Borba, Jul 01, 1993, page 15
BORBA ČETVRTAK 1. 7. 1993.
IZRAEL — IRAN
Poziv na alizciju profiv Tehereana
Jerusalim. — Šef izraelske diplomatije Simon Peres pozvao je juče SAD da se stave na čelo međunarodne akcije za zaustavljanje naoružavanja Irana i međunarodnog terorizma koji organizuje i finansira Teheran. 3
Odgovarajući na pravu lavinu zahteva poslanika na sednici Odbora za spoljnu politiku i odbranu Kneseta da „Izrael učini nešto više i efikasnije protiv terorizma koji se širi iz Islamske Republike“, Peres je naglasio da izraelska obaveštajna služba raspolaže pouzdanim i dokazanim podacima o punjenju iranskih arsenala nekonvencionalnim oružjem.
Po njegovom mišljenju, „američka administracija je najavila svoju spremnost da se energično suprotstavi daljem širenju islamskog ekstremizma i fundamentalizma iz Irana“.
Rasprava u parlamentu na neki način je potvrda nezvaničnih izveštaja o tome da Izrael razmatra mogućnost preduzimanja nedefinisanih „preventivnih akcija“ protiv isporuka severnokorejskih raketa srednjeg dometa Iranu. Tanjug
PROTEST BORACA
• • Zaboravljeni • “e ae
antifašisti Ljubljana. — Udruženje boraca slovenačke narodnooslobodilačke i antifašističke borbe u drugom svetskom ratu uputilo je javni protest predsedniku Slovenije Milanu Kučanu, predsedniku parlamenta Hermanu Rigelniku i premijeru Janezu Drnovšeku što predstavnici boraca nisu pozvani niti na jednu proslavu obeležavanja druge godišnjice slovenačke državnosti.
Udruženje boraca ističe da su pozivi na obeležavanje godišnjica uobičajeni u državama savezničkih sila iz drugog svetskog rata i ocenjuju da se Slovenija zatvara u krug službenih struktura. Tanjug
TRI NEGATIVNA GLASA U KEBS PREMA MOLBI IZ SKOPLJA
Македопиу'
рит
Prag. — Bivša Jugoslovenska
Republika Makedonija juče nije primljena u punopravno član-
stvo KEBS zbog suprotstavljanja Albanije i indirektnog veta Grčke i Kipra.
Uprkos tome što su sve ostale članice helsinškog foruma podržale molbu Makedonije i apelu Danske, u ime EZ, da treba uvažiti „iskrenu spremnost vlade u Skoplju da primenjuje principe i odredbe KEBS“, kao i uglavnom pozitivne ocene i preporuke specijalne misije, bivša jugoslovenska republika će i dalje imati samo status posmatrača.
Albanija je faktički svoju saglasnost uslovila zahtevom da Makedonija albanskoj manjini prizna status nacije, dok su Grčka i Kipar insistirale da KEBS odustane od prijema Makedonije u punopravno članstvo
dok se „njen status пе reši u UJcdinjenim nacijama“.
Ruska delegacija je oštro та“
htevala osudu Estonije, čiji Zakon o strancima ne dopušta mogućnost da pripadnici ruske nacionalnosti uopšte dobiju estonsko državljanstvo, bez obzira na to koliko dugo žive u toj zemlji. Estonija odbacuje ruske optužbe i ne prihvata da krši međunarodne norme o ljudskim i manjinskim pravima, kao ni to da njen odnos prema ruskoj manjini „nije u skladu sa standardima KEBS“, kao što tvrdi Moskva.
Komitet visokih stručnjaka počeo sednicu na kojoj se vodila rasprava naizmenično O svim spornim pitanjima od jugoslovenske krize i situacije u Bosni i Hercegovini, preko sukoba oko Nagorno Karabaha, do rusko estonskog spora i makedonskog problema.
NA MAKEDONSKO-ALBANSKOJ GRANICI SE ČESTO PUCA % ~ ; • • • ; За šest meseci 69 incidenata
Skoplje. — Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija saopštila je juče da su se od kraja prošle godine dogodila 69 incidenta na njenoj granici sa Albanijom, javlja Rojter.
U izveštaju Ministarstva odbrane, koji objavljuje list „Večer“, kaže se da su albanski vojnici 19 puta pucali na Makedon-
ce i da je nekoliko puta na vatru uzvraćeno.
U 1992. godini, koliko se zna, 2.560 Albanaca je ilegalno prešlo granicu, dok je u prvih šest meseci ove godine taj broj porastao na 3.200. U izveštaju Ministarstva odbrane BJRM kaže se da je u jednom slučaju albanski krijumčar oružja ubijen.
