Borba, Oct 04, 1975, page 16

уби нисте =

ј -— =

дан ље ои зета ве везе

== рана

љ—р-—~-

ФИЛОЗОФИЈА _

На самој

феноменологиј

Милањ Дамјановић: „Феноменологи ја“, Нолит, Београд, 1975.

У времену чији мисаони, сензибилни и језички контексти све више узимају феномен, феноменално, као израз за своја многострука значења, филозофија Едмунда Хусерла и њетових настављача представља први интелекту ални изазов.

Аутор ове књиге, замишљене и остварене као избор текстова из матичних и варијантних, ширих, феноменолошких студија, филозофских ' наука Милан Дамњановић, у свом веома исцрпном уводу, наводи да се „у нас идеју Хусерлове феноменологије са лепим заслугама приказали“ Загорка Мићић 1987. и, касније а нама ближе, Анте Пажанин. Није, дакис, тешко уочити да је, у временском периоду од скоро равно четрдесет година, фено менолошка филозофија и проблематика у нас имала овако мали готово „ексклузиван“ број својих тумача. У последње време, међутим, Феноменологија је „доживела“, и у нашој научио-филозофској ситуацији, своју пуну ствађалачку и интерпретативну афирмацију. сличну оној коју је, пре двадесет година, достигао етзистенцијализам. Овај продор фепо менолошких мисаоних преокупација считавао се у различитим сферама филозофског мишљења, нарочито и богате у -— естетичким.

Сви ти доприноси, расути по часолисима м, маргинално разматрајући феномеполошке из воре и проблематику, у филозофским књигама, као да су взапили да буду сакупљени на једном месту и доступни изоштрености фило зофског критичког мишљења. Милан Дамња новић је, својом књигом „наступио“ у правом тренутку, прегзентирајући. коначно, гнтологиј ску збирку феноменолошких текстова конци пирану на темељу развојности, "еластичности. лискутабилпости и актуелности једне идеје. ма ла аутор наглашава да је „циљ његовог увод ног излагања приказ, а не критика феномено

- тије“, чини се да је критеријум критичности

у интерпретанији једног филозофског правца овде, неоспорно, имплицитно уграђен. Најочи тији показатељ ове скривене критичности је и само ауторово одређење „циља књиге“ као импулса, мотива и историје филозофских рела-

„ција насталих „из изворних Хусерлових замис

ли“, Вредност њихова није само у уточишту онима који ће се, као следбеници Хусерлаутемељивача, бавити раскошним пољима једне сјајне идеје, већ јесте и инспиративно извориш те сопствених путева које Дамњановић, чак, сматра и.узначајнијим од пута којим је сам Хусерл крочио“.;. .

На прелазу дра века Едмунд Хусерл је, већ помало метафизички замореној, традицио налној европској филозофији, упутио револу

професор .

ционармну, ризично оригиналну а дубоко промишљену филозофску поруку. „Ка самим ства рима“. ка феноменима... Будући за Хусерла најпре наука о. суштини“ а затим сагледава ље те суштине“ „с гледишта трансценденталне свести. феноменологија /је прокрчила онај есенцијални пут „затворен предрасудама о оно ме што се појављује, закрчен чак и постојеБом објективном науком и филозофском традицијом“. Учичивши место на том путу, .зачетник модерне феномеполгогије, Сартров опо јви младалачки инспиратор, навео је на фено менолошки „грех“ многе ствараоце филозофски грађена духа.

