Borba, Jul 01, 1993, page 6
JUNSKI UPISNI ROK ZA BRUCOŠE
Počela deoba indeksa
Beograd. — Većina fakulteta Beogradskog univerziteta juče je "objavila rang liste kandidata za prvu godinu studija i njima деоba indeksa novoprimljenih brucoša tek predstoji. Samo je mali broj fakulteta upis već zavIŠioO — i po podacima upućenih konačni rezultati znaće se tek negde sredinom jula. Upis na fakultete završiće se (uglavnom) do 3. jula, kako je i planirano.
Na Ekonomskom fakultetu ·
juče su objavljeni spiskovi primljenih studenata i onih koji nisu uspeli. Definitivna rang lista
utvrđuje se u petak do 12 sati, ·
kad počinje i upis, koji se završava dan kasnije. Ovaj fakultet (po planu) može da upiše 1.000 brucoša (550 redovnih i 450 vanrednih). Školarina, za one koji studije plaćaju iz svog džepa, iznosi 150 miliona. Za '500 brucoša na Medicini (300 redovnih) konkurisalo je 929 kan_ didata. Vanredni studenti plaćaju 252 miliona dinara, a hoće li biti dodatnih mesta zavisi od Ministarstva prosvete Srbije.
Ukoliko se i dozvoli povećanje ·
upisne kvote, to odobrenje će se odnositi samo na vanredne studente. Upis na Medicini počinje danas, a završava se Sutra. Jedan od onih fakulteta koji nisu uspeli da popune planirani broj studenata je Šumarski: prijavljeno je 339 kandidata koji konkurišu za 400 mesta. Upis je počeo juče, a završava se u su-
botu. Vanredno školovanje koš-
ta 190 miliona dinara. Upis na Poljoprivrednom fakultetu počeo je juče, a završava se 2. jula. Za 800 mesta (620 redovnih)
- vina,
konkurisalo je 664 potencijalna brucoša. Vanredne studije koštaju 180 miliona dinara. Filozofski fakultet juče je objavio spiskove primljenih brucoša za 750 indeksa (450 redovnih ı 300 vanrednih) borilo se 1.675 bivših srednjoškolaca. Cena vanrednih studija je 180 miliona dinara. I Filološki fakultet juče je objavio rang liste kandidata, a upis će, zbog velikog broja grupa (28) potrajati do 6. jula.
Danas i sutra završiće se upis na Stomatološkom fakultetu za redovne studente, a vanredni brucoši upisaće se 5. jula. Sva mesta su popunjena — 100 redovnih i 50 vanrednih. Vanredni plaćaju 262 miliona dinara, odjednom ili u dve rate, s tim što se drugi deo revalorizuje. (I svi ostali fakulteti ostavljaju mogućnost plaćanja vanrednih studija u dve rate). Sva mesta su popunjena i na Pravnom fakultetu — 600 redovnih i 400 vanrednih (ostalo je 488 prekobrojnih studenata). Na ovom fakultetu se nadaju da će Ministarstvo odobriti upis mimo plana za vanredne studente. Upis na Pravnom fakultetu je počeo juče i traje do subote.
Među retkim fakultetima koji su već gotovi sa deobom indeksa su Elektrotehnički i Mašinski. Na ETE je primljeno 450 redovnih i 51 vanredan, a na Mašin-
· skom 458 redovnih. Konačni re-
zultati biće poznati danas i za sve ostale fakultete koji su imali zajednički prijemni ispit (Građeу ·Tehnološko-metalurški; Fizički, Fizičko-hemijski...) 0. MN.
ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA
Struja skuplja 287,8 odsto – na redu je — ugalj
Kostolac. — Struja u Srbiji od juče je skuplja 287,8 odsto. Radi se o junskom poskupljenju električne energije, kojim je cena struje u Srbiji izjednačena sa crnogorskom. U julu treba da usledi novo poskupljenje električne energije, jer savezna vlada je, usvajajući nove kriterijume za određivanje cena struje i srpskoj, i crnogorskoj elektroprivredi odobrila da se cene menjaju jednom mesečno. U Crnoj Gori bi nove cene trebalo da budu određene danas, a Upravni odbor Elektroprivrede Srbije će ovih dana napisati nOvi CenOVnik. Po novim kriterijumima danas bi nove cene trebalo da dobije i ugalj. Kako je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u TE „Kostolac B rekao Čedomir Đorđević, direktor. Rudnika za jamsku eksploataciju uglja u EPS, nove cene bi trebalo da obezbede rudarima da svoj proizvod prodaju po cenama koje će biti veće od cena ogrevnog drveta. Sada je proizvođačka cena tone lignita iz Kostolca 5 maraka, a Đorđević očekuje da bi nove trebalo da budu između 30 i 40 maraka (naravno dinarska protivrednost) za tonu. Cena mrkog uglja bi trebalo da bude
od 50 do 60 maraka, a kamenog uglja između 70 i 80.
Objašnjavajući da je sadašnja prosečna cena uglja od 15 maraka za tonu naprosto smešna, jer kubni metar ogrevnog drveta košta 25 maraka, Đorđević je istakao da prodajući „crno zlato“ ne mogu da obezbede ni pare za repromaterijal, a kamoli nešto više. Rudnici sa podzemnom eksploatacijom, inače, kubure sa eksplozivom, upaljačima, rezervnim delovima i naftnim derivatima za prevoz uglja. Otprilike, iste probleme imaju i rudnici sa površinskim kopovima.
U EPS, inače, kažu da za neophodne remonte ovde, ali i u drugim proizvodnim pogonima uglja i struje treba najmanje 100 miliona dolara. To bi, prema rečima Krste Vukovića, direktora Direkcije za proizvodnju i prenos u EPS poslužilo tek za „gašenje požara“. Ako tih para u ovom trećem kvartalu iz primarne emisije ne bude, izvođači radova koji su započeli remonte biće oterani u gubitnike, a pitanje je ı šta će moći da urade. Bez toga, iako prema rečima Vukovića, svi proizvodni kapaciteti u EPS sada rade, neće moći da se garantuje proizvodnja i zimus.
J. Putnikovic
Radikali odbacili vezu
sa incidentom
SUBOTICA. — Đorđija Lekić, predsednik Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Subotici juče je najoštrije osudio incident koji se dogodio u poncdeljak u Bajmoku, prilikom polaganja kamena temcljca za pravoslavnu crkvu.
Tom prilikom je, kao što je poznato, zasad ncidcntifikova-
u Bajmoku
no lice s leđa udarila Gabora Kudlika, opštinskog odbornika i potpredsednika Okružnog odbora DZVM. „Dovođenje u vezu SRS s incidentom je zlonamerno i tendenciozno. Ne samo što osuđujemo taj čin, već ćemo zahtevati od policijskih organa da se počinilac otkrijc i kazni“. Tanjug
NAKON POVLAČENJA „ASISTENATA U PLAVOM“ IZOSTAO
PRETRES KUĆE DAFINE MILANOVIĆ
„Cuvari“
Beograd. — Nekoliko oštećenih štediša, jedan bravar ı desetak policajaca, uz retke prolaznike, juče u 11 časova, ispred kuće Dafine Milanović, u Ulici Filipa Kljajića bili su svedoci fukcionisanja pravne države na domaći način. Sudski izvršitelji Četvrtog beogradskog, opštinskog suda, naime, iako su posedovali sud-
od sudskog reseni
'
sko rešenje, nisu uspeli da uđu u ·
