Borba, Jul 20, 1993, page 22

УУДКОТТОВА

„PALIĆ 93“

u surovom svefu

Sinoć prikazani lutha-film „Mrav pešadinac“ Slavka Tatrća, „Čovek ujeo psa“ Reni Belvoa, Andre Bonzela ı Benoa Poelverda i „Surova praoda“ Marka Lestera

Dinko Tucakovic

Rat zbog tegle pokvarnog džema, već ne izgleda kao apsolutnc nemoguća stvar, ali je ipak samo glavni pokretač sukoba u lutka-filmu „Mrav pešadinac“ režisera Slavka Tatića, koji sc prikazuje izvan konkurencije na „Palicu '93“. Filmovi za decu su uopšte zapostavljena tradicija još iz vremena SERJ, kada je gotovo svaki pojedinačni film imao veliki uspeh u zemlji ı svctu. „Mrav pešadinac“ je namenjen publici najmanjeg uzrasta, i njegova mictaforičnost imia pretenziju da dosta toga kaže | odraslima. Scenaristički nedorečen (i prekomplikovan u su ria ciljnu grupu) pomalo

па zadovoljava VISOkoO- intcrialne norme. Najveći kvavakako, dizajnerski rad I acajena domaće Sccio mladog MiodOno па сети, ovakvi filmovi

ић а омот

је таћко-

саз je kako ce Žiri ir e позе с |: : 5 ијео је сгро- бе менкетаћ бит

Belgijar

tri ı mlađa od 30 Eo па, Кеп! вејуоа I

i Andre Bonzcl ı 3enoa Poelverda. Priča o. niladom masovnomi ubici koji ubija rcdom poštarc, starice, decu, sopstvenc prijatcljec i ambiciozno; filmskoj ekipi koja ga prati, parabola o zatvorcnosti medija koja nam je ı te kako biiska. Film nastao za зато 12.000 dolara ı sa milionima dolara vrednom lucidnošću, već jc kuit svetskih razmera, napgradcn je ı prošlogodišnjim „Feliksom“, sa najvećom zaradom u istoriji filma, tačnije sa najvećim одпоsom cene proizvodnje i onoga šio Je donco. Trenutno BOVOTImo o osam miliona dolara, a kraj se jednostavno ne vidi. Projekcija ovog filma predstavlja;:a je, svakako, Jedan od krcativnih vrhova Festivla, ako nc ı Ono

este

najviše, uz projckciju filma „Zli poručnik“, koja je bila sinoć.

„Čovek ujeo psa“ je sjajna uteha studentima filmskih škola koje je možda već uhvatila panika zbog toga kako su odabrali pogrešno zanimanje. A svctski film je, izgleda, dobio tri nova Godara.

Za Marka Lestera može sc rcći bilo šta osim da jc festivalski autor. Čak ni filmska kritika, sklonija Holivudu ncgo CvrTODpskim festivalima, nije prcfcrirala njegov opus poznat rasnim bioskopskim gledaocima, koji ćc sc prisetiti „male potpaljivačiсе", „Казкадега“, „Котапдоза“, ili filma koji je sretno zalutao na FEST, „Klasa 84”.

Film „Surova pravda“ jc jcdina svctska premijera „Palića 93“, ali kakva! Lestcrova ncgativna utopija o policijskom nas!lju ı prekoračenju granice zakona koja dovodi na ivicu haosa, bila je suvišc radikalna za ccnzorske komisije američkih filmskih isntitucija, pa i za same producente koji su ga poslali na doradu iı hlađenje, vcrovatno svc do zime. Zato smo mi imali priliku da uživamo i punokrvnoj, nckastriranoj VCrZIH, U sjajnim akcionim scenama kOJe su ı od ranijc bilc Lestecrov specijalitet, ı u velikoj ulozi Skota

Glena, čija ironmičnost priziva vremena klasičnog Holivuda,

Gari Kupcera na primer. Ovaj film sigurno ncćc dobiti nagradu žirija, ali bi se sam Lestcr vcrovatno radovao kao dctc kada bi saznao da mu je film, ı to JOŠ integralna vcrzija, bio na nekom evropskom festivalu. Osecam moralnu obavezu da mu to nekako javim imajući u iskustvu beskonačnu sreću jednog drugog profesionalca, Džona Elina, kada sam ga informisao da је ušao u jedan domaći zbornik o američkom filmu sedamdesetih podina. Jer, ako vas, kao provcrenog filmskog zanatliju, nc oOtkrije evropska kritika, ostajcte anonimni plaćenik do kraja (filmskog) života. Ili, postajete svetski poznati kao Ejbel Ferara, o kojem ćc biti više reči u sicdećem javljanju.

