Borba, Apr 24, 1990, page 7
| |
|
| | | | |
о | % У | ђ Га а у (ум П ц 60. еј, 10 (у 1, 3 Ју.
ДНЕВНИК __
СПЕЦИЈАЛНО ЗАСЕДАНЈЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УН О ПРОБЛЕМИМА РАЗВОЈА
Несврстани
прозивају“
, ју азвије
чланице покрета су спремне на конструктиван
и продуктиван дијалог са индустријским земља-
а и то не само о питањима њиховог непосред-
ног интереса, већ и о свим осталим које се тичу
међународне заједнице — истакао савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар _
Нјујорк. — Несврстане земље су спремне на конструктиван и продуктиван дијалог са развијеним и то не само о питањима њиховог непосредног интереса, већ о свим која се тичу читаве међународне заједнице — истакао је савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар, говорећи јуче на специјалном заседању Генералне скупштине УН о проблемима развоја.
На овом заседању, које је јуче почело у седишту светске организације у Нјујорку, требало би, у складу са декларацијом усвојеком на прошлогодишњем самиту несврстаних у Београду, да се утврде основе за оживљавање мир Лончар
ПАРА АНЕ АЕ И НЕ ЕР ТЕ ИЕНА ИЕ вета Тражи се одговор
Свјесни смо да једно засједање не може одговорити на сва очекивања. Међутим, ако успије да уђе у срж проблема и да одговор на само једно питање — како отворити развојни циклус који ће бити у интересу свих — може то бити кључ и за сва даља врата: она која воде у свјетску стабилност, и она која уводе у стварну демократизацију међународних односа; демократизацију која је неодвојива од економске и социјалне сфере.
ПЕТЕ СИ ЕРЕ НЕРЕД РА ИЕ ЕН ПЕЕ) дијалога Север-југ у новим ме- оружању и развоју, као и да смо ђународним околностима. сада кренули путем разоружања, Напомињући да „своје прве Лончар је закључио да би онда јези и мисли“ упућује Намиби- било логично да материјалне ј, као најмлађем члану УН, Бу- могућности сада инвестирамо у димир Лончар је истакао да про- развој јер, како је рекао, развој пашење независности ове аф- подстиче развој, а напредак рађа јичке државе означава крај ере напредак. колонијализма, али и наглашава потребу решавања дубоких диспропорција у економском и социјалном развоју света. Неопходност дијалога између развијених и земаља у развоју, Будимир Лончар је поткрепио упозорењем да су безбедност и развој две стране једне целине светске стабилности и да се однос Исток-Запад преточио у однос Север-југ, у стање растуће економске зависности. С тог стаћовишта и економске интеграције, које у основи имају раст и Међузависност, губе смисао ако се определе за изолацију или развој наштету других, јер би на луже стазе деловао дезинтеграТивно, а њихова сврха претворија би се у сопствену супротност. Сходно томе, сматра Лончар, Ни повезивање најразвијенијих ће треба да буде опасност за мање развијене, ако се заснива на . (агледавању _ међузависности светске економије, што је кон(татовано и на недавној бонској Конференцији о економској саИдњи у Европи. Значајан доТринос уочавању те међузависКости, дале су нарочито ЕЗ и Ка"ада, што побуђује наду да ће и 000 заседање у Нјујорку бити у знаку напора да се дође до заједВИчког интереса и акција, рекао Је Лончар. По његовом мишљеЊу, ово заседање би требало да
Несврстане земље прихватају одговорност за сопствени развој и многе су већ ушле у економске и социјалне реформе али, упозорио је Лончар, то неће бити довољно ако се не створе повољнији међународни услови. Они, пре свега, подразумевају решавање проблема спољне задужености, слободан приступ тржиштима кроз смањење протекционизма, обнављање дијалога Север-југ о реактивирању развоја и специфичан приступ решавању проблема најмање развијених земаља, прецизирао је Лончар.
Уколико се на овом заседању Генералне скупштине буде дао одговор на само једно питање, подвукао је Лончар, а то је — како отворити развојни циклус у интересу свих — онда то може бити кључ и за сва даља врата, која воде у светску стабилност и демократизацију међународних односа, неодвојивих од економске и социјалне сфере.
