Borba, Jul 01, 1993, page 13

пива

BORBA ČETVRTAK 1. 7. 1993.

POEZIJA

Lične i opšte rane

Кајко Petrovo Nogo: „Lazareva subota ı атад! дат“, „Омот“,

Radivoje Mikic

ržeći, sasvim očigledno, (o činje-

nice da sc put koji jć Jedan pcs-

nik prevalio najbolje vidi u njegovim sabranim ili izabranim pesmama, Rajko Petrov Nogo je u poslednjih nckoliko godina često izlazio pred čitaoce upravo knjigama izabranih pesama. Ako je karakteristika prethodnih knjiga izabranih pesama ovog pesnika bila to što su pesme uglavnom ređane hronološki, što je pesnik želeo da čitalac što tačnijc vidi

razvoj određenih tematskih celina ı po--

stupaka za njihovo uobličavanje, karakteristika knjige Lazareva subota i drugi dani je u tome što je Nogo u nju unco čak i pesme iz knjige za decu „Rodila me tetka koza“ ali i u tomc što je pesme dao u obrnutome poretku.

Tako će na početku knjige čitalac naći pesme iz „Lazareve subote“ a na kraju pesme iz „Zimomore“. Nema sumnje da 'Nopgo nije slučajno izabrao upravo ovakav poredak za prezcntaciju svojih pesama. Ako ništa drugo on čitaocu timc omogućuje da, idući unazad, jasnije vidi sve ono Što se u pesnikovoj biografiji dešavalo od kraja šezdesetih godina naovamo. Kao i prcthodne knjige izabranih pcsama, i ovu prati jedan uzoran kritički tekst Novice Petkovića, pisan kao pogovor Za knjigu „Lazareva subota“. Mislim da ı okolnost da je Nogo upravo ovaj teksi Је лов od svojih tumača unco u knjigu „Lazarcva subota i drugi dani“ ukazuje na to da je on pri tomc žclco da knjiga „Lazareva subota“ bude ona tačka

sa kojc će čitalac baciti pogled na celinu ~

njegovog pesničkog rada.

A, pošto knjiga „Lazareva зиђота“, паravno uz knjigu soneta „Bezakonje“, čini izuzetno važnu etapu u pesničkom razvoju Rajka Petrova Noga, sasvim jc očigledno da je on, postavljajući pesme iz ovc knjige na sam početak, želeo da nam, izmcđu ostalog, omogući da osnovne tematske clemcnte iz ovce knjige vidimo u pcrspcktivi koja jc, višcć od svega, perspektiva geneze. i)rugim rcčima, Bajko Petrov Nogo je želeo da nam pokaže kako je on oduvck bio u onom tematskom prostoru koji srećemo u „Lazarcvoj

suboti“, samo što Je nešto drugačijim postupcima uobličavao pojedine pesme iz prethodnih knjipa. Ono što možda najviše smeta oblikovanju jcdnog ovakvog utiska svakako je okolnost da su ncke pesmc Majka Petrova Noga, objavljene u njegovim prvim knjigama (“Zimomora“, „Zverinjak“), poslalc u velikoj meri amblem jednog sasvim drugačijeg poctičkog koncepta, mada u cclini Nogovog poetskog opusa onc ne mogu da budu pesme kojc oblikuju središnji ton. ~

Otuda mi se čini da je pesnik ovak-

_ vom kompozicijom svog najnovijeg izlas-

ka pred čitaoce, izmcđu ostalog, želco da te pesmc „priguši“, tačnije da ih prcvcde u jednu pomalo novu smisaonu sferu. zaista nam se čini da, recimo, pesme „Brđanski kopilan“, „Moj slučaj“, „Stvarı su Jednostavnc“ i nckc druge iz OVOJ icCmatskog kruga, u kontekstu, koji je sada oko njih obrazovan, imaju drugačiji smisao. Sasvim jasna ı u svim detaljima razaznatljiva autobiografska podloga u ovim pcsmama sad jc, pored ostaiog, sredstvo kojim nam Nogo skreće pažnju da su i nove i najnovije pesme u kojima sc peva o domu u „Vilovomc dolu” po-

Роддотса, 1993.

stavlienc na istovetmu auloDioprafsku podiogu, da je, dirugam rečima, reć samo o promeni pesničkop vokabulara, ili, još procizniic, o promeni озпоупорг [опа u pesmi.

