Borba, May 21, 1994, page 27

иу пе нов

| Piše:

Miladin Ševarlić

13. тај vanično potvrđeno učešće :ć=Narodnog pozorišta iz Niša

B na ovogodišnjem Sterijinom po|| zorju. Pošto se dešava drugi put

·'uzastopce, i zlonamernima je jasno da nije reč o slučaju. 1 pro-

| šle godine, sa „Koštanom“, i ove,

sa „Zmajem od Srbije“, Niš je je-

| dini grad iz tzv. srpske provinciB je, koji je, nažalost samo kao

izuzetak, potvrdio tezu da met-

| ropola ne bi morala biti jedin-

stveni kulturni rezervat, sa tapijom na vrhunske umetničke rezultate. -

Drago mi je što moji glumci

|| ne pate od provincijalnog kom| pleksa niže vrednosti; oni su

ovaj uspeh očekivali i verovali u пјера, трак, гадији зе bučno, Mimi Pavlović vrišti i poskakuje

" hodnicima... Bata — Knjiga do| nosi flašu viskija, koju razume

se, odmah otvaramo. Zvone telefoni, iz Beograda čestitaju Đukić, Đaja, Saletović Joković... iz Niša pre svega, potpredsednik

_ | grada i predsednik Upravnog | odbora Pozorišta, Vlada Aran| đelović, koji me je i u najtežim

trenucima bezrezervno podrža-

vao, zatim i mnoge druge ličnos-

ti iz kulture i politike. Gužva je neopisiva. Uz sve-

| čarske aktivnosti, paralelno raz-

rađujemo kalkulaciju za učešće

| na smotri srpskih pozorišta „Jo|| akim Vujić“, koja se ove godine | održava u Kragujevcu, gde 19. || ovog meseca nastupamo, takođe | sa „čmajem od Srbije“. Scenog| raf, Boris Čerškov, maše tloc| rtom Kragujevačke scene i пе| rvira se što kompletan dekor | naše predstave tamo ne može da stane. Iz Novog Sada telefo| nira Alksandra Kolarević, traži

hitno propagandni materijal i

|| kalkulaciju. Od tih kalkulacija

| svima nam se vrti u glavi. Zo|| vem

sekretara za kulturu, Zdravkovića, vičem: novac, no-

j vac, mi tamo predstavljamo

grad Niš, gde je novac?, Narodno pozorište je u poslednje dve godine najuspešnija niška firma, on govori o gradskom prilivu i

_ | odlivu, biće nešto, kaže, strpi se

нил

koji dan. Najzad našao malo vremena da, u miru, porazgovaram sa

| Епуегот Регтоусјега, Кој! је, и: | „Хлтпајц од Згје“ таезтајпо | odigrao ulogu despota Stefana

Lazarevića. Kada se čulo da En-

|| ver dolazi u Niš, jedan funkcio-

ner me je zapitao: „Pa, dobro, Miladine, zar se ne nađe ni je-

| dan srpski glumac da odigra tog

našeg despota?“ A posle premi-

| jere, taj isti čovek mi je prišao i || rekao: „Slušaj, Miladine, ovo sa

Enverom bio ti je sjajan potez!“ . U Prištnii su ga, ovih dana smenili su mesta direktora Dečjeg pozorišta, gde je on otvorio večernju scenu i davao predstave na oba jezika, okupljajući umetnike (i publiku) bez obzira na nacionalnu, versku, rasnu i polnu pripadnost. Priština je, donedavno, na čelu dva svoja pozorišta imala dva izvanredna profesionalca. Sem na Petrovcija, mislim na svog mlađeg kolcgu, dramaturga i dramskog pisca, Aleksandra Đaju, doskorašnjeg upravnika tamošnjeg, Narodnog pozorišta. Obojica su, na

|| žalost smenjeni.

Postavljanjem diletanata na

7 iskorak

iz provincije

·čelo kulturnih ustanova — ma

koliko oni bili lepi, pouzdani, veseli, puni dobre volje i ljubavi prema svojim funkcijama i svojimi poslodavcima — mi nastavljamo putem negativne selekcije ljudi i ideja, a to je — zar ne? —

direktan put destrukcije nacio-

nalnih interesa.