kuću „radi pretresa ı plenidbe deviza u cilju podmirenja dela oštećenih štediša“. Policajci odeljenja unutrašnjih poslova Vračara, umesto da omogući realizovanje sudskog rešenja, iz za sada nepoznatih razloga, otkazali su zakonsko pružanje asistencije. ;
Povlačenju policajaca, ргеthodio je susret izvršitelja sa nekoliko čuvara pod oružjem Dafine Milanović na vratima kuće. Ljudi iz obezbeđenja koji nisu dozvolili ni obijanje vrata (predviđeno zakonom u ovakvim situacijama) ni normalan ulazak u kuću, preporučivši izvršiteljima, pre nego što su zalupili vratima, da sačekaju advokata „Dafiment—banke“. · I dok su se radnici četvrtog opštinskog suda snebivali šta da rade, policijska ekipa za asistenciju nije sedela skrštenih ruku. Uspostavila je radio—vezu, najverovatnije sa nekim od svojih
_ starešina. I, na opšte iznenađe-
Svi naši pokušaji da u MUP-u Srbije, SUP-u Beograd i Odelje-
nja unutrašnjih poslova Vračara
saznamo ko je i zbog čega naredio povlačenje milicije ostali su bez uspeha. Juče su povodom Ovog slučaja ostali nemi i u „Dafiment-banci“. Da li je povlačenje :policije i ćutanje u „Dafiment—banci“ u vezi sa gromoglasno najavljenim sutrašnjim početkom ispalte dugovanja štedi'šama, stoga ostaje samo da se ” nagađa. 3 =
Bilo kako bilo, posle sat i po čekanja, sudski izvršitelji su se, ipak, susreli sa advokatom „Dafiment—banke“. Rezultat njiho-
DA LI SU STUDENTI TEHNIKE U NIŠU BILI ZARAŽENI HRANOM
ubedljiviji
arta BORBA (ETVRTAK 1. 7. 1993.
: : /
kojem stoji „da obezbeđenje Dafine Milanović nije dozvolilo pretres kuće, a da je milicija odbila da pruži asistenciju“. Najzanimljivije u celoj priči, međutim, zazvučale su reči advokata Dafine Milanović da je pomenuta kuća sa svom imovinom, харгаvo vlasništvo kćerke i zeta njegove šefice.
Da li je Sud, zaista, napravio
ovoliki previd ili se radi o obič-
nom advokaftskom „gafu“, svakako, izjasniće se, ponovo pravosudni organi u ovom trenut-
_ ku, sigurno je samo to da su šte-
diše i ovog puta umesto deviza dobile još jednom bezvredni zapisnik. 6. Misic
Još nema zvanictnih nalaza
_ МБ. — Dramatičan protest Aso-
cijacije studenata tehnike u Nišu, u kome se saopštava da postoji ozbiljna sumnja da je dvadesetak stanara paviljona IV u studentskom restoranu otrovano hranom, a „jedan broj njih i zaražen salmonelom“,_juče nije bilo moguće precizirati. Prvaci Asocijacije bili su van prostorija, a odgovorni u Studentskom centru saopštavaju da bi „i oni voleli da imaju zvanične informacije koje bi potvrdile ili demantovale saopštenje o masovnom tro-
vanju hranom“. I studenti i zaposleni u Studentskom centru, koji brinu o smeštaju i ishrani studenata, slažu se da su evidentni pad studentskog standarda i zbrinjavanje akademaca, koje se odvija u sve težim uslovima.
U saopštenju za javnost, koje je potpisao predsednik Asocija-
'cije studenata tehnike Radovan ·
Cvetković se ističe da je „jedan broj studenata dobio zvanično lekarsko uverenje o trovanju salmonelom“.
Direktor Studentskog centra
Srbislav Pešić, koga smo zatekli kako ruča u studentskom restoranu, ističe da nema nikakvih zvaničnih nalaza Zavoda za zaštitu zdravlja ili Higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja, koja je, odmah nakon saznanja da je „petnaestak studenata tehnike iz paviljona IV imalo stomačne tegobe“ uzela uzorke hrane. Do sada je više puta tražen nalaz ali ga još nema.