Započevši svoju pcsničku avanturu kao pesnik „glasnih“ pesama, kao pesnik koji nc beži od podipnutog tona i postavlianja lirskog Ja u samo tematsko središte, Rajko Petrov Nogo ic kasnije išao u jednom sasvim drupom pravcu, i nastoјао да ц autobioprafski prostor uvcde čiТам niz clemcnata iz nasleda. Sasvim је sigurno da se najvažniji prcokret odigrao u knjizi soneta „Bezakonje“, pdc pesnik koji ic pre toga pozivao na pobunu i ra#zprađivanje, pr istajc na čvrste okvire onoва što je, tako rcći, oduvck tu, onoga što uz naš glas veže glasove onih koji su pre nas govorili ovim jezikom. To jc, gotovo sigurno, bio razlog što jc Nogo розје knjige „Bezakonje“ bio pcsnik koji je „lično“ ı „predačko“ iskustvo postavljao u središte svop pevanja na jcdan nov nacin. U prvoj fazi svog pesničkog rada Nopo je lično iskustvo, autobiografsku podlogu, postavljao u prvi plan, dok je u novijim pesmama, prcrasporedivanjem Osnovnih tonova, on tcžio nečem drugom — potiskivanju autobiografske podlogc u drugi plan. To potiskivanje jc, porcd ostalog, omogućio i snog koji Je padao „iz sjećanja“, koji je dolazio iz onog prostora u komc porcd našcg postojc i iskustva drugih. Dotičući sc iskustava drugih, pesnik jc sasvim logično došao i do najopštijeg okvira u kome isksutva drugih postoје za nas, a to jc, svakako, nacionalna kultura i njeni središnji simboli.

Vezujući svoja nastojanja u novijim

pesmama za takvc sadržajc i nastojeći, u isto vreme, da dodirnc i jedan krug iskustava koja su znak ovog vremcna, Išaj“wo Petrov Nogo je postao pesnik koji jc, na najbolji način, svoju poeziju izgradio kao dijagonalu koja, istovremcno, zahvata i ono što dolazi iz tame i sećanja i ono što potiče sa svetlosti neokončanoga dana. Timc jc, nema sumnjc, pokazao da savremcni pesnik ı nema drugog puta i da on, pored svega drugog, mora, kako bi se naslovom jednc pesmc Jovana Hristića reklo, ići ka opštim mestima i dodali bismo, opštim ranama.

Vasilije Radikić :

5уојеугетепо je Miloš Crnjanski rekao da su napisana dela jednog pisca tck samo ruina zamišljenog književnog projekta, a da su najbolje knjige onc — ncobiavljene, a još bolje one — nenapisane.

Ovaj iskaz deluje, svakako, izuzetno podsticajno, na sve one koje: privlači arheologija nenapisanih knjiga velikih stvaralaca. To je očito imala u vidu i Žaneta Đukić Perišić, kada se poduhvatila uzbudljivog zadatka da rekonstruiše jcdan Andrićev nenapisani roman. Rezullat tog istraživanja je knjiga „Kavaljer svetskog duha“, koju su zajednički objavili Andriceva zadužbina ı BIGZ.

Reč je o romanu koji je, prema Andri: voj ranoj zamisli, trebalo da nosi naslov „Na sunčanoj strani“. Junak ovog ncrcalizovanogp, književnog projekta jc Toma Galus, lik koji se Javlja u jednom poglavlju romana „Na Drini ćuprija“ i u nckim Andrićevim pripovetkama, bilo pod tim imenom, bilo kao decpersonalizovani lik m/adića. U Andrićevoj rukopisnoj zaostavštini, koja se nalazi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, dclovi tog hipotetičnog romana pohranjeni su u jednoj posebnoj fascikli — tu su dva gotova poglavlja i veliki broj proznih frapmenata i beleški o Tomi Galusu. Iščitavajući objavljene, Andrićeve proze o Galusu ı ono što se nalazi u pišćevoj rukopisnoj zaostavštini, Žaneta Бијс-Реrišić je prikupila i istražila veliki broj činjenica na osnovu kojih se s pouzdanošću može nazreti onaj najopšliji sižejni okvir napuštenog romana „Na зипсапој strani“.

Rečju, to jc priča o Prvom svetskom ratu i o drami mladića koji stasava u tom uzvrelom vremenu. Prilikom prvog objavljivanja, proza o Tomi Galusu imala j je u podnaslovu naznaku „Odlomak iz pripovetke Kavaljeri svetop duha“, što je autorki ovc studije poslužilo kao jednn od glavnih putokaza u traganju Za OSJOV-

KNJIŽEVNE STUDIJE

Andrićev

nenapisanı roma!