Повезујући, на крају излагања, питање развоја са људским слободама, као врхунском вредношћу ове епохе, Будимир Лончар је упозорио да човека не можемо уздићи изнад његовог социјалог и економског окружења. Оно може бити његова шан-
(Од сталног дописника „Борбе“)
Москва. — Помало неочекивано: у Москву је јуче пре подне стигла четворочлана делегација литванске владе, али је предводи Ландсбергисов заменик Кузмицкас. Делегација има задатак да у Москви остане више дана и да покуша започети макар „прелиминарне разговоре о будућим преговорима“. „Четворку добре воље“ још нико није примио, а тешко је рећи и хоће ли она уопште стићи до Кремља с обзиром да Литва одбија основни Горбачовљех захтев — да поништи акт о независности.
У прилог претпоставци да су Литванци узалуд дошли у Москву — да неће постићи ништа и да их неће примити нико из самог врха — говоре и знаци проширивања и пооштравања совјетске економске блокаде. Ромуалдас Озолас, потпредседник литванске владе саопштио је да „СССР појачава блокаду“ и да је совјетској железници и друмским превозницима дат налог да „више ништа не возе у Литву“. Најавио је да ће ово заоштравање довести и до промене литванског става: да ће Виљнус одговорити обустављањем испорука хране и свих оних испорука индустријских производа које СССР извози.
Компликује се и ситуација поводом Литве и око Литве. један од млађих научних сарадника Совјетске академије наука прексиноћ је (преко Централне телевизије) изјавио да Устав СССР не дозвољава завођење економске блокаде према било којој од 15 совјетских република и да је сама блокада — својеврстан чин
БОРБА, уторак 24.
СОВЈЕТСКА ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА
Литва обуставила извоз
Виљнус. — Литва је прекјуч
е саопштила да је принуђена да
обустави испоруку свих производа намењених совјетском изво-
зу у иностранство — јавља АФП. ; Одлука се образлаже економском блокадом Москве, уз
тврдњу да совјетско Министарство транспорта спречава дотур
свих врста производа у Литву. Позивајући совјетску владу „поново успоставе нормалне ф
и Министарство железница да ункције“ железничког транспор-
та, влада Литве је саопштила да је принуђена да прекине „извоз свих производа“ намењених даљем извозу из Совјетског Савеза
признавања независности Литве. Са сличне политичке позиције је један од главних кандидата за председника Врховног совјета руске федерације, Борис Јељцин, упозорио да ширење блокаде већ почиње доводити у питање остваривање неких елементарних људских права у Литви: Последњих дана су у Литву пристигла нова совјетска војна појачања. Многи учесници конгреса КП Литве (на платформи КПСС) тражили су прекјуче оставке Битаутаса Ландсбергиса и Казимјере Прунскене и завођење председничке управе.
Совјетски државни врх почиње посебно забрињавати перспектива погоршања (због Литве) совјетско—америчких односа. Чак се домаћа јавност почиње полако припремати на то. „Правда“ је — у јучерашњем извештају свог њујоршког дописника — чак неувијено рекла да „развој односа међу двема тако различитим земљама, као што су СССР и САД, не може вечито ићи само узлазном линијом“.
Забринутост изазива и неспремност Летоније (а вероватно и Естоније) да прихвати пону-
ђени конфедерални статус, иако јој је, заједно с њим, било обећа-. но и то да ће њени младићи служити само у оним јединицама совјетске армије које су дислоциране на њеној територији, што је, практично, било отварање врата формирању њене, републичке армије. Стога се у совјетском врху — као резервна варијанта за „црне дане“ — све интензивније размишља о „финландизацији Прибалтика“.
Присталице оваквог приступа решавању „балтичког проблема“ мисле да би и Литви, и Летонији, и Естонији — уколико замисао са конфедералним односом не успе — требало понудити „формулу односа између СССР и Финске“, са једном једином, али битном разликом: да СССР на територији своје садашње три републике, бар у наредних десетак година, задржи војне базе. За узврат,-Литви, Летонији и Естонији се нуди оно што Финска већ има: СССР као „проширено тржиште“ и снабдевач сировинама. За Кремљ Литва и даље није једини проблем.
