Borba, May 21, 1994, page 25

III rune u auu Piše: io Mirjana BOBDICU U · Mojsilović

нара

Пи А Пе Ват ДО.

· Jel vas stvarno poprsk'o?, pita novi| nar malog crnog političara, koji je — što bi ı rekao Nenad Čanak druga stvar posle klavira koju je Vojvodina izvezla u Srbiju, a mali crni političar, pred kamerom NTV Studio B, sa izrazitim crnogorskim naglas| kom,izgovara ovo: „Molim?! Iz koje si ti ı redakcije, ako SMIJEŠ da kažeš. Iz Studija I Be? E pa reci onome tvome uredniku, da } te nauči malo vaspitanju kad se obraćaš 1 pametnijem od sebe.“ To reče Radoman 1 Božović, podiže visoko ruku, dohvati kva1! kuiuđe u svoje odaje u Skupštini Jugosla7 vije. Ceo ovaj skeč dogodio se posle inci» denta u Saveznom parlamentu, koji je kao i )

1 1 7 1 ;

- i uvek do sada počeo bezobrazlukom Radomana Božovića, a završio se skandalom ) Opozicionih poslanika, ovoga puta Srpske ı radikalne stranke. Daleko sam od pomisli ) da branim Vojislava Šešelja zbog činjenice ) da je naređenjem svojim poslanicima da i ne izađu iz sale, te gušanjem sa skupštin2 skim obezbeđenjem pokušao da izazove i incident u skupštini (zamalo tuču), niti se ı može braniti njegov pokušaj da demolira 1 mikrofon i struju za govornicom, ali stvar z sada, kao i prošle godine u isto vreme za2 služuje da bude razmatrana sa više strana. 1 Prvo, Radoman Božović sa svim svojim X kompleksima, arogancijom i bezobrazlu» kom bio je i ovoga puta, kao i mnogo puta 1 pre toga, kao uostalom i prvog juna prošle 3 godine vinovnik skandala u Saveznoj s skupštini i ispred nje. On је taj koji vrši n najveću opstrukciju rada Saveznog parlan menta, nedvosmisleno pokazujući da tan mo glavnu reč vodi samo on. Kratki isklju5 čuje struju kome god hoće, kada mu se to u. učini lično zgodnim. Pokušaj Radikala da п na dnevni red stave raspravu o državnom » kriminalu i o ministarskoj aferi, za koju i v vrapci na grani znaju da je u nju debelo u umešan Ovaj čovečuljak, završio se isključi-

v vanjem struje radikalskom govorniku. Sve q posle, samo su posledice. Apsolutno istu ~

ia stvar prošle godine Božović je uradio po[2 slaniku SPO-a, Mihajlu Markoviću. Divljan nje Radomana Božovića, međutim niko ni5| je uspeo da zaustavi. A čini se da niko i ne q pokušava dok sam ne dođe u poziciju da 3 ga Božović utišava, prekida ili onemogućaУ“ уа da govori. Ono što se prošle godine za SG Božovića događalo samo „u kuloarima“ 52 зада зе ргезе о џ рјаупи skupštinsku saJI lu. Oni koji su prošle godine požurili da 0 osude prvo nerede ispred skupštine, pa 3} tek onda skandal u skupštini, slično su i uradili i ovoga puta. То što je neko štrcnuo ri na Božovića, nije ništa. Gde je bio onaj Va1 kić, da se malo poigra u kuloarima? U igri 31 relativniosti, naime, učestvuju svi. Para'b doks možda i leži u činjenici da se samo mi-mali i,crni političar ne menja. Ali kao što :V Važi za klavir važi i ovde: štimer štimuje i iG produžava vek instrumentu. Koncert mo3% že da se nastavi. 2. Draža Mihailović verovatno se prevrće U u svome neznanom grobu gledajući kolike 32 se srpske opozicione stranke, ovih dana jo otimaju o njega. Parastosi mu se nižu je:b dan za drugim, nadahnuti opozicioni liderifi čitaju njegova pisma dok u publici — sam mo uzdasi se čuju. „Draža je naš, zajedničDI ki“, uzvikuju partije koje se nisu na vreme: 532 setile da pokojnom Draži naprave daću, d Draža je baština svih Srba, pa čak i onih 5 koji ga neće. Još koliko juče brada a ja? (G Draža i šubara sa kokardom bejahu sim| boli nečeg najstrašnijeg, ljage bačene na 48 srpski narod i onda, u onom ratu, a kako iv vidim i danas. Suđenje Draži beše nova lja5.ga. Ali današnji pokušaji da se Draža u svoj nacionalnoj, patetici oživi i rehabilituџје, iako ima antikomunistički predznak, | jeste komunistička stvar par exellence. Jer iiko kao komunista ne ume da rehabilitu.5L je. Sve dok se istorija ovde bude posmatrasila sa stanovišta marksističke podele па јеfw\\Vicu i desnicu, radiće se uvek i samo o resn habilitacijama. Jer, zašto se onda ne krene База тећабинасјот Ушка Brankovića, ili М Мапа Obrenovića, a o rehabilitaciji Alek'Besadra i Drage da i ne govorimo. Sve dok je

