Borba, Jul 20, 1993, page 18
ЕЈ друШТВОј
| БОРБА УТОРАК 20. 7 1993
– — —
СТЕВАН МИРКОВИЋ 0 РАСЦЕПУ У СК ТЈ
Српство против_
југословенства
„Остајемо верни Југославији, колико год била друкчија, али нисмо за етнич-
ки чисту власт...“
— Нисам ја последњи Југословен у Београду, како је објављено недавно у загребачком „Глобусу — каже генерал Стеван Мирковић након, сада је већ сигурно расцепа у СК ПЈ, који ће осим два конгреса, једно време имати и две партије. — Све је зачето у Толстојевој број 33, где су код госпође Мире Марковић на саветовање позивани, осим Горана Латиновића и Светозара Симовића, др Мића Царевић, Никола Калопер, Никола Добријевић, Вељко Кнежевић... и од југословенске извршен покушај да се направи националистичка партија, што мии, надам се, већина чланства не прихватамо.
Око чега је настао спор и када2
ја сам примио дужност 22. априла и све је било добро, радило се и слагало, до краја ма-
ја. Идила је трајала и првих да-
на јуна, а онда сам згрешио (повод су смена Ћосића и догађаји око Скупштине) што сам за НИН рекао да је Ћосић смењен уз спрегу једне социјалистичке (СПС) и једне фашистичке (СРС) партије и да је, што се тиче кршења Устава, Милошевић ништа мање гретан и да је требало и њега сменити. Рекла ми је (др Мира Марковић — па.) да не треба нападати Шешеља („он је сада позитиван“), а у ствари седела је на две столице — на 13. спрату у СК ПЈ и 8-ом тде је Главни одбор СПС.
Многима је прилично нејасан СК Ш]2
Добро питање. То је мала партија, без утицаја, дежурни кривац за све што нам се лоше дешава, тешко се пробија у
медије, али та мала партија
има — велику имовину! Ту се може добити добра плата, стан, ауто, дневнице... а моја грешка је што се нисам уклапао. Две и по године тамо сам волонтер (!), нисам се возикао колима, нити иједну дневницу наплатио. Даље, госпођа Марковић ми је сама признала да је „за СФРЈ, али је та идеја рањива“. Она има тезу да је ово „биолошки младо руководство“, како воли рећи, будућност партије и да њихови пропусти нису тако велики и да понешто од неваљалог треба и заташкати, иако још не могу да проникнем о чему је ту реч. Долазим до закључка да ММ сматра да је у политичкој борби дозвољено све, па и оно што је некад била светиња. С друге стране криминал је у друштву, власти, полицији, војсци... Да директније одговорим овде људи попут мене немају шта тражити у смислу фотеље, већ као они некадашњи што су постали губитници, ради идеје и вере у њу.
Откуд Вас политички неистомишљеници - у СК Шу последње време везују за СПО и Вука Драшковића2
CENCIJSKI CENTAR BORBA
HI >
3537, 341-H51 ~—
Ја сам први у Србији, још за избора 1990. године упозоравао на опасност од четништва. На утакмици два велика београдска клуба гласно се певало „Од Тополе па до Равне Горе..“, а говорио сам изгледа глувима. СПО, СРС и СНО су били на тој линији и највећи су кривци за ово што се десило у Босни. Сматрао сам увек да су Вукови ставови блиски Милошевићу и све су странке, позиције и опозиције, националистичке. Хватају се на моје изјаве о помирењу. Рекао сам да смо се помирили још 1945. године, јер су партизани опростили свим четницима који нису окаљали руке, били злочинци. Јесмо, дакле, за помирење, али нисмо за „равногорску линију“, плус мени се СПО калеми и због супруге која је њихов члан, што је бесмислица када су у питању моја уверења. Шта ће бити са СК Ш]2
Расцеп је неминован. Ево, пучисти су већ одржали, наводно, конгрес. Тајно. Ко је ви-
део њихових „двеста делегата“2! Ми ћемо ускоро одржати свој конгрес који неће бити тајан и на њему ће бити присутни новинари. Ко год жели. После тога (крајем лета) бићемо очишћени и ојачани, остаћемо, истина, мала партија, без утицаја, али смо спремни чекати. Биће то, сигуран сам, дуг период, али после обнове људских веза, раздвојених породица, уследиће обнова комуникација, културно повезивање,.. Мариборчанин Антон Драшлер редовно долази у Београд, где има фирму и код свог пријатеља чачанског кафанџије. Ја ћу ићи у Словенију код друга који ми пази викендицу, а Словенци ће доћи у Београд на гроб Едварда Русијана, коме је цео Београд био на сахрани. Остајемо верни Југославији колико год била друк-, чија, али нећемо бити за етнички чисту власт, војску, ми лицију и садашњу СРЈ као такву, јер нам се то чини немогућим и непоштеним.
