали се у коштац, ј М Петровна ЈБиљина је, увек у сво три скви, радила свој узвишени посао кој ба да оплемени људе.

(Наставиће се) РАДАН

а 2

ПР" ЕДВИН