Borba, Jul 20, 1993, page 21
аи на
Bless. >
БОРБА УТОРАК 20. 7. 1993.
Естатени дометн н још неотирнвена нсторнја: Мемастир Милешева
АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА МИЛЕШЕВЕ
Прон
„Бели анђео“ многима је синоним за Милешеву. Задужбина краља Владислава, међутим, за културу Србије и Срба много је значајнија од естетских домета чувене фреске. То потврђује и овогодишњи археолошки радови у манастирском комплексу.
Црква, конци, помоћне зграде — цео манастирски комплекс живео је од почетка 13. до краја 18. века врло интензивним животом. Археолошка екипа (др Душица Минић, Обренија Вукадин, Нада Пајевић и Миле Баковић) под покровитељством _ Републичког завода за заштиту споменика је летос наставила са истраживачким радовима у порти цркве али и у самој богомољи. |
Монументална манастирска капија је летошњи налаз! Археолози су је открили на јужном делу источног бедема управо где је данас споредни пролаз за манастирску воденицу. Решена дилема
=— Од капије су остале основе, али, како нам каже др Душица Минић, виши научни сарадник Института САНУ, у довољном обиму и са довољно
елемената да би се капија мог-
ла реконструисати.
Капија је била у оквиру куле и на том је месту, како је сад утврђено, била од самог почетка „живота“ задужбине. Одатле се по речима др Душице Ми-
нић одиста пружа најлепши поглед на цркву и конаке. Тако је коначно решена дилема главне манастирске капије, коју су стручњаци још прошле године тражили на месту данашњег улаза у пору.
Овог је лета још утврђена и траса манастирских бедема сем јужног дела, што остаје за идућу годину. Бедеми су очувани или у темељу, а понегде и до метар и по, па и два, па је могуће бедеме надзидати до
_ одређене висине, чиме би по-
рта била заштићена, а манастирском комплексу враћен донекле-првобитан изглед.
У самој богомољи археолози су истраживали јужни део првобитне припрате — место које је насупрот гробу краља Владислава. Ту су нађена још два гроба. Један је посве опљачкан и уништен, па се ни скелет није сачувао, а у другом је скелет био дубље укопан па је остао непоремећен и биће дат на анализу. Међутим, ни у овом другом гробу нису нађени гробни прилози. Ипак, обе гробнице су зидане као и Владисављева, што указује да су настале у исто време или нешто касније, па се отуда претпоставља да су ту били сахрањени чланови краљевске породице. Гроб «светог Саве
Посебно ће бити значајно, а то је остављено за идућу годину, истраживање спољне припра-
__ даним закључцима =—
ћена монументална капија
те где је према многим индикацијама, мишљењима и како каже Душица Минић, оправбио гроб светог Саве.
— У досадашњим истраживањима у самој цркви још нисмо пронашли доказе којима би потврдили тезу неких наших еминентних стручњака да. је црква изграђена на темељима старије култне грађевине, каже Душица Минић, напо-
мињући да на такву претпос-.
тавку указује и необична осно-
· ва цркве: бочни зидови здања
нису паралелни већ се шире према истоку, што је прилич= но неуобичајено.
Археолози су, међутим, недавно, пронашли још неколико фрагмената саркофага који су били некад у цркви. Судећи по нађеним фрагментима ради се о три саркофага. Нови фрагменти су нађени на месту монументалне новопронађене манастирске капије. Таква „локација“ заправо не треба да чуди јер црква је неколико пута страдала а приликом сваког страдања и обнављања шут се износи и избацује из здања.
Археолошка истраживања у самој цркви урађена су у окви-
.
ру санације и конзервације 60-_
гомоље коју води арх. Оливера Кандић. У оквиру ових радова на милешевској цркви посвећеној вазнесењу Христовом промењена је- целокупна кровна конструкција и у току је препокривање цркве оловним плочама. с. Поповић
Сомбор. — Након иницијативе да се у Сомбору, последњем уточишту Лазе Костића, подигне споменик овом великану српске културе, ових је дана при Скупштини општине Сомбор формиран и Одбор у чијем ће раду учествовати тридесет чланова, међу њима и ствараоци из других средина Мирослав јЈосић Вишњић, књижевник, Миодраг Б. Протић, сликар, др Миодраг Радовић, професор Универзитета у Новом Саду, академици Радован Самарџић, Сима Ћирковић и Дејан Модако-
Одбор за споменик Лази Костићу
вић, те Бошко Ивков и Миро Вуксановић председник СО Сомбор, а упоредо са расписивањем конкурса за идејно решење пројекта споменик, Одбор ће ових дана предложити своје виђење начина прикупљања средстава, а пажњу заслужује и-обавеза на коначном утврђивању статуса задужбине Јулијане Костић, рођене Паланачки која је уосталом као и многи завети чувених омборских задужбина, била занемарена, или потпуно злоупотребљена. ДеК,
Isporuka i ugradnja
KLIMATIZERA
split type air-cond.
Klimatizeri savremenoo dizajna za hlađenje i grejanje. Velika ušteda energije prilikom
grejanja zbog primenjenog sistema toplotne pumpe.