Z. Milladinović
OKRUGLI STO O FINANSIJSKOM TRŽIŠTU U JUGOSLAVIJI Dileri slobodniji od banaka
Beograd. — Bez razvijenog finansijskog tržišta nema izlaska iz krize, jer jedino ono može da aktivira preostale mrvice domaće akumulacije i da privuče strani kapital. U sadašnjoj „embargo fazi“ nema uslova da se ono razvije, ali to vreme treba iskoristiti za pripremu adekvatnih rešenja. Nakon blokade sledi revitaliza-
-cija već osnovanih institucija fi-
nansijskog tržišta (berze, tržište novca i hartije i sl.), čiji Je razvoj, na žalost, bio na početku sasečen. Za to će biti potrebno oko godinu dana, istakao jc dr Branko Čolanović na okruglom stolu o Finansijskom tržištu u Jugoslaviji, koji je organizovao Ekonomski institut, izdavši ı istoimeni zbornik radova.
Treću fazu predstavlja razvoj punop finansijskog tržišta i svih njesovih institucija, a po Occni dr Ратјеја Сујенсатпа ад treba uočiti kako država ometa njegovo stvaranje. Za regulaciju uslova na tržištu kapitala država nije učinila ništa, na njemu neaktivno, učestvuje sa SVOJim vrednosnim papirima ali zalio kada je reč o uplitanju u finansijske tokove ı kretanje kapitala sa političkim i ekonomskim pri-
tiscima — tu je država hiperaktivna. Dr Stojan Dabić je ilustrovao pravnu nesigurnost koja se sistematski proizvodi. Savezna komisija za hartije od vrednosti dala je saglasnost na emisiju deonica ukupno u visini od 4,5 milijardi maraka. Samo u ovoj godini saglasnost je data za emisiju od oko 50 miliona maraka, što govori da ovo tržište ipak nekako radi. Preduzeća su međutim sada uplašena najavama revizije izvršenih transformacija. Nužno je zaštititi prava onih koji su se upisali u registar kao deoničarska društtva, i kad se jednom završi svojinska transformacija, država tu više nema šta retroaktivno da traži, upozorava dr Dabić.
Po mišljenju dr Ljubomira Madžara upravo u ovoj „embargo fazi“ država čini gomilu grešaka, zato što se opredelila za izrazito netržišni koncept. Kako je to prizemio Života Ilić direktor PKB banke, kako je moguće uopšte govorili o nckakvom tržištu ako je bankama zabranjeno da čine ono što je dilerima dozvoljeno, na primer, da slobodno kupuju i prodaju devize.
B. Jager
PREMA PISANJU LISTA „BUJKU“ Brafimljenje Pristine
i Ženeve?
Priština. — Predstavnici švajcarskog grada Ženeve Kristof Solioz i Neli Lonenberger, s jedne, i delegacija Demokratskog saveza Kosova koju su činili Ali Aliu i Edita Tahiri, s druge strane, dogovorili su se u Skoplju o bratimljenju Ženeve i Prištine. O tome juče izveštava prištinski dnevnik „Bujku“, koji dodaje da je do susreta dve delegacije došlo u Skoplju „zbog toga što srpske vlasti Švajcarcima nisu dale ulazne vize“. Inače, kaže se da je švajcarsku delegaciju posebno interesovalo stanje na Kosovu, kao i „mogućnost slanja na Kosovo jedne posmatračke misije sastavljene od predstavnika nevladinih organizacija iz Evrope“. Albanska strana, kako sc izveštava, tražila je veću brigu Švajcarske o albanskim izbeplicama, kao i značajniju humanilarnu pomoć. Izražena je ı spremnost da se primi ponudena posmatračka misija, ali Je obostrano zaključeno da ce to ići teško, jer takve misije nc dobijaju ulazne vize u Jugoslaviju.
. Бо