Московске партијске организације масовно одбијају да из
ПЕКИНГ ЗВАНИЧНО ПОТВРДИО НЕМИРЕ У СИНКЈАНГУ
Права битка у Акту
У дводневном насиљу живот изгубила 22 лица Ф Регионалне власти настоје да нагласе како суко-
би нису имали ни верски ни национални карактер
(Од сталног дописника „Борбе“)
Пекинг. — Локалне власти аутономне области Синкјанг потврдиле су прекјуче да су у овој провинцији на западу Кине, дуж границе са СССР, претежно настањење националним мањинама, муслиманске вероисповести; почетком априла избили немири о чему је наш лист већ писао у два наврата. То је прво званично признање дводневне провале насиља у Синкјангу у којем су погинуле 22 особе.
У извештају саопштеном на локалној телевизијској станици у Урумчију, главном граду аутономне покрајине, наводи се да су немири избили у граду Акто у Киргиској аутономној парфектури Кизилсу, за време „Ћинминг фестивала“ — кинеског дана мртвих.
Нереде је изазвала група убица у бекству, биших осуђеника и криминалаца која је основала
1отврди да су основе новог сисТема међународне безбедности у Новој равнотежи интереса, чија | срж у економској и социјалној Сфери,
Подсећајући да су несврстани Јек давали исти приоритет раз-
тије Ал Шара
пр риканац Роберт Полхил, ти су прекјуче, после више од бод Године заточеништва, ослоМа Његови либански отмимо је прексиноћ из Даљоја У СР Немачку. Амерички ~ 5 авион пребацио је Полхи% бо војну базу у Ви-
професор бизниса на БејурЗи Универзитетском колеџу, Јицо лишњак Полхил је, са двоПру“ Колега, отет 24. јануара ћ Године,
му је изјавио новинарито Дамску да је дуге месеце за~ „'Иштва провео у тишини и риади. Додао је да га отмичакој ису малтретирали на било Начин“, же рва ствар коју желим да каТод да ми је жао што сте ме мерено чекали. Тридесет и девет Јер је заиста дуго,“ рекао је, сци Зујним гласом Полхил. О6ну “о Је да му је било забрањеГласно говори и да још
Мас није у стању да „подеси“
оца нормалну јачину.
ка игледно исцрпљен, Полхил Новинарима разговарао са-
са, али и његова коб, па ако су нам људске слободе циљ, онда све снаге треба покренути у "правцу развоја читавог света, без изузетака, рекао је, поред оста-
тајну контрареволуционарну организацију да би се супротставила Комунистичкој партији и народној влади. Ова група за коју
лог, Будимир Лончар пред Генералном скупштином УН.
је у извештају употребљен израз „хулигана“ успела је да „заведе
Ирански министар спољних послова Вечајати је
мо десетак минута, али је одбио да говори о осталим таоцима. Рекао је само да је „дубоко забринут за своја два друга“ и све друге људе који се још увек налазе у ситуацији у којој је он био. .
„Било нам је досадно, али нисмо малтретирани на било који начин“, рекао је Полхил и додао да су „млади људи“ који су их чували били веома пристојни и чинили све да им помогну. Говорећи о животу у заточеништву, Полхил је рекао да је најтеже било што нису знали да ли ће икада бити ослобођени.
Уверен сам да је ослобађање Роберта Полхила отворило пут за ослобађање и свих осталих талаца — изјавио је прекјуче у Дамаску сиријски министар иностраних послова Фарук ал Шара.
Како јавља Афп, министар Ал Шара је рекао да је ослобађање Полхила резултат заједничког деловања Сирије и Ирана и да ће две земље наставити да чине све што је у њиховој моћи да обезбеде слободу за остале западне таоце. у
Амерички председник Џорџ
~
матије Фарук ал Шара
ДАМАСК: Амерички амбасадор Е
тражи „гестове“ већ ослобађање Иран и свих америчких талаца. Буш се. процесу.