Razgovaram s Petrovcijem O.

uspostavljanju njegove tešnje saradnje sa Narodnim pozorištem u Nišu: Pokušavam da za niško pozorište vežem što elitnije po-

· zorišne stvaraoce, smatrajući da

bez višestruke cirkulacije ljudi i ideja ne može biti prave kulturne perspektive na ovim prostorima. • Petrovci prihvata dvogodiš-

nji ugovor, uz radosnu podršku niškog ansambla, i traži još jedan viski. U tom pristiže tlevizijska ekipa na zakazani intervju. Govorimo o predstavi „Zmaj od Srbije“, koja treba da učestvuje na susretima „Joakim Vujić“, zatim da 20. maja gostuje na Velikoj sceni Jugoslovenskog dras-

kog pozorišta a 29. maja da

smrt cara Dušana i raspadanje srpske državne celine, vojnički slom na Kosovu i, najzad, stvaranje kosovskog mita, kao iracionalnog alibija za neuspešni odgovor dat izazovu istorijske sud-

ona trebalo da ima i politički aspekt, Posedeli s Batom i Sanjom, Mićom Belićem i Ljiljom. Kasnije svratio i Vlada Aranđelović. Na kraju, s Dušicom, pored Nišave.

Potpuno je besmisleno da se grad od 250 do 300 hiljada stanovnika ponaša i oseća kao provincija. Ali najteže je razbiti provincijski duh, način mišljenja i frustracije, potrebu za zatvaranjem u čauru vlastite posebnosti. Glad za svakojakim glupostima koje

dolaze iz Beograda samo je naličje ovog sindroma

predstavlja 'Narodno pozorište iz Niša na „Sterijinom pozorju“ u Novom Sadu. |

O susretima „Joakim Vujić“ bez obzira na to što je „Koštana“ tamo prošle godine bila apsolutni pobednik, izražavam negativan stav. Taj festival osnovan je pre 30 godina kao susreti pozorišta tzv. uže Srbije, kojima se kasnije priključilo i Pokrajinsko Narodno pozorište iz Prištine. Ne znam čiji je to danas festival, kažem, i šta znači održavati, danas jednu neodrživu, lažnu podelu srpskog kulturnog prostora, koja znači zatvaranje u male provincijalne atare, znači gubljenje pravih vrednosnih kriterijuma i mogućnost ubiranja fiktivnih poena, dakle, opet, održavanje privida i negativne selekcije. Tek posle ponoći uspevam da, sa Dušicom, prošetam kejom pored Nišave.

14. тај

Razgovarao telefonom sa Cvejom. Perfektuirali poslednje detalje oko gostovanja u Jugoslovenskom dramskom. Još nekoliko razgovora sa Beogradom povcdom TV-spota, konferencije za štampu i dr.

Dovršio tekst za „Sterijino pozorje“. On glasi: „Drama „Zmaj od Srbije“ pripada pozorišnom ciklusu, sačinjenom od tri dela: „Propast carstva srpskoga“, igrano pre više godina u „Ateljeu 212“ i drugim pozorištima „Boj na Kosovu“, u Beogradskom dramskom pozorištu, u godini proslave poraza na Kosovu, i evo, sada OVO DOslednje, rađeno u Narodnom pozorištu u Nišu. ;

Ove tri drame govore o tri Ključna, sukcesivno poređana i kauzalno uslovljena punkta, što obeležavaju liniju propadanja ·srpske srednjevekovne -države:

bine...

Drama „Zmaj od Srbije iznad svega je, međutim, pozorišna igra; ona se, pre svega, rukovodi logikom „dramaturgije. Stoga, sva prethodna „razmatranja smatram sekundarnim, nadajući se da bi ta pozorišna igra mogla vezati pažnju. kakvog izvanjca, koji nikada nije čuo za srpske prilike i neprilike, ako takvog u današnjem svetu uopšte i ima“.

Oko podne, kod Vlade Aranđelovića, u predsedništvueGradske skupštine hladovitoj predratnoj vili na obali Nišave. Razgovrali o neophodnosti formiranja niškog radio-televizijskog centra. Potpuno je besmisleno

·da se grad od 250.000 do 300.000

stanovnika ponaša i oseća kao provincija. Ali, najteže je razbiti provincijski duh, način mišljenja, frustracije, potrebu za zatvaranjem u čauru vlastite posebnosti. Glad za svakojakim glupostima koje dolaze iz Beograda, samo je naličje ovog sindroma. Razgledamo „Narodne novine“, u kojima je izašao veliki tekst o mojoj malenkosti, prepun komplimenata, pod naslovom „Čovek na pravom mestu“. Tako se zatvorio krug otvoren pre godinu i po dana, ubrzo po mom dolasku u Niš, krvoločnim napadima u štampi. Tadašnji članci nosili su naslove: „Viski i trubači“, „Rodoljupci preko noža“, „Samodržac u pozorištu“ i sl. Trebalo je to izdržati i istrajati na svom poslu. Uspesi su, međutim, bili toliki i toliko očigledni da su morali skršiti svaki otpor. Sada me ti isti ljudi „sa ljuБам и“ гарзц ро гателпц. То ргmam, srećom, sa isto tako malo emocija kao i ranije napade. Emocije čuvam za druge stvari.