= (4

= шатла а ~

i prskanj

Foto: Zoran Sinko

2 ј

Klavir i njegov štimer. Čiji je Draža? Parastos u Domu sindikata. Slučaj Arsenija Hola. Metafizika mržnje. Dejo i

žene

Draža tabu, mi smo u mentalnom komunizmu. A Draža je tabu sve dok mu se organizuju svečani parastosi, koji treba da posluže da socijalistički ministri prosvete odobre da se o njemu i njegovom četnič-

· kom pokretu u osnovnim školama uči više

i drugačije. Svaka ovovekovna politička pompa oko istorije i njenih rukavaca završava se u ideologiji. A u ideologiji nema mnogo izbora: ili smo četnici ili partizani.

3. e

Još o Draži. Srpski pisac Vuk Drašković iskoristio je parastos Draži i za svoje književno prepodne (beše li popodne, šta li), pa je u to ime čitao jedan ogroman pasus iz svog romana „Noć generala“, pasus sa Dražinim pismom, koje njegov književni junak piše pre nego što će ga odvesti na streljanje. U tom pismu Draža, književni junak, pominje sve o Srbiju, i svoju ženu — samo njegovo dvoje dece, koja su ga se inače u životu stvarno odrekla, nema nigde. Mora biti da je Draža znao da će se pasus iz Vukovog romana čitati i da će mu deca sedeti u prvom redu, te da će im biti neprijatno u sali Doma sindikata, (Dom sindikata, koje li ironije!) kada to budu slušali. Tako je to sa srpskim piscima, i partijama, i sa ovim vremenom u kome se mora sumnjati čak i u vremensku prognoZU. DMT M 5 2 у 4275 65 ата 4 3.

Arsenio Hol nije bio moj najomiljeniji američki TV voditelj, ali se tome momku nije moglo osporiti da ima nekog šarma. Uostalom njegova emisija „Arsenio Hol šou“ bila je jedna od najpopularnijih u Americi, jer je na prilično otkačen način dovodio i razgovarao u svojoj emisiji sa najaktuelnijim „selebritis“ američkog društva. Nedavno je u jednim ovdašnjim dnevnim novinama osvanula mala vest da je Holova emisija skinuta sa programa. Prvo je iz udarnog večernjeg termina prebačena u jutarnji, a onda su krenuli da stižu izveštaji o padu gledanosti. Momak je pokupio svoje stvari i otišao sa televizije. O čemu je reč? Slučajno sam bila u Americi kada je tamo veliku buru napravio Minister Luis Farakan, lider Nacije islama, političke i verske organizacije američkih Crnaca, koju je pre dvadesetak i više godina vodio čuveni Malkom Iks, o kome je pre nekoliko godina genijalni reditelj Spajki Li napravio kultni film. Elem, Luis Farakan digao je Ameriku na noge dajući nekoliko antisemitskih izjava, sa posebnim osvrtom na to kako su Jevreji, koji u Americi drže sve od filma, estrade, novina, banaka i biznisa, najveće krvopije američkog crnog naroda. Sve to, razume se, natopljeno jakim islamskim osećanjima, jer je islam, „jedina vera koja Crncima u Americi može da vra-

rta

ti ljudski i socijalni dignitet“. Nekoliko dana pre toga jedan američki senator nazvao je afričke političare, koji su stigli u zvaničnu posetu Vašingtonu — ljudožderima. Retko ko da se tamo oko toga bitno uzbudio. Osim Crnaca. Jer je u Americi rasizam