слабо обавештене масе“ али се при томе не прецизира њихов број. Разјарена гомила почела је да преврће и пали аутомобиле, а пуцано је и баченио неколико бомби на припаднике снага реда. Када су локални функционери и полиција покушали да успоставе ред, „контрареволуционари су их опколили у седишту градских власти, отели им оружје и хладнокрвно убили шест полицајаца док су 13 тешко ранили“. У помоћ су онда позване јединице „народне полиције“. У обрачуну је убијено 15 контрареволуционара и „силеџија“, каже се у извештају. - · Немири у Синкјангу су први званично потврђени немири у Кини после сламања „контрареволуције на Тјен ан Мену“, почетком јуна прошле године. пуне две недеље званични Пекинг и представници покрајинских власти одбијали су да демантују или потврде вести о нередима које су у Пекинг стигле посредством странињ путника који су се у време немира затекли у овој области.Према тим сведочењима нереди су, наводно избили због одлуке покрајинских власти
Буш је, истовремено, у Исламо- још једном захвалио Срији због ради на Флориди, изјавио да се њене посредничке улоге, али је истакао да није склапао никакве радује због Полхила, али да не додао да још није јасно да ли је споразуме око талаца. „ја не трао кључну улогу у овом тргујем таоцима“, рекао је, „аме-
двард Џериџијен, Роберт Полхил и сиријски шеф дипло-
да забране припадницима киргиске националне мањине из Акта да изграде нову џамију. Том приликом, тврдило се, разјарени верници убили су двојицу изасланика кинеске владе који су дошли на преговоре.
Пада, међутим, у очи да се у извештају покрајинских власти посебно инистира да је у нередима убијен и високи функционер ујгурске националности, најбројније етничке мањине у врло шароликом националном саставу становништва ове аутономне 06ласти. Тиме се на индиректан начин ставља до знања да нереде у Синкјангу нису имали ни
Спречен удар
Каиро. — Суданска војна хунта осујетила је рано јуче покушај државног удара, јавља египатска агенција Мена из Картума, не прецизирајући извор информације. Ухапшен је, наводно, један број пензионисаних и млађих официра који су покушали да свргну владу генерала Омара
НЕШТО СЕ МЕЊА У ПОЛИТИЦИ ОСЛОБОДИЛАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕРОРИСТИЧКИХ ГРУПАЦИЈА
Сви таоци ће бити ослобођени
изјавио да је пуштањем на слободу Американца Полхила „учињен први Корак“ и да треба очекивати наставак те праксе „на обе стране“ Ф Слично мишљење изражава и сиријски шеф диплома-
Председник Буш је посебно
ричка политика је на здравим
април 1990. страна
· |КИНЕСКИ ПРЕМИЈЕР У ПОСЕТИ СОВЈЕТ-
СКОМ САВЕЗУ
КПСС икључују присталице „Демократске платформе“. Политички блок „Демократска Русија“ — који је на изборима за нови парламент руске федерације освојио више од 30 одсто депутатских мандата — спрема се да већ на његовом првом заседању иступи са својим пројектом „декрета о власти“. Овим документом „Демократска Русија“ има намеру да поручи КПСС да ће приступ државној власти онемогућити „свим политичким и друштвеним организацијама“ и да забрани партијско—политичко руковођење оружаним снагама, КГБ, правосудним органимас, предузећима и државним институцијама. _ „Демократска Русија“, истовремено, чини све да на чело Русије доведе свог кандидата Бориса Јељцина, а да онемогући избор „кремаљског претендента“ — секретара ЦК КПСС Јурија Маненкова. Крајњи циљ је јасан: после Москве и Лењинграда, освојити власт и у Русији. 5 Ђуро БИЛБИЈА
Москва. — У Москву је јуче, у тродневну званичну посету, допутовао премијер Ли Пенг, први председник кинеске владе после 26 година.
Сама та чињеница даје значај овој посети, којом се у суштини заокружује процес нормализације совјетско-кинеских односа након пуних 30 година заоштрености и стагнације.