ENERGOPROJEKT |__-OPREMA D.D. Tel: 146469
КУЛТУРА У политици (2)
ДЕЛОВАЊЕ српског ПОКРЕТА ОБНОВЕ
Gee нел културом
Ми као опозициона странка немамо велике могућности деловања. Тачно је да имамо посланике у скупштинама, али су ту наше могућности сведене на минимум — можемо да предлажемо, да дискутујемо, али смо увек надгласани, каже Јанко Вујиновић, књижевник, члан Извршног одбора СПО.
Статут Српског покрета 06нове бави се демократијом, државним уређењем, економијом, духовном и моралном обновом, спољном политиком, војском... Само не културом, мада готово цео полтички врх странке чине књижевници. Уместо тога, у септембру 1992, израђена је Изјава о просвети и култури која представља основу за израду програма практичног деловања, а уредили су је Угљеша Крстић издавач и књижевни преводилац, Константин Бабић, композитор, Слободан Ракитић, књижевник, Бранимир Живојиновић, преводилац, Милош Сарић, вајар, др Сретен Петковић, професор Филозофског факултета.
Изјава Српског покрета 06нове подсећа на један „заборављени садржатељ, одвајкада назван националним радом“, а који подразумева „рад у општу корист добровољно и без накнаде, по унутрашњој потреби својој, због пуноће живота и присног осећања заједништва за будућност“.
Изјава предвиђа и образовање савезне комисије за-реституцију уметничких дела, која
треба да пронађе и врати све! што је до 1944. нелегално променило власника. Иста комисија би требало да изврши ревизију у „тзв Меморијалном центру у Београду, по другим бившим резиденцијама и установама, да предмете стварне музејске вредности преда одговарајућим музејима а остале изложи међународној аукцији и тако добијени новац унесе у централни музејски фонд“.
Но, све ово је за сада само списак жеља. СПО се ових дана бави питањима опстанка, а држава не стиже да наштампа довољно новчаница за жито, за армију, за милицију за... На све стране хаос а зна се — у таквој ситуацији култура је прва на удару.
— Ово што се сада дешава у култури, то је масакр над самосталним културним установама, а обавља га режим преко својих министарстава тврди Јанко Вујиновић.
На констатацију да је у неким општинама Београда опо-
-зиција на власти, те према то-
ме одговара и за оно што се у њима дешава, Вујиновић каже: — У тим општинама већ се види наш утицај. На територији Старог града обезбедили смо простор за предавања из религије. Залагали смо се и да се религија уведе у школе, али то није прихваћено. На Звездари ћемо покушати да Дому културе „Вук Караџић“ обезбедимо нове садржаје.
_ Љ. Милинчић
Наставља се
1-
ДИРЕКТОРСКА АГОНИЈА У „ЗВЕЗДА ФИЛМУ“ УГРОЖАВА РАД БИОСКОПА
У НОВОМ САДУ
„Кримић“
= ја = 6
властитој режији
Атонија — настала „смењивањем“ директора „Звезда филма“, Павла Миливојева, а потом оспоравањем легитимитета Управног одбора Деоничарског Друштва који је донео ту одлуку — траје више од месец дана. При том нико од стварних власника (95 одсто акција је у власништву Државе) није посебно _ узнемирен _— свим оним што се догађа у овој фирми, по којој радници подељени у два табора све чешће шетају наоружани. Неспоразуми започињу 7. јуна, када је Управни одбор „Звезда филма“ изненада заказао седницу на којој је донета одлука о смењивању Павла Миливојева са места директора (без његовог присуства) и именовања вд. директора Бранке Милошев. Као одговор на овај потез дела радника који очито не подржава директора, уследио је захтев оних који су на његовој страни, за сазивањем Скупштине. Скупштина (на којој се сат времена тражио записничар, дакле очита опструкција у раду) којом је дошло до поделе у два табора (два управна одбора, две Скупштине, две ноћне страже које обезбеђују просто-
рије две противничке групе запослених) почетак је проблема којима се не назире крај. Врхунац је нестајање пословне документације из појединих ресорских области (рад бифеа, стручних служби и слично) а све у циљу да се евентуално на, тај начин пронађе „компромитујући доказ“ за „противнике“.
како би се доставио и СУП- "У:
Додуше, сам СУП као да није вољан да учествује у овом „лимунада-кримићу“ у режији запослених у „Звезди“, само констатује да се док се „неко не потуче они немају разлога да интервенишу“. Физичких 06рачуна за сада нема.
"Све ово што се догађа изазива и негативне последице. Дистрибутери су, неосетљиви, на авантуризам „Звездиних“ радника најавили повлачење свих филмова из Новог Сада јер је у међувремену престала! редовна дневна уплата на њихов рачун. Озбиљно је доведено у питање и одржавање југословенског филмског фестивала, најављеног за 4. септембар и то у овој „преломној години“ у којој се заправо по казује да ли на њега треба 03биљно рачунати у будућности.
Б. Лазукић
Умро сценариста Момчило Илић
Београд. — Филмски публициста и сценариста Момчило Илић, један од оснивача Института за филм, преминуо је у Београду у 70. години, саопштио је Институт за филм. Илић је заједно са Вицком Распором 1960. године основао Центар за стручно оспособљавање филмских радника у Београду.
Оп 1966. ло 1980. године био
је директор Института за филм. Покренуо је и уређива: стручне часописе из области филмске уметности, попут едиције „Филмографија југословенског филма“ и годишњака „Кинематографија у Србији и Југославији“.
Илић је познат и као сценариста документарних филмова редитеља Крсте Шканате и Tirana Ma obojena: Танјуг,