Žaneta Đukić Perišić: „Kavaljer svetog duha“, Zadužbina Ive Andrića-DIGZ, Beograd, 1992.

nom idejoni Andrićcvop ncrcealizovanog, гопгапезктор ргојекта.

Prema njenom uvidu, Andrić jc OVO delo zamislio kao svojevrsni omaž pencraciji svojih drugova, m/adobosanaca, koji su najdublje lične ideale i samc živO!c upradili u projektovanje ı izpradnju juposlovenskc državnc gradcvinc, a sama naslovna uputa — /avoljeri svoeto duha — objavljuje simboličnu kanonizneciju tc

generacije u jedan izuzclan vojnički ı du-

novni rcd.

Zašio je roman pod radnim naslovom „Na sunčanoj strani“, u skladu sa Andrićevim slikovitim poctičkim iskazom, doživeo sudbinu napuštenog, gradilišta, ili još prce sudbinu zparišta u mctaforičnoj ulici književnih naslova?

Prema jednoj pretpostavci, Andrićcva stvaralačka motivacija u radu na OVOJ lirski i uzvišeno intoniranoj #- temi hladila se i zamirala kako jc bivalo svc očiglednije da državna tvorevina, za koju su sc Žžrtvovali „kavaljcri svctog Фића“, зус više počinje da izncverava njihova očcki-

ЖАК БРИЛ

Лилит

или Мрачна мајка

•еје оде ~“, Lilit ili mračna • majka Studija Zakha Brila, prevod s francuskog Jelone Stakić, „Izdavačka knjižarnica Zo-

rana Stojanovića“, Sromshi Karlovci Novi Sad, 1993.

100 najznamenitijih Srba

Portroti najistaknutijih ličnosti srpske istorije, „Princip“ — „Š—Jupublik“, Beograd, 1993.

vanja. Država koja jc stvarana iz najdubljecg, zanosa mladobosanskih kavaljera SV clog duha uskoro će se zaglibiti u ovozemaljsko blato — a pisac će zaključiti kako je „najbolje da svog idealnog junaka Tomu Galusa — uznika, čije apostolsko imc na jermcenskom znači blizanac, a prezime na latinskom petao — ostavi u zatvoru.

Tako, istorija.jednog nenapisanog romana označava na ncki način vododelnicu u Andrićevom stvaralaštvu — to je period kada se posle lirske faze, koju obeležavaju njegova poezija ı lirska ı meditativna proza, Andrić okreće velikim cepskim projektima,

U tom smislu, hipotetični roman „Na sunčanoj strani“ nije samo svedočanstvo o sicpoj ulici u koju je sa svojim junakom dospco tako vcliki pisac, nego ı potvrda da su unutrašnji, stvaralački zakoni pisanja stariji od piščevih želja, te da oni diktiraju njihove knjige. Žaneta Đukić-PeriSić je uložila zavidnu energiju ı književnu obaveštcnost u iščitavanjec nedostajućeg, toma u Andricevom proznom opusu. Možda u ponečem više nego što se ulaže u iščitavanje napisanih knjiga. Jer — kao što kaže Crnjanski — nenapisanc knjige su najbolje.

Zaboravljena avangarda

2/1993.

Ubrzo nakon predstavljanja Projekta, novog časopisa za vizuelne umetnosti Galcrije savrcmcnc likovnc umctnostli iz Novog Sada, ovog juna promovisan jc u Веоргади job jedan ćasopis namenjen prevashodno likovnim umcinostima —d Nemoguće.

Pokrctaći — agilna št: imparija iz Bcograda „Publikum“, koja je već dosta uložila u umetnost i vizucino PI LIKE vanje okoliša i umctnička prupa FIA, uvodniku ovop prvog broja (koji nosi OZ-

Casopis: „Nemoguće“,

naku drugoe), ističu d., almanah „Nemopuće“, broj 2, nostnavlia „umetnički projekat prupc srpskih nadrealista prekinut 1930. kada jc i objavljen prvi broj almanaha „Nemouvucce“.

Ovaj broj — prvenac, je posvećen isključivo delovanju umctničkc grupe FIA, ali o ovoj zanimljivoj i aktivnoj grupi !?

časopisa se, na žalost, ništa novo He PioOže saznati. Nı novo, niti nešto opširnije ili ozbiljnijc. 5. Р.