Поподне су почели разговори Михаила Горбачова и совјетског премијера Николаја Рижкова са кинеским премијером у чијој је пратњи и министар иностраних послова Чијен Чичен. Овде се сматра да ће основна пажња у разговорима бити посвећена јачању изајамног поверења између две велике државе,
а Казимјера Прунскене у Стокхолму
Стокхолм. — Литвански пре- |: : мијер Казимјера Прунскене, која је у оквиру скандинавске турнеје, после посета Норвешкој и Данској, прексиноћ стигла у Шведску, изјавила је да жели да шведску владу и пар- | тије детаљно упозна са ситуа- | цијом у Литви. '
а то подразумева оно што је Горбачов још маја прошле године договорио са кинеским политичким врхом. Реч је о смањењу „војне конфронтације на граници“ између две земље. Совјетски Савез је, по кинеским тврдњама, годинама држао милион војника на граници, што је била једна од препрека за нормализацију односа. Сада би требало да обе стране смање војне снаге на граници, а многи верују да ће бити договорено и да се војне снаге повуку на 200 километара у дубину националне територије. Друго, веома важно питање је економска сарадња, где су могућности минимално искоришћене. Две земље које заједно имају 1,4 милијарде људи, размениле су прошле године робу у вредности од 2,4 милијарде рубаља, што је знатно испод потреба и могућности. Сматра се да има
верско ни национално обележје. Кинески листови и Централна телевизија нису, међутим, ни прексиноћ ни јуче пренели саопштење с синкјаншких _ власти. Уместо тога, рецимо, званично гласило ЦК КПК „Женмин жибао“ донео је јуче подужи текст под насловом „Закон о мањинама омогућио напредак Синкјанга“. У тексту се између осталог каже, да је од увођења закона пре пет година „највећа аутономна област забележила видан економски и културан развој чиме је ојачано јединство различи-
тих националности“. М. ЈАУКОВИЋ
у Судану
Хасана ал-Башира. Башир је преузео власт војним ударом јуна прошле године.
(Од сталног дописника „Борбе“)
Према извештају Мене, ситуација у Картуму је мирна, а једно време прекинути друмски, ваздушни и телефонски саобраћај у главном граду поново је успос-
Пекинг — Премијер Ли Пенг испраћен је јуче из Пекинга у Москву као први председник кинеске владе који ће ступити на совјетско тло после пуних 26 го-
дина, и први руководилац на
тављен. Е У највишем нивоу који долази у
основама и неће се мењати.“ После ослобађања Полхила, Иран и Шиитски покрети у Либану очекују ослобађање четири иранска „таоца“ у Либану, као и пуштање на слободу свих Либанаца у израелском заточеништву, укључујући и шеика Обеида — изјавио је прекјуче у Њујорку ирански министар иностраних послова Али Акбар Вечајати.
Четири Иранца су отета у Ли-
бану 1982. године, а Иран тврди |.
да су отмичари припадници хришћанске Фаланге, У интервјуу Агенцији Франс-прес, Вечајати је рекао да су, према мвформацијама којима он располаже, ирански таоци још увек у животу. Вечајати је позвао западне земље, посебно САД, да искористе свој утицај и обезбеде ослобађање свих Либанаца који се налазе у израелском заточеништву. Нагласио је да се то посебно односи на шиитског лидера ше-
ика Обеида, кога је прошле го-
дине са југа Либана отела једна група израелских командоса.
Ирански министар је изјавио да ослобађање Иранаца и шеика Обеида није никакав предуслов за ослобађање осталих западних талаца. Рекао је да је Иран увек био против узимања талаца. „Са-
да морамо деловати. Први корак ·
је учињен,“ додао је Вечајати.
суседну земљу после прошлогодишње обнове међудржавних и међупартијских односа. Иако се од тродневне размене мишљења не очекују неки сензационални резултати, медијску атрактивност овог сусрета појачавају оцене да би то могао да буде почетак нове етапе кинеско-совјетског приближавања.
Кинеска средства информисања дала су овој посети велики публицитет. Заједничка порука свих коментара своди се на закључак да обе земље имају заједничку жељу да „окончају прошлост и да се окрену будућности“. ; Тродневни разговори „кинеског премијера са Горбачовом и совјетским премијером Рижковом биће, истиче се, претежно посвећени унапређењу трговинске, привредне и научно-технич-
Париз. — У Париз је јуче у дводневну радну посету допутовала делегација Извршног већа Србије са председником Станком Радмиловићем на челу.