ZAVRŠENA LIKOVNO-EKOLOŠKA KOLONIJA „BARDAČA” 93

Kulturni prostor nije razoren: Rasel Simoni i Evelin lor, danice redakcije „Sveze“

KULTURNA IZGRADNJA EX JUGOSLAVIJE

Izolaciju u kojoj su se ovde našli i mladi stvaraoci, narušava ovih dana grupa njihovih vršnjaka iz Francuske, koja traži nOVC VCZC ı putcve za razmenu umetničkih ostvarenja. Delovanje ove skupinc iz Strazbura, koja je ponela simboličan naziv „Sveza“, prvenstveno je usmereno па prostor bivše Jugoslavije.

Možda i zbog toga ističu da dvojezični ćasopis „Sve ој: 50 рокгепић, (ртм: јез К је гтапcuski) izlazi na jednom jeziku koji ima višc naziva — srpskohrvatski, hrvatskosrpski, bosanski, srpski ili hrvatski. Njihov cilj je, kako nas upoznaju tokom OVOP razgovora, „nova hamana i kulturna izgradnja ex — Јивозlavije": за

— Темто да uspostavimo razmcnu putem književnih tekstova, umoctrničkih slika, muzike... objašnjava Stefan LambDer,jedan od inicijatora čitavc zamisli. Želimo da povcžemo ljude koji mogu da se razumcju, a koјипа је [0 опетовисепо. Želimo da uspostavimo ı razmenu izmedu nekadašnjih republika. Čini se, da jc to prvi korak za uspostavljanjc mira ovdc. To jc ı namcra ovog časopisa koju cc nastojati da ostvari, kaže on.

Paskal Garo, jedan od članova Redakcije, kaže da osećaju, kako su ljudi ovde zainteresovani za njihove ideje ! да žclc sa-

VALJEVSKO KULTURNO LETO

Ок

radnju na budućim projektima. Dogovorili smo ı konkretnu saradnju sa ljudima u Beogradu, Novom Sadu i Zrenjaninu, koji će slati svoje priloge za časopis, kaže ona.

Naši sagovornici posebno ističu, da su se u prvom broju Časopisa, koji je štampan zahvaljujući Univerzitetskom ceniru za novinarstvo ız Strazbura, nalaze prilozi autora iz Zagreba, Ljubljane, Beograda, Sarajeva. Veliki broj ljudi na ovim prostorima ne doživljava ovaj rat kao SVOJ, kažu oni. Zato časopis ı nosi u zaglavlju odrednicu „Ex Jugoslaха“... zbog tužnog iskustva koje danas imaju sve nezavisne države bivše Jugoslavije“, kako je _obJašnjeno u uređivačkoj koncepciji. — Kroz raznovrsne projekte koje pokrećemo, svako od naših članova će moći da izrazi Svoje ideje, kaže Lamber. Već samo шпе „5уеха“ геспо вохог! о зтеru u komu će se ovi projekti ı realizovati. Želja nam je da uspostavimo dijalog, da razvijamo komunikacıiju. Naravno, svakome je ostavljeno pravo na različito mišljenje tako da veliki broj različito orijentisanih ljudi može naći svoje mesto u „SvezZi“.

— Planiramo da uspostavimo saradnju između univerzitcta u Zagrebu, Beogradu ı Strazburu, kaže. Imamo i nckih zamisli ko-

_ BORBA UTORAK 70 7 1667

je nisu do kraja definisane, pa je o njima možda još rano govoriti, prića Lamber, koji je prošle пеdelje boravio i u Zagrebu.

Zbog kratkoće boravka u glavnom gradu Hrvatske, naš sagovornik ne može sasvim da oceni koliko su tamo zaintereso-

. vani za saradnju sa Beogradom.

