Borba, May 21, 1994, page 31

ава радар

BORBA а SUBOTA-NEDELJA 21-22. MAJ 1994.

ZAŠTO JE SUSPENDOVAN DIBRAN TANIRI, RUKOVODILAC ALBANSKE ОКАМЕ POZORIŠTA

U PRIŠTINI

Huškao glumce

_ Tahiri je još prošle godine trebalo da bude smerjen — Каге 'Rađoslav Stojanović, иртлон OTO narodnog роzorišta - Priština. — Pokrajinsko narod- 15 saveza ı Kosova dr Fehmi Agani..

"Kroazeti su Kusturica, Grlić... . Dinko Tucaković. , - „specijalno za „Borbu“

- 'Kako vratiti francusku publiku | u francuske bioskope na fran-

12 Капа

no-pozorište u Prištini, posebno.

- njegova. Albanska drama, ovih ·

- dana postala je glavna preoku"раја | ·'kulturnih poslenika mceđu Albancima, ali i albanskih političkih partija. Albanska

- štampa piše da se „Albanska-

· drama našla između nakovnja i i čekića“, da „upravnici, kako do-· -laze zaredom, sve čine da 51 ugušili Albansku dramu“ i da im __je.to „nagrada za rad”.

— Nakon prinudnih mera”

srpske . administracije prema „Narodnom pozorištu Kosova, · - "stvoren je utisak da će se ova in-" -stitucija potpuno ugasiti“, piše

- albanski dnevnik „Bujku“, 'ioba-

- veštava javnost da „srpskim dj-

· rektorima smeta albanski reper -toar Pozorišta“. Demokratski savez Kosova je zapravo, juče na · - konferenciji za štampu oštro 'protestvovao što je iz Pozorišta proteran нргаушк Albanske drame, glumac Dibran Tahiri. „Tahiri je isteran uz izgovor da

je ometao odlazak Drame na”

manifestaciju „Joakim Vujić“, a u stvari on je isteran samo kako bi se onemogućilo dalje delovanje Albanske drame, jedine al-

- banske institucije na Kosovu

pod vanrednim merama“, rekao je potpredsednik Demokratskog

BORBA“"-SAZNAJE-

Рататепне

= direktor „Beograd filma“? Nas čelu prikazivačke kuće „Be-

. ograd filma“ uskoro bi trebalo

да se nađe novi čovek. Naime, kako „Borba“ saznaje, dosadašnjeg prvog čoveka Radeta Mi„Jerkovića, trebalo bi da — u ulozi direktora — zameni Miloš Paramentić.

Po svemu sudeći, između šest

potencijalnih kandidata za ovo mesto najveće šanse bile su na strani Miloša Paramentića. Konačnu odluku treba da donese Radnički savet koji je, izgleda raspoložen da zta direktora izabere ne ekadašnjeg člana svoje kuće. V.P.6.

U PONEDELJAK, U FRANCUSKOJ 7

e intelektualci e седе рока Beograd. — Srpski PEN centar, organizuje u ponedeljak, | 23. maja, u 11 sati, u Udruženju književnika Srbije (Francuska 7) javni skup posvećen ı temi „Uloga intelektualaca u politici“.

Povod razgovoru je sve | zapaženije učešće članova | Srpskog PEN-a u javnom i |

а ит.

političkom životu. Svoja zapažanja u kontekstu cve teme izložiće članovi Srpskog PEN-a: Nikola Milošević, Vida Ognjenović, Miodrag Perišić, Vojislav Koštunica, Drinka „Gojković, Kosta Čavoški, Leon Којеп, Vladeta Janković, Biserka Rajčić, i ostali članovi PEM-сетта zainteresovani za cvu temu. Skup Otvara dF Predrag Palavestra, predsednik SSSKOPJE PEN-a P. Ra

šle nedelje. ·

Zašto je proteran Dibran Tahiri — :pitamo upravnika Pokrajin-

J skog narodnog pozorišta u Pri-

ит 'Kadosava Stojanovića? — Albanska drama radi nor-

' malno. Dibran Tahiri nije nika·kav_upravnik, kao što nema ni ı srpskog, ni albanskog direktora. :Tahiri je samo rukovodilac, neka vrsta organizatora .poslova.