Радмиловић и његови сарадници ће водити разговоре: са домаћинима о даљем развоју привредне сарадње у разним доменима. Председник РИВ-а ће присуствовати у Паризу и пот-
писивању протокола о заједничком улагањима француске компаније „Алкател“, највеће у Европи у области комуникација, и „ЕИ" Ниш о производњи телефонских централа. Уговор је
Мисија Литве у Москви јачање
Четворочлана делегација из Виљнуса треба да успостави прелиминарне контакте „о будућим пре говорима“, али су слаби изгледи да ће је ико од високих руководилаца примити Ф Јељцинова „Демократска Русија“ припрема свој декрет о власти и покушава да по сваку цену омете избор „званичног“ кандидата и секретара ЦК КПСС Маненкова
Ли Пенг први председник кинеске владе који после пуних 26 година долази у Москву Ф Раз-
говори са Горбачовом и Рижковом Ф Обе стране треба да смање војне снаге на граници
доста простора да се оствари оно што је договорено приликом прошлогодишње Горбачовљеве посете Пекингу, а то је посебно сарадња у области металургије, енергетике, саобраћаја и робе широке потрошње.
У размени мишљења о светским питањима, сигрно је да руководиоци СССР и Кине неће бити сасвим сагласни око промена у Источној Европи. Њих Москва сматра неизбежном последицом демократизације света и истрошености административно-командног модела социјализма, док је пекиншки став у том погледу магловит. Пекинг неће да се „меша“ у унутрашње послове тих земаља, али жели да промене те врсте буду — што даље од њега.
У овај контекст спада и прошлогодишњи трагични Тјен ан мен, када су оклопним возилима заустављени демократски процеси у Кини. Москва је била веома уздржана, односно са њених врхова послане су свету поруке да она не жели да прокоцка мукотрпно грађену нормализацију за једну изјаву осуде брутал ног поступка према омладини на највећем тргу у свету.
Посета Ли Пенга, који је дошао овде 26 година након спог поочима, такође кинеског премијера Чун Ен Лаја и готово 40 година након свог студирања у Москви, мора имати позитивни ехо у односима две земље. Да ли ће то обема великим суседима послужити као добра улазница у још веће светско друштво и међународно преговарање — остаје да се види.
(Танјуг)
Окретање будућности
Иако се од Ли Пенгове посете Москви не очекују неки сензационални резултати, кинеска средства информисања дају јој велики публицитет
ке билатералне сарадње. Очекује се потписивање неколико конкретних аранжмана у споменутим областима као и начелни
договор о смањењу обостраног 14
војног присуства дуж границе дуге 7.000 километара.
У светлу изолације на међународној сцени и сталног погорша“ ња односа са Вашингтоном, после „сламања контрареволуције на Тјен ан мену“, московско путовање Ли Пенга први је значај- • нији кинески спољнополитички корак у пробијању наметнуте дипломатске блокаде. Кинезима, притом, иде на руку чињеница да је заоштравање кризе у Литванији ставило на озбиљну пробу никад дотад боље совјетско-америчке односе. Као и да подршка Пекинга сада и те како одговара Москви.
Ли Пенг ће боравак у Москви искористити, свакако, и за трасирање путева међудржавне сарадње са источноевропским земљама, али и са новонараслим друштвено-политичким снагама. Без обзира каква осећања интимно гајило, кинеско руководство је, очигледно, спремно да, ипак, прихвати нову источноевропску реалност.
М. ЈАУКОБИЋ
Делегација РИВ Србије у Паризу
вредан 40 милиона долара. Стварањем мешовитог предузећа, како је јуче речено, решиће се проблем поштанских комуникација у Србији, а потенцијално у Босни и Херцеговини и Македонији. Трећи потписник је ПТТ Србије, Француски премијер Рокар данас ће примити Радмиловића и његове сараднике. Радмиловић ће такође водити разговоре са __ француским _ министром спољне трговине Мари Росем као и са представницима више највећих домаћих привредних компанија и банака.
:
ров ае та
ари =
Чг