У најновијој Д4мњановићевој књизи. насловљеној просто „Френоменологија“, увршћени су: Еуген Финк, Хедвиг-Конард Марцијус, Ро ман Ингарден,. Макс Шелер, егзистенцијалист Мартин Хајдегер. Вејленс. Мерло-Понти, „езропски образовани Вијетнамац“ Тран-Дук-Тао и млади италијански марксиста Енпо Паћи. Су чељавајући, упрошћечо речено. ове савремене мислиоце са самим Хусерлом и успостављају ћи њихове својеврсне међусобне односе, Милан Дамњановић чини смелу, унутрашњим ве зивом, осмишљену текстовну концепцију, која на целовитости управо добија „комбиновањем“ херменеутилке методе: једног Хајдегера и марксистичке феноменолошке струје Енца Паћија. ј

Нека је Еуген с питањем „пра-ја“ отворио нови хоризонт који, чак. „проблемски пре вазилази“ онај Хусерлов. нека је „онтолог“ Конрад-Марцијус и одбацио Хусерлов трансцендентализам, Пољак Ингарден засновего иде ју феноменолошке естетике, Шелер је применио на етичко учење, Хајдегер училио ствар посве хајдегеровском, Вејленс осветлио појам праксиса у „феноменолошком виђењу“, а Мер ло-Понти и Паћи учинили вредне и плодонос не напоре У „изналажењу сродности феномено лошког појма интернационалности и маркис тичког појма отуђења“, сви су они, у једном смислу далеко пунијем и значајнијем од традиционалног, настављачи и веома даровити „баштовани у пољу које мора донети још много пробраних плодова модерне феноменолошке филозофије. У том смислу треба врбд новати и нову књигу Милана Дамњановића.

! "Олга Стојановић

СТУДИЈЕ

Песнин под лупо

Радомир Животић: „Поезија за децу“ Драгана Лухића, ИЦС, Београд

1978. | |

Када треба стварно да се види шта је један заиста вредан и озбиљан књижевник, 0одан својој машти, свом свету, свом позиву, и деци, свом језику и добу, учинио у уметности И за културу, током двадесетак година свог искренот труда и рада, мало је оних који се прихватају да то лепо кажу, поткрепе резултатима својих истраживања и једноставно покажу и докажу.

Мало их је, али постоје. У невеликој и ле пој хњизи, у издању „Ициса“, Радомир Животић је испитивању подвргао песничко дело Драгана Лукића, једног од наших најпознатијих аутора омиљених дечјих пебама и бројних књига за децу.

Како је нелих књига о појединим нашим писцима У нашој литератури уопште мало, и како је У својој студији о Драгану Лукићу. УКивотић показао несвакидашњу смелост дау сврху анализе примени неконвендионалан а потпуно доследан метод, ова књига, чији су резултати и обиље информација и јасан суд, а која је написана уз то нимало претеншиоз= ним језиком има своју почетну, сасвим, несум њиву, вредност,

· У даљем разматрању вредности Животиће ве књиге сусрећемо се са колебљивом срећом књижевног критичара, који је овде више научник У лабораторију сложених области наука о књижевнести. На два плана, као вивисектор који из живог ткива поезије реконстру ише анатомију песничког дела и његов дух, и као критичар — стваралац коме није страно

МИЛАН ТРКУЉА: Грабисти '

· неухватљиво лелујање мириса песничких мирођија, Животић је балансирао веома вешто, а да су му стил И исказ увек остали строги, одсечни, и на неки симпатичан начин самоуверени, док су закључци понекад заиста непобитни! Импонује сигурност којом је Животић из наизглед формалне компјутерске мреже своје тоталне анализе свеукупних елемена та који граде књижевно дело извукао живот Лукића, песника замста топлог и хуманог, ко ји је тако далеко од челичних треперења неког футуристичког егзактног мерача уметничке вредности.

Међутим. неуједначеност вредности ове књиге је у томе што су нејелнаког интензите

та и дубине Животићева 'естетичка схватања“

и. рецимо, његова књижевно теоријска размат рања, или лексичка мерења. То није ни мана књите ни деманти примењивости Животићевог књижевномистраживачког метода. То је. мо ра бити, просто цена којом су се. на почетку, морали платити суштинска преотшимрност задатка и пионирство ораквог подухвата.

Животић је несебично на почетку књите дао преглед тотово свих критичких судова о поезији Драгана Лукића. И сам. надаље, није лоштао до битно другачијих закључака. Али он је помоћу осветљавања овот значајног ле сничкот дела из свих углова, своју високу 0онену и доказао. Док је ишао марљиво. од биографије песника до метрике и саме трафике (графичког изгледа) Лукићевих песама. кроз "све лавиринте поетике м лингвистике. Животићу дрвеће није заклонило тплуму. Њетова вњига диште, и ми кроз њу илемо као кроз угтодам, мало необично, осветљен, али познати пејсаж.

