Borba, Aug 08, 1992, page 4
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
Затвори УНПРОФОРУ
Книн. — Српско-хрватски рат на просторима бивше социјалистичке Хрватске од самог почетка пратиле су приче о логорима. Стратишта Срба најчешће су у српским медијима везиване за градове ·-Задар и Госпић, док су хрватска средства информисања потенцирала страдања Хрвата у Книну. Смиривање оружаних сукоба и почетак реализације мировне операције као да су утицали да се на обе стране „забораве“ приче о логорима.
На подручју Крајине омогућен је и боравак посматрачким екипама Европске заједнице, док су у Книну и још неким крајишким местима формирана представништва међународне организације Црвеног крста. Логоре са „тисућама“ људи тешко је сакрити у таквим околностима.
Поред тога, Крајина свакако спада међу ретка подручја на тлу бивше Југославије где су некадашњи затвори, као што је случај у Глини и Градишки — изнајмљени. У њима су сада припадници мировних снага УН, а део затвора у Глини закупили су тамошњи приватници. Ту информацију потврдио је и министар правосуђа РСК Војин Шуша, истичући, истовремено, да на. подручју Крајине функционише само. једна класична, затворска установа и то у Белом Манастиру. О броју ратних заробљеника у Крајини није могуће добити прецизне податке, али се, након последње веће размене током маја и јуна месеца, истиче да је у РСК „њихов број минималан“. У Книну се, према званичним подацима којима располажу и УНПРОФОР и Црвени крст налазе четири ратна заробљеника са подручја Далмације и Лике, те 17 цивила.
С. РАДУЛОВИЋ
ВОЈСКЕ СРЈ
4, " СУБОТА — НЕДЕЉА 8—9 АВГУСТ 1992. ГОДИНЕ
Заробљеници
| војна ao
~
Подаци се не садпштавају јер би се њима могло манипулисати Ф До сада замењено 10.000 зароб-
љеника на обе стране
Београд. — Колико је заробљених од стране Војске СЕЈ у оружаним сукобима зараћених страна на територијама Хрватске и БиХ2 Покушали смо да сазнамо, али војни извори то не саопштавају, да тиме,. како наводе, супротна страна не би манипулисала.
Већ од почетка оружаних сукоба организована је Служба за евидентирање заробљених и несталих. Према истим изворима, ову функцију у војсци СРЈ обављају комисије Министарства одбране и корпуса који су били у тзв. „борбеном додиру“. Посредством тих комисија до сада је размењено око 10.000 заробљеника на обе стране. До 19.маја ове године размењивали су се само заробљеници између Армије и Хрватске, а после овог датума и између зараћених страна у Босни и Херцеговини. У разменама у БиХ ослобађају се и припадници Војске Југославије који су били заробљени у оружаним сукобима на тери-
торијама БиХ и Хрватске. Највећи број заробљених и киднапованих или ухапшених припадника Војске СРЈ налазе се у затворима и заробљеничким логорима у Сплиту, Загребу, Осијеку, Љубушком, Сарајеву, Тузли, а мањи број и у другим
"местима. Како тврде војни из-
вори, заробљени припадници оружаних састава Хрватске на-
· лазе се у Сремској Митровици
и Морину (Котор). Последња размена заробљеника изврше-
- на је 5. маја ове године. Након
тога дошло је до прекида, сем мањег броја размењених на локалним нивоима. Разговори о размени заробљеника од новембра 1991. године воде се у Комисији која је састављена на паритетној
основи од представника Владе ·
Хрватске, Војске СРЈ и Међународног комитета Црвеног крста. Сада су узроци застоја у раду Комисије отклоњени, па се очекује и бржа размена заробљених. Ј.Ф.
ГОВОР ПРИЗОРА: Затвореници у Омарској
ПОДАЦИ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ БиХ
Листа затвора — концентрационих логора – 30. Ниш — Војни логор 1.540 31. Суботица — Сабирни центар 5.000 32. Приједор —- Спортски центар 2.600
које контролишу Срби
ДНЕВНИК _ —
БЕЗ ТАЧНОГ БРОЈА ЗАРОБЉЕНИХ ОД СТРАНЕ
1. Пале 2.500 33. Бањалука. — КПЗ 980
2. Сарајево — Кула 850 34. Херцег Нови 350
3. Илиџа — Стари дом здравља 520 35. Пријепоље 480
4. Илиџа — Црвени крст 400 36. Никшић 840
5. Илиџа — СУП 150 37. Шабац 1.460
6. Илиџа — Камп Лужањ 650 38. Вишеград — Спортски центар 1.630
7. Рајловац — Енергопетрол 740 39. Братунац — Основна школа 910
8. Рајловац — Дистрибутивни центар 2.200 40. Бијељина — Касарна 1.320
9. Рајловац — Касарна Бутиле 730 41. Угљевик 600 10. Хаџићи — Спортска Дворана 2.500 42. Угљевик = ТК 7.000
11. Вогошћа — Тунел Кривоглавци 950 | 43. Требиње — Војни затвор 1.490
12. Вогошћа — Бункер 620 44. Сански мост — 760
13. Вогошћа — Спортски центар 1.750 45. Шековићи — Логор „Сушица“ 1.200 |
· Семизовац 840 46. Доњи Вакуф — Магацин „Врбаспромета“
· Илијаш — Основна школа ,27. јули“ 450
· Илијаш — Основна школа Подлугови 380 · Илијаш — Магацин „ЈНА“ 660
· Рогатица — Сладара 500
· Фоча — КИД 2.500
· Зворник — Каракај Творница глинице 1.330
Ма ја а а а С чр со ~ со сл >
21. Гацко — Автовац — Фазлагића кула 670 50. Блажај 1.100 |
22. Лозница — Спортски центар 1.380 51. Рогатица — Логор „Подсој“ 2.300
5 Озрен — Спортско-рекреативни центар Ба Калиновик — Јеласца — Барутни магацин 1.460
24. М виа 860 53. Калиновик — Основна школа 150
25. Б | lt Касарна 2.600 54. Приједор — Трнопоље 3.600
логор 5.000
-200 јули“ 2.500
860
47. Доњи Вакуф — Магацин у Омладинској ул.