„Igrofeka“ za decu Srba i Crifogoraca
Skoplje. — Pod parolom „Roditelji sačuvajte idcntitet svojoj deci“ Udruženje Srba i Crnogoraca u Makedoniji organizovaće u julu letnju školu za decu pod nazivom „Igroteka“, namenjenu mališanima od 4 do 11 godina. „Igroteka“ će se organizovati utorkom, četvrtkom i subotom u prostorijama i dvorištu Udruženja u Skoplju, a vodiće je deči-
ji psihilog profesor Branka Dadasović iz Prištinc.
„Igrotcka“ je besplatna, a cilj je da sc mališani srpske i crnogorske nacionalnosti u Skoplju druže i igraju i na taj način što bolje upoznaju sa тагегојт srpskim jezikom i kulturnim vrednostima svojih naroda.
Tanjug
PETER KESLER, PORTPAROL UNHCR
Џроја тапје hrane za Bosnu
Sarajevo. — Pojačavanje borbi i smanjene isporuke zemalja donatora znače da će vazdušne pošiljke pomoći stanovništvu u centralnoj Bosni, u koje broji više od milion ljudi, biti prepolovljene, saopštio je juče Peter Kelser, portparol Visokog komesarijata UN za izbeglice.
Kesler je rekao da restrikcije u doturanju pomoći počinju od
danas (četvrtak) i da se očekuje da će potrajati više od dva moseca. Ova prognoza utemeljena je na trenutnom obimu borbi između muslimanskih i hrvatskih snaga u centralnoj Bosni. Ako se neprijateljstva dodatno razbuktaju, redukcije će biti još veće. Takozvani „donatorski umor“ međunarodne zajednice, koji je na vidiku, takođe je doprineo
smanjcnom prilivu pomoći. „Zbog smanjenog snabdevanja hranom u narednim mesecima, počev od 1. jula, ovaj vid pomoći za skoro dva miliona ljudi u čitavoj BiH biće dramatično redukovan, a predviđa se da će ograničenja trajati do polovine septembra,“ rekao je Kesler. Rojter
ŠTA S DUGOROČNIM MISIJAMA NA KOSOVU, U VOJVODINI | SANDŽAKU Produzžeftak mandata — šansa za povrafak SRJ u KEBS?
Prag. — Komitet visokih funkcionera KEBS-a, koji je juče trebao da završi dvodnevni sastanak, između ostalog, i odlukom o daljem statusu svojih dugoročnih misija na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaku, našao se na muci, jer o statusu tih misija Još nema saglasnost jugoslovenske vlade.
Iz izvora bliskih predsedavajućem komiteta, švedskom diplomati Andersu Bjurneru, saznaje se da pismo predsednice KEBS a, šefa Švedske diplomatije Margarete Af Uglas jugoslovenskom i srpskom ministru inostranih poslova Vladislavu Jovanoviću još nema ni negativan ni pozitivan odgovor.
Uoči početka sastanka, ambasador Bjurner je izjavio novinarima da bi odbijanje Beograda da da saglasnost za produženje mandata tih misija značilo da se „Jugoslavija konfrontira за
КЕВ5-от“, ап је izrazio nadu da se to neće dogoditi jer „veruje da je Jugoslaviji stalo da se vrati u KEBS sa svim pravima zemlje članice“.
U pismu Af Uglas Jovanoviću se navodi da bi produženje mandata dugoročnih misija KEBS zemlje članice primile kao znak kooperativnosti Jugoslavije i potvrdu njenog „iskrenog opredeljenja za mir“. Af Uglas posebno naglašava da je to „u zajednočkom interesu i Jugoslavije i za-
jednice KEBS-a“.
Nezvanična najava da bi pristanak Jugoslavije na dalji boravak misija KEBS na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaku bio i prilika da se u nekom vidu (na primer, u krugu tzv. trojke bivšeg, sadašnjeg i budućeg predsedavajućeg komiteta) pokrene pitanje njenog povratka u Helsinški forum“, izazvalo je danas burne reakcije nekih zemalja Slovenije, Austrije, Mađarskc i Turske, nezvanično se saznajc. Tanjug
Odbačen zahtev Jugoslavije
Prag. — Komitet visokih funkcionera KEBS-a odbacuje zahtev jugoslovenske vlade da se razmotri „obnova prava i mesta SRJ u hcl-
sinškom procesu“.
_ О nacrtu dokumenta o Jugoslaviji, vlada SRJ sc upozorava da će njeno odbijanje saglasnosti za produženje boravka dugoročnih misija na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaktni biti shvaćeno kao odbiianje saradnje. Tome se dodaje da se status misija „ne sme povezivati sa
drugim pitanjima“.