Uveče kod Bate — Knjige u pozorišnom kafeu. Došli Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić na promociju svoje knjige „Nove srpske drame“. Do promocije, međutim, nije došlo. Jer se pokazalo da bi, osim literarnog,

15. mej

Gledao reprizu TV — emisije „Licem u lice“, sa Borkom Pavićević i Momčilom Selićem. Slušajući ovo dvoje, relativno tipičnih predstavnika dvaju protivstavljenih pozicija što obeležavaju rascep aktuelnog srpskog nacionalnog stava, pomišljam na to koliko su ove pozicije, u stvari, paradigmatične, koliko liče, na primer, na pozicije „slavjanofila“ i „zapadnjaka“ što su obeležavale rusku duhovnu klimu sredinom prošlog veka; koliko su, uostalom, deo jedne kontinualne linije što, manje ili više uočljiva, obeležava srpsku duhovnu i civilizacijsku situaciju od prvog ustanka na ovamo.

Ta polarizacija često se, podgrejana kriznim okolnostima, razbuktavala još i više no što je danas slučaj. Milosav Lapovac, na primer, heroj drugog srpskog ustanka i jedan od važnih poverenika kneza Miloša, smatrao je i javno izjavljivao da sve pismene ljude po Srbiji treba pobiti. Kako ne bi seme smutnje i razdora sejali.

Čini se da bi izlaz iz ovog ak tuelnog raskola, koji, očigledno, pokazuje svoju istorijsku zakonomernost, bio ne u zaoštrava-

· nju suprotnosti, niti u pogubnim

naporima za pobedu jedne, već u njihovom razumnom izmircnju, gde bi se našla srednja vrednost između trenutnih nužnosti i strateškog razvijanja požcljnih perspektiva. Čini se da se u razvijanju te linije nalazi pravi srpski nacionalni interes.

Drama „Zmaj od Srbije“ bavi se upravo ovim temama, odnosom racionalnc i mitskc svesti, pitanjima istorijskog pragmatizma i voluntarizma, ctike i vlasti, istine i privida, proizvoljnosti i nužnosti, patetike i ironije...

16. тај

Ujutro u niškom dopisništvu RTS-a, dao intervju povodom | učešća Narodnog pozorišta u Nišu na „Joakimu Vujiću“, „Ste rijinog pozorja“ kao i povodom gostovanja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Prilog, sa insertima iz „Zmaja od Srbije“ | ići će i u beogradski Jutarnji program, čime ćemo otpočeti naše || predstavljanje beogradskim mediiima. Vlada Aranđelović prire- | dio prijem u Skupštini grada za ekipu „Zmaja od Srbije“ uoči polaska na festivale. |

АЈ ===

17. mai

Današnji dan rezervisan je za | kontakte sa medijima. Slavenko || Saletović, reditelj „Zmaja od Sr- || bije“, i ja odlazimo, prvo, u Ju- | goslovensko dramsko pozorište, | gde je zakazana konferencija za | štampu, povodom našeg gosto- | vanja. Tamo vlada izvesna ne- | rvoza. Malo zbog priprema za | komemoraciju povodom smrti || Olge Spiridonović a malo, čini | se, i zbog Mišićevog članka u „Borbi“. Mišić kritikuje odluku Glavnog odbora „Sterijinog po- | zorja“ da u zvaničnu konkuren- | ciju festivala naknadno uvrsti ı | predstavu Jugoslovenskog | dramskog pozorišta „Lažni car Šćepan Mali“ u režiji selektora | Dejana Mijača. Mada se nalazimo u predvorju upravničke kancelarije, Jovan Ćirilov ne nalazi za shodno da izađe i pozdravi || predstavnike Narodnog pozoriš- | ta u Nišu. Pretpostavljam da je ovaj, inače veoma uljudni čovek, jako nervozan.

Iz Jugoslovenskog. dramskog odlazimo u Studio B, zatim u Sava centar, u Studio 3 Kanala | Televizije Beograd, u ART kanal, i tako ceo dan.

Na kraju, izbezumljeni od | vrućine i umora, večeramo u | prijatnoj bašti restorana „Sinđe- | lić“. |

Nastavljamo da odužujemo dug medijima. Sada je tu i Enver Petrovci, koji je doputovao iz | Niša, posle sinoćne predstave „Zmaja od Srbije“. Gostujemo na nekoliko radio stanica. Za- | tim odlazim do Narodnog, da se vidim sa Berčekom, koji mi je prošle godine, tokom rada па | „Koštani“, ljubazno stavio na | raspolaganje radionice svog po- | zorišta.