440 48. 49.
55. 56. 720
Брчко — Лука 4.700 Подлугови — Школа 750
Приједор — Омарска 11.000
Приједор — Творница керамичких плочица
57. Приједс доро— РУДНИК Јђубија == 2: 300.
ДОБРИЦА ЋОСИЋ ПРЕДЛАЖЕ МЕЂУНАРОД-
НУ КОМИСИЈУ
Ели Визел на челу
Београд. — Председник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић предлаже 06разовање међународне комисије састављене од најугледнијих људи, по могућству бивших логораша као што је, на пример, господин Ели Визел, која треба да испита тачност оптужби о постојању „концентрационих логора“ у БиХ,
Хрватској и СР Југославији, саопштила је служба за информисање председника СРЈ.
СР Југославија је спремна да таквој комисији пружи сваку могућу подршку и помоћ. Најбоље би било, по мишљењу Ћосића, да ту комисију образује генерални секретар Уједињених нација Бутрос Гали.
(Танјуг)
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ
Црна Гора без логора
Подгорица. — Са пуном одговорношћу могу рећи да за сада нема информација, нити
било каквих индиција за сум-
њу да је дошло до формирања било каквог логора у Црној Гори, изјавио је јуче председник Владе ове Републике Мило Ђукановић.
Он је на конференцији за
штампу у Подгорици рекао да су приче о концентрационим логорима у Савезној Републици Југославији монструозне информације, које су с правом заинтересовале јавност и одговарајуће међународне институције. Зато, сматра Ђукановић, треба учинити све да се дође до праве истине. С.В.
СРПСКИ ПЕН-ЦЕНТАР И УДРУЖЕЊЕ КЊИ-
ЖЕВНИКА
Истина се мора утврдити
— Српски ПЕН-центар и Удружење књижевника Србије предложили су да се одмах подржи и помогне иницијатива јеврејског нобеловца Ели Визела. и неодложно оснује једна међународна Комисија за утврђивање правог стања ствари на лицу места.
Обраћајући се домаћој и светској јавности као и међународном ПЕН-у у Лондону, српски ПЕН-центар и УКС предлажу да ту Комисију, која би радила под покровитељством Уједињених нација и
Црвеног крста, сачињава неколико најугледнијих људи данашњице. Комисији би све стране на тлу бивше Југославије биле дужне да пруже потребну помоћ у откривању истине 0 злочину који се хитно мора утврдити, зауставити и казнити.
Предлог је, у име српског ПЕН-центра, потписао председник др Предраг Палавестра а у име удружења књижевника Србије председник Матија Бећковић МЕ
САВЕТ ДЕПОСА
Смишљена лаж
„У овом часу појачаних оптужби и незапамћених понижења пред светском јавношћу, каже се у саопштењу, српски народ изложен је данас још једној тешкој оптужби.
Уз напомену да се са тим теретом више не може живети, у ДЕПОС-у верују да је и овог пута у питању вешто смишље-
на и добро организована лаж'
коју није тешко разобличити. Стога ДЕПОС одлучно захтева од надлежних власти СР Југос-
лавије, република Србије и Црне Горе, као и од најодговорнијих српских вођа у БиХ и у Крајини, да без одлагања от-
_ воре сва врата и одмах омогу-
ће најстрожу међународну контролу на сваком месту које је под њиховом контролом. Ниједна творница лажи, каже се на крају саопштења, ма за кога радила, не сме да каља образ и савест српског народа.
C.K.
KACAPHE BOJCKE СЕЈ
Без затвореника _
Поводом података изнетих у Документу државе БиХ, да се на територији садашње СРЈ налази преко 15.000 заробљеника, репортери „Борбе“ кренули су трагом те информације. На челу тог списка налазиле су се београдске касарне „Четврти јул“ са, како се тврди, 2.500 и Батајница са 2.000 затвореника. Наши репортери су се на лицу места уверили у неистинитост такве тврдње, јер: су им то најпре потврдили сами стражари и војници ових касарни.
У Нишкој армијској области је такође негирана оваква информација: Ратко Гвозденовић из Информативне службе Нишке војне области је. за
„Борбу“ изјавио. „да са. пуном
одговорношћу тврди да под јуриздикцијом Војске Југославије не HOT HMKaKaB BOJHM JIO-, rop“.
Податак са листе да се у Суботици налази чак 5.000 заробљеника демантовао је Драган Божиновић, начелник Северобачког округа рекавши да су „то ортодоксне али већ препознатљиве _ измишљотине“. Но, „Борбин“ дописник из Суботице наводи да је приликом преговора Владе Хрватске и Војске Југославије у Суботици“ речено да се хрватски војници налазе у затворима у Сремској Митровици, Нишу и Котору.
Дописнику „Борбе“ из Херцег Новог тамошње власти су потврдиле да у овој општини не постоје никакви покори слала
пет