· Највећа вредност ове књиге је У анализи Лукићевот језика и песничке форме. Код нас У поезији занемарени закони песничке гтраматике, квантитатива и унутрашњих сукоба м тежина лексике и музике. У овој су књизи "разматрани са страшћу и знањем. Показује се да критика поезије не би смела ла занемарује испитивање синтаксичке и ритмичке структу ре поетског дела. Заслуга је Животићђева што се компетентно придружио омпима који су на занемаривање ових битних елемената у крити ци поезије већ указивали,

Структуралистичка или не, ова је књига оправдано за свој предмет изабрала поезију Драгана Лукића, песника о коме се даљи озбиљни судови могу тек очекивати. Таква књи га је корисна И добро долази свима који поезију Драгана Лукића, и поезију за децу уопш те, воле, цене и снају. ;

Ка Л аза Лазић

Траво нагрезла — из великих вода мени наклоњена Шта си свеусвему — у сјени сијача

Лишће .сребрнастд Подвезано дрвећем, касним Разноврсним Повмјал се Повијајмо се То је стање џ ком мислим

Да је све у мчајдубљој ризници Скривено Запето — Чека Путеви многотодна Увири у сјећања Залуџталља ријека

Из које чскаче фаута из које излијеће флора Осјећам узалудно умирање свијета Звонике на дни мора

Видим поустајале воденим дубинама

ПОЕЗИЈА

Суочавање са животним истинама

Јеврем Брковић: „Брђански Хомер је мртав“, „Веселин Маслеша“, Сарајево, 1970.

Најновија збирка песама Јеврема Брковића тематски се надовезује на: његову „Брђанску земљу“. Ова збирка и цо манирима емоције и по имагинарном богатству срећно се подудара са матицама живота, који се једновремено зачиисторији. ј

Иако је Брковићев Хомер у „завади“ са каменом и смрћу, ипак не може од њих побећи, јер они сумирају све жеље и трзаје, све наде и сне. Чудно је људско кратковечје. Тајна нестанка буди и коју бисмо назвали жењем у смрти“. Уосталом, то Брковић

ње накамсну и

појавност

и мисаоно указује кроз пронађене поетска слике, у којим је, кажимо, распламмеланхоличног стања:

сана ватра

„У твојим костима, ако их буде, Штумиће море пи шума заједно“.

Док. се'у „Брђанској земљи“ прелама више са пресеком минулог историјског момента, дотле је у овој књизи песник зашао у сва кодневне ломове човека, који се, ето, ни „под модрим брђанским небом“ не може одбранити од „болесног срца машине-

завичајно окружје, али

рије“.

Брковићево осећање да даје удес: убилачке пролазности појачано је сада новим елементима. Строј и бензин уведени су у лирску слику, али са осетним знаком одбојности. То песник посебно на глашава у песми „Сикће брдо челика на

ИЗ ЧАСОПИСА

Европска. сигурност и сарадња

МИСАО“, БРОЈ 1—2

Двоброј часописа за политичке науке, који издаје Факултет политичких наука Свеучилизшта у Загребу и Џентар за актуални политички студиј Народног свеучилишта града Загреба, посвећен је питањима европске безбедности и са радње. |

Посљедњи неколико година, унаточ становитим осцила цијама европског Истока и За пада — пише Радован Вукади новић у уводном разматрању под насловом „Европска ситур наст и. сурадња“ — европска сигурност као заједнички називник тих измењених тледања на укупност европскот раз воја саставни је део свих нај важнијих политичких иницијатива. И уз становите разли ке у гледањима, приступима па и садржају који би се мо гао остварити, ни једна европ ска земља (осим Народне Републике Албаније) није у досадаптњем процесу припрема изнијела своје неслагање сна порима да се реализира нов сту пањ односа на европском тлу. Истодобно, европска сигурност уткала се тако у читав низ 0сталих значајних међународно политичких питања. постав тпи саставни дио тлирет тренда. што иде у правцу попуштања и тражења нових конкре тних могућности интензивније међународне сарадње“.