· prirodna pojaa. Antisemitizam je, među-

tim, nepodnošijiv. Budući da je februar bio „Black history movement“, film Malkom X je bio mnogo put emitovan na svim TV stanicama, a Luis Farakarn držao je brojne govore i bio u žiži javnos-i. Arsenio Hol ga je pozvao u svoju emisiju. Gledala sam taj razgovor: pitao ga je sve što američko društvo očekuje da crnački lidr bude pitan i da li je on crni Hitler Amerike, i zašto mrzi Jevreje i sve po redu. U isto vreme magazin „Tajm“ dao je Farakanu naslovnu stranu, veliki intervju, i još šest strana rasprave između tri crna i tri jevrejska intelektualca o odnosima između Crnaca i Jevreja u Americi. Ali ono što je prošlo „Tajmu” nije prošlo Arseniju Holu. Farakan može u „Tajm“ ali ne može u TV emisiju najpopularnijeg crnog voditelja. Tako da dupli standardi važe podjednako i ovde i tamo. Što se može najameričkijem magazinu, ne može se TV voditelju koji je Crnac i nije Jevrejin. Zato je morao da ode Arsenio. ] zato sam na njegovoj strani dok me od američke demokrtije i principa zbilja podilazi jeza. Stvar sam naime videla svojim očima. I ovaj slučaj ne govori samo o različitom poimanju elektronskih i grafičkih medija, nego možda još više o tome kako američka politika danas ne može stabilno da stoji na podjednakim ljubavima prema Jevrejima i prema muslimanima. Muslimani u Saudi Arabiji ili u Bosni su super. Ali, u Americi, ta stvar neće proći. Tako da čak ni tvorac Šindlera nije uspeo da ubedi arapski svet da je njegov film doprinos borbi protiv holokausta koji Srbi vrše nad Muslimanima u Bosni. Stvar je strašno zamršena i strašno relativna. Mi smo u Srbiji, ali zato naše medijske i političke relativnosti nisu ništa manje.

Profesor. Ratko Božović govorio u emisiji Aleksandra Spasića. Taj pravi demok-

_ tata zalagao se za pravo na drugost suprot-

stavljajući ga Opštem, endemskom uverenju da mi nikada nismo sporni, te da je mržnja kao platforma komuniciranja na ovim prostorima postala nešto kao metafizička odluka. Osvrćem se oko sebe — i koga god da pogleam, na koga god da pomislim, učini mi se da je profesor Božović mislio na njega. Zato više ne mogu da pominjem ni jedno ime. Povlačenje iz pole-

mika jeste jedino pribežište svakome kqQ -

ima pametnija posla nego da mrzi, optužuje i gaji negativne emocije spram drugih. Ćutanje je jedini odgovor onda kada mislimo da reči nemaju nikakvo dejstvo.

Ja sam žena. Mene muške stvari, kakve su na primer boks ili fudbal ne zanimaju. Osim ponekad. Od fudbalera znam Dragana Džajića, onda Duleta Savića i Deju Savićevića. A nisam „Zvezdaš“. Ali, ipak, sam gledala onu utakmicu između „Barselone“ i „Milana“, povremeno, kad su padali golovi. I znala sam da će Dejo da da gol. Tog momka sam gledala samo nekoliko puta, ali u najznačajnijim utakmicama — ono — mi protiv sveta. Tako sam doživela i ovu utakmicu. Na pobedi za koju, je kako čujem od muškaraca iz moje blizine, Berluskoni obećao mesto u vladi, domaći komentator je čestitao uglavnom samo Dejanu Savićeviću. Stvar je sasvim prirodna. Cist patriotizam na delu. Tako da mi dođe da pomislim da taj Berluskoni ne bi bio tako veliki da nema Deje. I kao kroz maglu se sećam da su ovde poznavaoci fudbalskih igara zlurado govorili da se onaj koji je kupio „te najkrhkije noge Evrope“ grdno prevariO. Stvar se naime ponavljala uvek i na svakom mestu. Niko ne može biti prorok u svome selu. A sa druge strane pada mi na pamet: teško meni sa ovim životom u Ovoj zemlji, kada mi najveću radost protekle nedelje napravi gol koji je Špancima za račun Italijana dao jedan Jugosloven. Dejo, u ime svih napaćenih žena, ćerki majki i sestara tvoje bivše otadžbine, ja ti se srdačno zahvaljujem na radosti i odmoru od tragedije koju si nam priredio.

ЈА