Nazirem da su na riki način spremni za tako nešto, ali nisam do kraja mogao da prodrem u njihov način razmišljanja. ljudi na ovim prostorima već teže miru, ali ı razmeni ı uspostavljanju kontakata. Tu, pre зуеga, mislim na umetnike ili naučnike. To su ljudi za kcje ne postoje granice, jer je stvaralaštvo zajedničko svim ljudima. Takvi ljudi su, pre svega, spremni da prekorače granice pa ı one granice koje su nastale na teritoriji bivše Jugoslavije. Ljudi koji se bave univerzalnim stvarima ne mogu da se ograničavaju na SVOJ lokalni prostor. пре Gosti iz Francuske su svesni da je kulturni prostor načet ali da nije sasvim razoren. U tom smislu Rašel Simoni veruje da će mladi ljudi među prvima uspostaviti međusobnu saradnju. To potvrđuje i Maije Hestler i Evelin Lor, članice redakcije časopisa. One veruju da je „Sveza“ samo prvi korak u tom pravcu. Slobodan Kostic

Godišnjica, rakija i predsednik Republike

Valjevo. — lako je svojevremcno baš putem kulturnih dogadanja „bežalo“ iz provincije, i Valjevo je „upotrebu umctnosti“ prilagodilo opštem stanju stvari. I kultura, i ono što bi trebalo da

liči na nju, dogodiće se u okviru "proslave 600-godišnjice prvog

ЗУЗАМ

— ме Фан Еф =

· Џтећта ха гато зосад < + а SSSR Нин ____Disanog:pomena Valjeva. | ___ - Hardača, kod Srpca. Izložbom i _ -U.motclu „Bardači“ izložcno' vo Пра от : 4 | - aukcijom. :novonastalih · umjet-.. - je. šeždesetak.:hovonastahir- ak-s paja, РЕНЕ текао“ Ма = - pičkih “Ostvaranja završena je ~ varcla, ulja na platnu, -pastela i. Sa i CU TedscdBik- Srbije" Ovogodišnja 10: :po геди „likov.-_ „grafika od kojih će najveći broj: idi an Milošević Pri |.

GOLOVA KON AE O OP K onih Pepe... а radara ihyar пива Ре — Ž 0 = роуке, тако је stavljen” u Od-

a hastale-je pre-. _bOr-tQHmije u ovini prilikama” 'kojih je 150 osta- + „Smatrao za базе, док prcdlagani· 'lo-h vlasništvu Likovo-ckološko-- „akademik Matija Bećković, nije | = ~ _ imao-priliku:da iredi prema = ovoj dužnosti, jer su: gradski SDS „Oci smatrali: da tn nijC n 7aMil

'*Protćklih “deset dana n -pri-? · - rodnom rezervata: Barddči loši -*Srpca -jedanaestorica likovnih SK E:NOVog

. Na анкете охорофпућ | LC Piano a šest: а a 5 S HO UP AT KOSI IA „ida taj-način'ebezbedđcno je 1.900. _- de čovječiju savjest, da'daju do- BM harjenjenih:za OVA -'prinos očuvanju i zaštiti prirode. nu akciju — kupovina školskog: · 6 'i.čovjekove radne i životne Sre- _ pribora djeci ratnoj siročadi. nja 'pođišnjiće grada predviđeno . пе". ; Па те ML. Meri je izdavanje zbornika radova iz

? l => ДЕ OZ prošlosti, naučni skup posvcccn

> ада зИ кан 5иЕ

- флаве, ргоргатот-еђејетаџа-- | ПН га, Се мрг сеп u. ok (тад сјопаћић „Tešnjarskih“ = čeri“, od 14. do 29. ауризга Бе ' lepši _ okviru! njih, predviđeno-je kul успе svirače i depustaciju razturno i privredno predstavljanje" nih proizvoda. E to bi bilo sve, prada u возшпа, омова puta jedino ako se kulturi — kako” Zrenjanina, zatim nekoliko li- priželjkuju opštinari — nc dogo-

_ - srednjovekovnom Valjevu, oktobarska manifestacija „Slovenski pesnici Desanki u cast“, гуссапа

AGENCIJSKI CENTAR BORBA

Tel\fax: 334-652 -

PROMET пене | |M А

akademija ı otvaranje obnovlicnog Muselimovog konaka. Pro-

kovnih izložbi, večeri folklora,

i:onccrata narodnc i klasične

di predsednik Republike lično.

d D. Todorovic ;