Аутор даље говори о појму европске сигурности, његовој еволуцији, променама до којих је дошло у Европи, чинио цима новог европског развоја,

_ затим о Југославији и европ-

ској безбедности и.сарадњи да

би

Између мене ц њих — пространства сама

Јован Дујовић

ЈОВАН КРАТОХВИЛ: Скулптура за пројект спомен-костурнице у Риму (1974)

(Са изложбе у Галерији Дома ЈНА у Београду)

„проду- галачка ирта,

ка

камену,

закључио: „Текућа политичка кретања у ТОвропи иу свијету дају данас појачану на ду да ће се створити могућно сти да се замјене. данашње ревнотеже блокова и њихових војмлих арсенала равнотежом колективне сигурности, која ће с друге стране омогућити интензивно развијање свестра не сурадње свих европских др жава И народа. Таквој Европи југославенска вањска полити-

" ка одавно тежи и настоји да

У складу са својим могућностима учини све како би садаш њи разговори, о будућности Ев ропе били што прије реализи рани у политичкој пракси“. “ Владимир Детан пише о Европи између отиште и регионал не безбедности, Влатко Миле та о скономским односима из међу европских држава, Иво Бркљачић о политичкој економији и међународном удруживаљу рада, Сава Живаново 'свропској безбедности и идесо лошкој борби. Булислав Вукас о-мећународној заштити мањи

-на, Ранко Петковић о факто-

рима безбедности и сарадње нз Балкану. Радован Павић о европској безбељлности и проб лемима јадранског акваторија, Иван Ивековић о условљеностима промена на југу Европе и Мон Аврам о Румунији и ев ропској безбедности. На крају темлтеког блока Божица Блатовић даје преглед чланакају тословенских аутора о езропској безбедности и сарадњи за последњих десет година.

У сталној рубрици објављени су прикази и рецензије страних и домаћих књига. (Главни и одговорни уредник Радован Вукадиновић, цена 15 динара).

брдо паса“. Несмирен, због све веће најезде челика у човеков интимни свет, Брковић нам већ одмах ставља до знања да је одан ботаници.

„Ваља указати на песниково продубљавање језгара песме. Брковић б стиже неговањем модерне песничке фор ме, у којој израз има нешто већу гипкост и слободну метафоричност. Сада се од речи тражи да донесу спојеве него са тим спреговима и нове доживљајне целине. ирационализов: ре у којој се не губи смисао,“испунила је стихове узбудљивошћу личног искуства. То нам говори да је песник водио рачуна о разбокоравању поетске идеје. "у којој је природа израза добила белег новине и асоцијативности.

Треба нагласити Брковићево. неговање псезије исповеднот садржаја.. То је. приметно у циклусу „Свако уз свој зид“. Песниково настојање да ствари и природу да у нераскидивој завршило наговештајем, него је та веза добила осмишљајно својство и замах. У овом циклусу присутна је и хуморна нота, која се провлачи као визуелна слиједног присећања „Послије уобичајеног провјетравања“).

Песнички доживљај Јеврема Брковића везан је, рекли смо, за завичај. Боље рећи, везан је за мудрост која је ту. на поникла. Хомер је схватио да је живот нешто што се дарује, а мудрост

то по-

пљуснуо дарима, не само. нове се мора Та песникова тра-

за до ме-

вези, није се

(реч је о песми

Проза Јанка Ђоновића

„МОСТОВИ“, ' БРОЈ 27

Часопис који издаје МеђурепуСбличка заједница за културно-просветну делатност са седиштем у Плевљима доноси на најистакнутијем месту нову' прозу Јанка Ђоновића „Цо кула“. Поред Ђоновића, прозким прилогом је заступљен и Љубивоје Петровић. Стиховеу овом броју објављују Момир Вајводић, Драгила Маџтаљ, Мемет Смајловић, Александар Алексић, Драган Лакичевић и Мирко Иконић, као и „Песму мртвот рудара Сулејмана“ Ха сана Мерџана, једног од маја: нимљивијих писаца турске на редности у Македонији.