Драган Бањоц
ЦРНОГОРСКИ САВЕЗНИ ПОСЛАНИЦИ 0 ОДНОСИМА ДПС И СПС
Уједињење две водеће пар
до губљења даха2
Иако су српски социјалисти „добили корпу“ од црногорске ДПС по питању уједињења две странке у једну, федералну, чини се да односи међу њима нису битније поремећени. Барем не кад се посматрају споља — посланици обе странке припомогли су да се прошле недеље коначно усвоји ребаланс савезног буџета, баш као прави коалициони партнери. Ипак, после лансирања ујединитељске идеје, у круговима СПС актуелизовано је питање прецизирања функција федерације, што би требало да послужи аргументацији за укидање неких републичких министарстава, у првом реду спољних послова. А када се свему томе додају већ очигледне разлике између Лекића (црногорског) и Јовановића (српско-југословенског) министра, које су посебно дошле до изражаја поводом мисије КЕБС-а на Косову, онда се односи две владајуће партије и не чине тако хармоничним.
Што о овоме мисле угледни савезни посланици из мање федералне јединице2
Не скривајући да, и поред доста заједничког са СПС његова странка „има и доста у јавности приметних разлика“, Светозар Маровић генерални секретар
ДПС ЦГ, за „Борбу“ каже и сле-
деће: |
Разлике
— Као што је познато, ми смо били мишљења да нема разлога да се уједињујемо са СПС. А, искрено говорећи, ни председник Социјалистичке партије Србије није нас потпуније упознао са том идејом. Нама је, наиме, недостајао читав низ аргумената за једну озбиљнију анализу једне такве намере, а остаје нејасно и шта би био њен циљ. Уколико би то били државни разлози, онда то не делује сувише уверљиво јер је и сада могућно слободно повезивање унутар уставног и правног поретка. Прихватити једно идеолошко начело да ће држава бити сигурнија уколико се уједињују партије, традиционално је и старо решење које има читав низ негативности. На пример, СК ПЈ се као партија повезивала све чвршће, а земља је постајала све слабија. С друге стране, за идеју уједињења не постоје ни неки ужи политички разлози јер су партије југословенске у оној мери у којој им је стало да развијају
РАДОЈЕ ЋИРИЋ, ПРВИ СИНДИКАЛАЦ ВОЈНЕ ИНДУСТРИЈЕ СРБИЈЕ
циљеве заједничког живота на територији на којој делују и уколико своје потезе примеравају тим циљевима. Но, без обзира на све ово, ДПС остаје апсолутно самостална, демократска политичка странка.
Кад је реч о евентуалном укидању републичког МИП-а, Маровић подвлачи да је Црна Гора, за разлику од Србије, још раније инсистирала да се уреде оне 06ласти које по Уставу припадају федерацији. У току је законско регулисање одбране, али ваља уредити и унутрашње послове, који су, након упада републичког у савезни МУП, потпуно нерегулисани. Спољни послови, по његовом мишљењу, „стоје“ другачије јер Устав предвиђа читав низ функција република у овој области.
— Не постоје уставни основи за укидање ових министарстава, а чињеница да црногорско има нека другачија мишљења од савезног не би требала никога да узнемирава. Напротив, она је од помоћи да на федералном нивоу нађемо најбоља решења. У том смислу, кад је-реч о КЕБС-у, ми сматрамо да наше аргументе за њихову посматрачку мисију треба размотрити у савезној влади. Ми верујемо да мисија неће угрозити суверенитет и достојанство земље више од прилика у којима се налазимо.
За Срђана Дармановића, шефа посланичке групе СДП ЦГ, евентуално _ уједињење _ владајуће црногорске партије са српским социјалистима значило би њену политичку ликвидацију, што би, опет, произвело озбиљно нарушавање положаја Црне Горе у
Збрка око министра
· У нагађањима да би новопос-
тављени потпредседник савезне владе Жељко Симић могао да замени првог човека ЈУ-дипломатије Владислава Јовановића, побркани су нивои, тврде добро упућени. Збрка је настала заправо око тога на које се Јовановићево министарско место мисли у Србији или у федерацији. Уколико се не укину републички МИП-ови, у Шаиновићевој влади њега ће и наводно, заменити Милорад Вучелић, актуелни директор РТС.
i
тије Србије и Црне Горе — загрљај
федерацији.