To radno mesto uopšte ne po-

. stoji u sistematizaciji Pozorišta. · Međutim, oni su to još sedam'desetih godina tako postavili,

· mimo 'sistematizacije, i radili Као da je-sve to na snazi, Ruko·-vodioca Albanske drame i glum-

– ca Dibrana Tahjrija, suspendo-

:vap:sam do odluke Disciplinske = komisije. Juče je došao u Pozo_-rište, i ja sam mu zabranio dalji

pristup kaže Radosav Stojanović

i mnastavlja:

— Dibran Tehiri, kao organi- · zator, odnosno rukovodilac Al_banske drame, lično se usproti-

vio da albanska „premijera „бој, Која је dobra i odlično urađena učestvuje na susretima „Joakimi Vujić“. Sve je učinio da Albanska drama ne bude zajed-

"по за Srpskom na ovoj pozoriš-

noj smotzi, koja se održala proak je nagovorio

_-cuske filmove, to je ono što mu"či francuske autore. Odgovor

” Mišela Blanka na ovo pitanje је

SPOR umor“, priča u kojoj gomila slavnih francuskih gluma-

са :glumi same sebe na čelu sa ~ 'samim Blankom. Film je zasno-

:van na dobrom gegu da svaki - Veliki glumac ima svog -dvojnika, koji usled premora uskoči

Бо ита =и Tiranu: Рита ЊЕ na njegovo mesto, ali ga posle i МИ = Не Kad se geg iscrpe pada

glumicu Dritu Begoli 4 dan

i Film koji će se pamtiti po epo:godnoj ulozi Žila Žakoba, direk-

pre polaska, uzme bolovanje, a. tora Festivala, koji naršvno glu-

bila je potpuno zdrava. · umesto Albanske dramre, s;

drama je morala da učestvitje sa --

dve predstave. Juče je Tahiri đo-.:

· Зао u Pozorište da huška glumce

na bojkot teatra, 18 sam mu 22 _ branio svaki pristup :Ovde na-

..- platnom spisku ima 26 glumaca,

a ukupno 60 radnika albanske · nacionalnosti, daleko više n Srba. Dibran Tahiri je još pro: godine trebalo da bude suspsndovan. Išao je 15 dana u Tiranu bez znanja i odobrenja Pozorišta. On je pokušao da u repertoar ubaci drame „Ah, narode moj“, i „Okamenjeni svatovi“. О гап Tahiri ne radi kako treba, ·kaže na kraju Stojanović. R. Berjakfaravić

Veće „Когог и Beogradu”: Studentski kulturni centar i Udruženje likovnih i primijenjenih timjetnika Kotora, zahvaljujući brojnim sponzorima, organizuju danas u 19 sati u prostorima SKC veče Kotor u Beogradu. Program je sastavljen od izložbe radova članova

ULPUK-a i muzičko-scensko resitala „Kotorski medalioni“. „P.MA. „рећи тв“ теди зуеф т časopisima: Novi Sad (Tanjug). — Časopis „Detinjstvo“, koji već dve decenije izdaju „Zmajeve dečje igre“. Međunarodna biblioteka u Minhenu, koja je asocijacija UNESKA-a uvrstila je u vodič časopisa o književnosti za decu, obavesfio je novinare direktor „Zmajevih dečjih igara“. Rade Obrenović, naglašavajući da se taj časopis predstavljen na Sajmu knjiga u Bolonji. Simpson nije za PTE marku: Los Anđeles (AP) — Elvis Prisli zaslužuje da dobije poštansku marku, ali ne i junak animiranih filmova i stripova Bart Simpson. To je odluka Američke pošte koja je odbila predlog TV kompanije „Foks” da junaka omiljenog dečjeg crtaća prenese na poštansku marku. Kompanija je predložila i dva rešenja za marku sa Bartom Simpsonom, ali prema oceni poštanskog komiteta koji predlaže teme maraka, to bi bila пора vrsta komercijalne reklame za TV seriju. Мавгаде 22 5Е: Веортад. — Beogradsko Društvo ljubitelja naučne fantastike „Lazar Komarčić“, i ove godine je proglasilo najbolje radove — romane i priče, domaćih i stranih autora, koji su objavljeni na jugoslovenskom tržištu 1993. godine. Nagrade „Lazar Komračić“, za 1993. godinu, dodeljene su u pet kateporija. Autor najboljeg domaćeg romana je Boban Knežević, („Crni cvet" — izdanje „Prosvete), u kategoriji domaće kratke priče pobednik je takođe Boban Knežević sa ostvarenjem „Onaj koji nema dušu“ (Znak sagite 2), a za najbolju domaću dugu priču nagrada je pripala