Војислав Минић објављује отлед „Мисао и значај Андри ћеве Проклете авлије“. док Ми лан Вукашиновић исписује своја књижевно историјска запажања под насловом „Неш то о језику Пушкинбвих лич ности“, Александар К. Хејман

заступљен је одломком 'из ру.

кописа „Књижевна географија“ који је посвећен походу у родно село великана песничке речи Ђуре Јакшића, а БВукман ЂЋулафић записом о знаме нитостима прве српске престо нице.

ТУ одељку „Бјесници“, · одељ КУ за нове песничке гласове, упознајемо се са стиховима срикете Кеновић — Салиховић, Небојше Леветака, Радомира Дробњака, 'Бобека _Мимић и Шабана Шаренкапића.

На страницама посвећеним књижевним приказима и освр тима Василије Вране: говори

0 књигама које неправедно „за“

Хвата« заборав, док о кљизи

· Радомира В. Мвановића „Ро-

ман Михајла Лалића“ пише Станоје Ивановућ и роману Бисере __Аликадић „Ларва“

Предраг Протић. На крају ча

потреба која се отима и тако отета постаје својина трајања. Много шта у овом свету изазове неверицу, па је узалудна свака мисао о оживљавању ми“ нулог доба. · Брђански Хомер помера се из старине (свога света) у свет који нас је 34-

октанисаним ваздухом, цом јурњаве и метежа. Дакле, са брда

спасење и жеља да се за собом остави траг. Судећи по песниковом ставу потребно је од разбијеног живота компоновати многогласно поетско певање, Тра гизам је погодан за исказивање тог неоп ходног лирског обележја. Брковић је 10 добро знао, па је свога Хомера сенчио резитнантним располохењем; то је биће које је саздано од бола без пребола:

„И Бог је мртав горе у литицама. И литице су мртве доље у човјеку“.

Брковић се и овом књигом потврдио као песник који је у пуном зрењу. Нег дашња његова распеваност. праћена зву-

ком као главним ширила се и на друге поетске особености, у првом реду на модерну мисао. која у себи окупља неопходне стваралачке саставнице.

БРАНИЧЕВО“,

унутрашњим потресима и сугрозни- сићи у душу, душу која је

носачем песме, про-

Жарко Ђуровић

сописа је мемоарски запис Бошка Матића о његовим сусретима са ратном Фотографи јом. (Главни уредник Мирко Бранеш, олговорни уредник Во јислав Максимовић, цена

динара). '

Превазилажења БРОЈУ 1 е

Са великим закашњењем п9 јављује се двомесечни часопис за културу, уметност и друшт. вена питања који је у Пожа“ ревцу покренут пре драдесе! година, Пригодни уводник 1 вори о протеклом периоду.“ имарству и прегалаштву. 687 снем опредељењу за аутенти! ну реч и културу, као и мевању са којим је праћен у Бај рад. .

Жарко Папић износи, своје запажања о неким, проблем, ма теорије самоуправног а нирања, а Милан М. МИНА вовић о моралним својство, комунисте у светлу 169 Ј конгреса Савеза комуниста ић тославије, „Драган Лакиће објављује кратак запис 0 Зе вазилажењу У савременој п

зији. ; | 4 . Песме У овом броју објава ју Вера Бранковић — Ма Ђуро Милекић., Мусрет зућ таревић, Данило Мрка ул Драгослав Живковић У Тре Софтић, а прозни сатав ју рољуб Милановић, коља фи! Ћевиђ је аутор препева а“ цуских „баладичара“ из ој и ХУ века и го Реташа на, Алена Шлартијеа. | „ Орлеанског. Жана Но Жана Мешивоа,. као 3 уводне белешке. (Слана говерви уредник мили : ленковић, цена 8 динар