__ том смислу ми могућност уједињења не видимо само као лош потез за једну странку, него сматрамо да би то био доста тежак ударац по црногорским интересима. Осим тога, мислимо да постоје разлике између ДИСи СПС које за сада такво уједињење онемогућују а и један део чланства га не би отрпео — сматра Дармановић.
Унитаризација
Он главну опасност за равноправност Црне Горе види управо у најављеним потезима „рекомпозиције“ савезне државе:
= На делу је брза и веома аг-
ресивна, мало је рећи федерализација, него унитаризација главних ресора. Мислим да се то не спроводи случајно него плански, и да је оно што Ћосић назива тростепеном федерацијом почело да смета владајућој партији у Србији, која иде на просту форму — да утинајем у федералним органима СРЈ фактички постане проширена Србија. Ради се о унитаризацији одбране, новца, спољних послова... А МИП ЦГ је сасвим у праву што се супротставља _ изолационистичкој и иначе неразумној спољној политици СРЈ, само је питање докле ће издржати. Није искључено и да она заврши у некој трговини између СПС и ДПС. _ Новак Килибарда, лидер црногорске Народне странке, мисли да обе партије, и СПС и ДПС, поседују изванредну вештину за очување власти: од имовине коју су „преко ноћи“ приграбили, преко полиције коју су одгајили у свом духу, па све до стварања СРЈ и њене изолације. Очигледно им је идеологија сналажљивости на високом нивоу, У намери да оснују „биро за сарадњу“ и уједине се показују и познато комунистичко месијанство. e
Напомињући да је ДИС подоста непредвидива у свом понашању („добри су са опозицијом, али могу бити још бољи са СПС, а сутра ко зна још с ким другим“), Килибарда сматра да један од важних разлога за идеју о уједињењу ваља потражити и у превременим изборима који се неумитно примичу. Све то показује да постоји доста разлога за раз-
говоре о карактеру савезне држа--
ве и потреби њеног редефинисања. Војислава Вигњевић
Прозиваћемо странке и лидере
Војна индустрија је у нешто бољем положају од осталих, али далеко испод положаја непривреде
Ваљево. — „Упозоравамо вас да је стрпљење на ивици и да као радници сматрамо да дуготрајне расправе одређених посланика које се односе на војни врх не би смеле условити усвајање војног буџета. Желимо да вас упозоримо да од наше производње зависи и будућност земље“, каже се у апелу који је синдикат наменске производње Србије упутио Савезној скупштини, тражећи да усвоји буџет. У противном, пошто се радници војне индустрије углавном финаснирају из војног буџета, стоји у апелу који је потписао председник овог сингиката Радоје Ћирић, примениће се сви видови синдикалне борбе, укључујући и генерални штрајк неколико десетина хиљада радника. Док разговарамо са председником Синдиката одбора делатности «наменске произ-
водње Србије Радојем Ћирићем, на његовом радном месту у ваљевском „Крушику“ телефон непрестано звони. Ћирић одговара радницима који се интересују за плате: пара нема. Следеће недеље. СДК нема пара. Нисам вас ја оставио на 90 милиона, него Влада Србије. Многи самосталном, односно државном синдикату замерају да иде „нз длаку власти“. у
Сви они који то замерају овом Синдикату увелико су у праву. Зато што су у врху синдиката Србије људи који нису на висини задатка. Једноставно, не заступају интересе чланства. Ако се ради о минималној заради, са Владом се не договара него преговара. Јер ова влада је изиграла свако поверење Синдиката и то чини из дана у дан, дозвољавајући по-
•
скупљења пре исплате минималне цене рад. Све се своди на деловање фабричких синдиката. Комуникација је лоша. Незамисливо је да ако синдикат преговара са Владом, о томе не обавештава чланство. Ускоро ће бити избори. Од њих очекујем много, надајући се да је чланство схватило ко их предводи и шта им обезбеђује. Упркос блокади, војна индустрија у односу на друге привредне гране добро стоји.
То. је донекле тачно. Војна индустрија се сналази и добија на разне начине. Као што је познато, једини купац наших производа је војска, а зна се где је ВЈ кад је у питању њено финансирање. У сваком случају, У повољнијем смо положају у односу на остале, али смо зато у односу на ванпривреду далеко испод. Д. Тодоровић
пар Ра тела лана
ма
плена:
МУ:
—