. Goranu Skrobonji za „Gumenu dušu“ (Tamni vilajet 3).

Najbolji strani roman je ciklus Dena Simonsa „Hiperion i Pad Hiperiona“ (Polaris), a za najbolju stranu priču nagrada pripada Džoe Haldemanu, autoru „Hemingvejevske obmane“ (Monolit 5). VW.T.

| OVE GODINE, LEMEK U PIROTU

Trajno veza

"тате

Pirot. — Letnji medijski kamp — LEMEK, koji se pre tri godine sasvim slučajno rodio u Pirotu, ostaće trajna spona između beogradskog Univerziteta umcetnosti i Pirota, rečeno je, pored ostalog na nedavnoj sednici Skupštine opštine,

Iza ove, naizgled jednostavne formularije, sadržana je suština estacije, jedinstvene te vrste u Srbiji. Upravo će LEMEK, sada pošto su potpisani akti o osnivanju između SO Pirot i Univerziteta, još više povezati Pirot i njegove ustanove kulture sa Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Kako se čulo

=ma-sednici Skupštine Pirota, us-

tanovama kulture u ovom pradu to treba da bude čast. Toga su izgleda postale svesne i same institucije kulture u Pirotu, pa su ponudile i svoj program učešća na LEMEK-u, što prošle godine nije bio slučaj, kod većine ustanova. Dajući „zeleno svetlo” ovoj manifestaciji, SO Pirot želi da LEMEK sačuva kao projekat koji će imati svoje mesto u gradu, ali i svoju publiku kojm je protekla dva leta punila Dom kulture i slobodne gradskc prostore. Pod zastavom Lerneka nastupila su brojna imena iz sveta umetnosti, studenti, i drugi postihi: Z. Panić

mi samog. sebe. Možda ga je draBog padario sa nešto više tanta za tu profesiju, jer ono što = тат je servirano prethodnih da_aa na glavnom programu ravno --je :katastrofi, Krenimo redom. - „JBarmabo sa planine“ 51-godiš-

njeg debitanta Marija Brente ·

-baziran je na romanu Dina Bu“zatija, a autor pokušao da reči · pretoči u slike, odrekavši se pot-puno dijaloga.“

-Mi, nemi svedoci, teško smo :mogli da razumemo dramu junaka koji kao zombi prolazi kroz planinske pejsaže. Teško је пас! гадоре za uvrštavanje u :glavni program još jednog italijanskog filma, „Dragi dnevniče“ egomanijaka Nanija Moretija, poslednje perjanice italijanske Котесје. Моген риса и Кате-

. Tu svoje impresije o Rimu (nje-

KAN 94: 47. MEĐUNARODNI FILMSKI FESTIVAL

ам umor

· Uvećava se, pred sam kraj Festivala, ex-JU kolonija. Na

u воуот дићи) Кој пезтаје, 0 08trvima, svom zdravlju, i o razli- -

čitim dijagnozama lekara koje posećuje. Odlično. Ali zašto baš nama? „Kraljica noći“

Ripštajna, Meksikanca, nekada ~

Bunjuelcvyog koscenariste, Koji atraktivnu priču o zvezdi ђато-

va četrdesetih godina Luče Ro-

has priča u strukturi lavirinta,

kojoj se i sam izgubio nakon ри- : ~

na dva sata.Lucijan Pintelije, Rumun i autor jednog JU filma

„Paviljon Br 6“, u nekih osam- . deset minuta ispričao je konven=

cionalnu priču o kapetanu, пјеgovoj ženi strankinji, sve na ru-

munsko—mađarskoj granici u vreme raspada „Ka und Ka“ mo ' narhije, sa aluzijom na današnja.· etnička prepucavanja na Balka-. nu. Film nosi naziv „Leto za se ćanje“, a sam nema po mncgo

čemu da se upamti.