48 5
vanični sagovornid: Premijer Micofakis | predsednik Jeljdnn JELJCIN | KOZIRJEV U POSETI ATINI
|
bliskih odnosa“
Atina. — Ruski predsednik Boris Jeljcin i ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev razgovarali su juče u Atini sa grčkim premijerom Konstantinom Mi-
cotakisom, liderom socijalistič- ·
ke opozicije Andreasom Papandreuom i drugim vodećim političkim ličnostima Grčke.
Cilj njihovog susreta je postavljanje temelja za „novu eru bliskih odnosa“ između dve zemlje, koje povezuje ista roeligija i srodni interesi u balkanskom regionu. Početak tih novih odnosa treba da bude označen potpisivanjem sporazuma o prijateljstvu i saradnji, kao i deset protokola o podsticanju komercijalnih i naučnih veza Rusije i Стске. _
Atina očekuje da će sporazum o prijateljstvu pomoći preporodu nove pravoslavne alijanse u
ovom regionu, koja bi uključivala i Srbiju, kao kontrabalansa rastućoj ulozi muslimanske Turske. Grčka, koja oseća olakšanje zbog toga što se Rusija pomera ka demokratiji i principima tržišne privrede, voljna je da obezbedi veće rusko prisustvo na Balkanu.
Jedna-od glavnih tema atinskih razgovora je i jugoslovenska kriza, o kojoj je bilo reči već prilikom Jeljcinovog susreta sa predsednikom Grčke Konstantinom Karamanlisom, u utorak uvoče.
Ruski lider juče je od premijera Micotakisa primio počasnu plaketu u ceremoniji upriličenoj na Akropolju, uzvraćajući SvOjim domaćinima odavanjem počasti demokratskoj tradiciji Grčke. Rejter
RUSI | AMERIČKI NAPAD NA BAGDAD Vlada odobrava — parlament osuduje
Moskva. — Savct nacionalnosti Vrhovnog sovjeta Rusije usvojio je jučc izjavu kojom sc osuđuje američki raketni napad na Bagdad.
Isti dokument preksinoć je usvojio i Savet republika.
U dokumentu, koji je predložio opozicioni blok „Rusko jedinstvo” kaže se da se akcijom, kao što je bio napad na Bagdad, „rađa kult sile u međunarodnim odnosima“.
I najteži međunarodni problemi treba da se rešavaju civilizovanim i političkim metodama, kaže se još u dokumentu Vrhovnog sovjeta.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije podržalo je američku akciju kao legitimnu i ocenilo da ona prostiče iz prava na kolektivnu i pojedinačnu bezbednost, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija.
Najveći broj deputata veoma je oštro kritikovao takav stav ministarstva. Zamenik ministra inostranih poslova Anatolij Adamišin nastojao je da na sednici parlamenta opravda takav stav Ministarstva. On je, između ostalog, rekao da je Moskva bila obaveštena da će napad uslediti samo jedan sat pre ne-
go što su lansirane prve rakete. Tada se već nije moglo ništa uraditi da se napad spreči izjavio je Adamišin. Tradicionalno provladin list „Izvestija“ nagoveštava da je to podrška, po svemu sudeći, bila cena koju je Moskva morala da plati da bi došlo do susreta Bila Klintona i Borisa Jeljcina, jula meseca u Tokiju, i da bi „velika sedmorica“ obećala novu ekonomsku pomoć Rusiji. Tanjug
Маптеут
iračke armije
BAGDAD. — Drugi put od kako su SAD u nedelju bombardovale Bagdad, juče su u Iraku počeli vojni manevri javlja iračka novinska agencija INA čije pisanje prenosi AFP.
U manevrima, pod kako kaže iračka agencija veoma teškim vremenskim uslovima, učestvuje nekoliko oklopnih, pešadijskih i artiljerijskih jedinica iračke armije.
e Irak nema nuklearni reaktor? Bagdad. — Visoki inspektor Ujedinjenih nacija (UN) izjavio je juče u Bagdadu da sve iikazuje da Irak nema sakriveni reaktor za proiz-
vodnju plutonijuma.
Predstavnik Agencije za atomsku energiju (IACA) Bob Keli smatra da je posle dvogodišnjih inspekcija vreme da se ovaj dosije zatvo-
ri.
Keli je, kako javlja Rojter, dodao da se do ovakvog zaključka došlo posle analize velikog broja podataka. On je dodao da će IACA, koja je po nalogu Saveta bezbednosti ispitivala iračke nuklearne potencijale, biti spremna da ponovo otvori ovaj dosije ukoliko se desi
nešto novo.
•