Pred sam finiš Festivala uve-_ćava se i domaća, odnosno eX-domaća kolonija. Tusu i Kusto»

rica, Grlić... Kuloari govore da je Kišlovski zasad najveći favorit.

Veliko interesovanje su izazvali”

i novi filmovi Vita Stilmama

„Barselona“ i Gasa Van Senta „1

kaubojke dobiju bluz“ koji bi za razliku od onih na glavnom programu imali šta da kažu publici. U očekivanju „Palp fikšna“

Kventina Tarantina i pažljivom ·

prelaženju ulice da Vas ne pregazi Brus Vilis na motoru, ispraćamo jedini sunčani dan u Kanu, s nadom da bar malo šlaga dođe na samom kraju.

DELA BOŽIDARA PRODANOVIĆA U GALERIJAMA ULUS | BiBLIOTEKE ·

GRADA BEOGRADA

Lirski senzibil

U 75. godišnjici osnivanja Ulusa, jednom od najaktivnijih članova, prisutnom na svim manifestacijama i likovnim salonima Udruženja, :doajenu intimističkog slikarstva, Božidaru Prodanoviću, priređena je izložba slika (Galerija ULUS) i akvarela i crteža (Galerija Biblioteke grada Beograda). Obe postavke prilika su da se kroz malu retrospektivu sagleda Prodanovićev opus nastao u poslednje tri — četiri godine, uz „poneke odabrane ranije radove. Tako je i u pogledu likovnih tehnika kojima se izražava, kao i tematskih krugova, prikazana celina slikarevog stvaralaštva. Prodanovićev likovni izraz može poneti epitet lirske, intimističke figuracije, a njeBovo delo nastavlja bogatu tradiciju slikarstva ovakvog prosedea, na tragu Čelebonovića, Radovića i Aralice... Na slikama u tehnici ulja i tempere na platnu primećuje se nekoliko tematskih celiпа: pejsaži, scene u enterijeru, portreti i mrtve prirode. Omiljeni Prodanovićev motiv, prizori kamernih koncerata, poluaktovi i aktovi i slikar i model u enterijeru, odišu mirom i toplinom, štimunpgom građanskog života. Meko modelovane figure žena uokvirerie su konturama blago naglašenog crteža kojim slikar razdvaja površine boje. Ovi prizori plene lakoćom izvođenja, rafinovanim Kolorističkim odnosima uvek usklađenih, harmoničnih toplih ı hladnih tonova crvenć, OKezr, ljubičasšte i sivo, | posebno nekom

не!

Božider Prodanović: „Balerina“, стех

vazdušastom, рогоуо ргоггабnom atmosferom.

Na pejzažima uočljiv je življi dinamičniji izraz sa naglašenijim koloritom u dominantnim plavim i zelenim tonovima. Po-. sebno su primetne neposrednost i lirska nota kada ih autor slika akvarelom. Na ovim dcelima on prenosi svojim temperamentom doživljenu viziju predela izvedernu sa istančanim· osećanjem za odnose Kkoloristićki partija i za kompozicionu celinu. Još jedan, ne manje značajan, segment Prodanovićevog stvaralaštva, predstavljaju crteži crvenom kredom sa najčešćim motivom balerina u igri. Na njima on u vidu spontanih zabeleški, skica, dinamičnim, Živini potezom snažnog crtačkog. nerva, i mekim senčenjem „hvata“ i zaustavlja pokret. Žeran Erić

Artura -

ЕбЕљА